Фото: ОК Црвена звезда

У недавно завршеној сезони, одбојкаши Црвене звезде су бранили „дуплу круну“, али овај пут нису успели да понове успехе из претходних сезона. Црвена звезда је после пет узастопних титула шампиона Србије, круну препустила Војводини, док је Куп Србије, први пут у историји, освојио Нови Пазар. Црвено-белима је за утеху остао пехар Суперкупа Србије.

Из сезоне у сезону, Црвеној звезди су одлазили првотимци по завршетку шампионата, „староседеоци“ су уз помоћ појачања и играча из млађих категорија успевали да одрже трон, али, такав тренд није могао да траје довека. Црвена звезда је и у завршеној сезони била близу да настави шампионски низ, али, нажалост, овај пут није успела.

Кренимо редом…

На крају сезоне 2015/16, уговор је истекао четворици играча црвено-белих, укључујући и капитену, и најбољем играчу Лиге и Финалног турнира Купа Србије из поменуте сезоне, Максиму Буцуљевићу. Он је потписао за АЦХ Волеј из Љубљане. Дугогодишњи средњи блокер Црвене звезде, репрезентативац Србије (између осталог и освајач Светске лиге), Александар Околић, прешао је у Берлин, док је најбољи нападач Суперлиге Србије, Немања Јаковљевић, појачао француски Поитиер. Најтрофејнији играч у историји одбојкашког клуба Црвене звезде, Вук Милутиновић, четврти је играч који је требало да напусти тим, али је сарадња ипак продужена на још годину дана, с обзиром да није стигла адекватна понуда из иностранства. У саставу више није било ни Вукашина Ђурђевића. Практично три стартера су напустила тим, а њихов одлазак је било јако тешко надокнадити. Са друге стране, Александар Благојевић и Александар Гмитровић су и даље у тиму, као и појачања Душан Стојсављевић и  Александар Шкрбић, који су такође имали значајну улогу у претходној одбрани титуле, као и средњи блокер, Никола Мунћан, нови капитен тима. Други техничар тима из прошле сезоне, Никола Вељовић започео је нову сезону као стартер. Трећу сезону узастопно, на позицији либера тима, био је Предраг Јевтић. Стигла су појачања из Младог радника – екипу су појачали Немања Машуловић (средњи блокер) и Никола Петровић (техничар). У тиму су такође били и Филип Самарџић, Урош Лалић и Никола Мељанац, као и „младе наде“ из прошле сезоне: Милутин Нејић и Алекса Штавлић. Са клупе црвено-беле је предводио Драган Кобиљски.

Сезона је започета освајањем новог трофеја – по пети пут у историји, Црвена звезда је освојила Суперкуп Србије, победивши Млади радник у Пожаревцу резултатом 3:2. Црвено-бели су одлично стартовали и у домаћем шампионату, као и у Купу Србије. Што се тиче Европе, наша екипа овај пут није одустала од Лиге шампиона, па је стартовала у другом колу квалификација за ово такмичење. Противник је био естонски Селвер. Црвена звезда је у Талину поражена са 3:2 у сетовима, док је у Београду изгубила прва два сета, што је у том тренутку значило да наша екипа мора да победи у наредна четири не би ли прошла у наредну фазу такмичења. Звезда је то и урадила, победила са 3:2, а затим тријумфовала и у „златном сету.“ Заиста је то био преокрет какав се ретко виђа, екипа је добила четири узастопна сета против тим од кога је претходно изгубила пет од седам сетова. Победнички менталитет и борба за Звездин грб, на шта смо навикли годинама, још једном су се манифестовали у најбољем светлу.

Ипак, почеле су да се јављају велике осцилације у игри нашег тимa. Звезда је доживела пораз у шампионату Србије, али после тога наставила да побеђује, неретко након пет одиграних сетова. У трећем колу квалификација за Лигу шампиона, црвено-бели су очекивано елиминисани од турског Аркаса, па су такмичење наставили у Купу ЦЕВ. Изборен је пласман и на Финални турнир Купа Србије, а у последњем мечу године и првог дела сезоне, Звезда је након пет сетова поражена од Војводине, која је полусезону завршила на челној позицији.

У шеснаестини финала Купа ЦЕВ, Црвена звезда је поново била на ивици испадања, али се још једном издигла као феникс и прошла у наредну фазу такмичења. Наиме, Звезда је у првом мечу у Белгији поражена са 3:0 од екипе Топвполеј Калант. С обзиром да су пропозиције и у овом такмичењу такве да се победа од 3:0 или 3:1 бодује са 3 бода, а победа од 3:2 са два бода (с тим што тада и поражени узима бод), пошто је Звезда у реваншу у Београду је изгубила први сет, поново је дошла у ситуацију да мора да освоји наредна четири сета да не би била елиминисана. После новог невероватног подвига и преокрета, Звезда је заређала још неколико победа у домаћем шампионату, а онда је уследио велики пад форме.

Црвено-бели су у седам утакмица забележили само једну победу (против Радничког из Крагујевца), рачунајући и два дуела у осмини финала Купа ЦЕВ против немачког тима Јунајтед Волејс Рајнмајн, након којих је наш тим завршио учешће у Европи. Ипак, победа над Војводином у последњем колу регуларног дела сезоне (иако је то био меч без резултатског значаја), најавио је излазак из кризе. При томе, Звезда је поново одиграла велики број мечева у пет сетова, али за разлику од првог дела сезоне, није успевала да одлучујуће сетове реши у своју корист.

Црвена звезда је регуларни део сезоне завршила на трећој позицији, иза Војводине и Новог Пазара, па је у четвртфиналу плеј-офа ишла на Раднички из Крагујевца, против кога није имала већих проблема. У међувремену, одигран је завршни турнир Купа Србије. У полуфиналу, домаћин, Нови Пазар, након пет сетова и велике борбе, био је бољи од нашег тима, а касније је у финалу декласирао Војводину, и први пут у историји освојио овај трофеј.

У полуфиналу плеј-офа шампионата Србије, Нови Пазар је имао предност домаћег терена у односу на наш тим, али је успео да добије само први меч – Звезда је добила наредна три, па се реванширала Пазарцима за три узастопна пораза која су претходила овим победама. Посебно занимљиво је било у четвтој утакмици, коју је наш тим добио након пет сетова. Александар Благојевић је бриљирао у том мечу, а био је то меч после доста времена у коме је наш тим победио у тај-брејку, што је посебно радовало пред финалну серију. На свакој од четири утакмице полуфинала против Новог Пазара Благојевић је постигао преко 20 поена, у просеку 23.75 поена по мечу!

Са друге стране, Војводина се „прошетала“ до финала плеј-офа, па је нови спектакл између два најтрофејнија српска тима био заказан.

Финале је потпуно оправдало очекивања. Два тима, која су годинама уназад често директно одлучивала о трофејима, поново су малобројној публици приредили празник одбојке. На нашу жалост, овај су за нијансу били бољи Новосађани. Војводина је први меч добила у три сета, Звезда се на исти начин реванширала у другом, и на тај начин стигла до „брејка“. Војводина се одмах реванширала у првом мечу у Београду, такође је победила након три сета, али би требало имати у виду да је сваки сет одигран на разлику. Звезда се није предавала, па је након победе у четвртом мечу (3:1), одвела серију у мајсторицу. Пети, одлучујући, меч у Новом Саду, боље је отворила Црвена звезда. Након освојеног првог сета, Звезда је имала осетну предност и у другом сету (17:13), али је Војводина ипак успела да преокрене резултат и изједначи у сетовима. Губитак овог сета ће се показати као пресудан, иако је Звезда добила трећи сет, и стигла на корак од шесте узастопне титуле. Војводина је била одлична у четвртом и петом сету, са друге стране Звезда је потпуно стала у одлучујем моменту, па је пехар заслужено припао Новосађанима.

Према свему приказаном, не би било незаслужено ни да је Звезда тријумфовала, али, као што је већ истакнуто, Војводина је за нијансу била боља. Титулу је могао да одлучи само пети сет петог меча финалне серије, а колико су тимови били изједначени, говори и податак да су до одлучујућег сета Звезда и Војводина били потпуно изједначени – 3:3 у победама и 13:13 у сетовима (рачунајући и регуларни део сезоне), па је тек последњи, 27. сет укупно, донео превагу једној екипи.

Што се тиче статистике, у националном шампионату, Црвена звезда је одиграла укупно 29 утакмица, победила у 19, док је поражена у 10 мечева, уз сет количник 70:44. Карактеристично за ову сезону, био је свакако велики број одиграних мечева у пет сетова. Наиме, од 29 утакмица у Лиги, чак десет је Звезда „одвела“ у пети сет (добила 4, изгубила 6). Томе се може додати један меч Суперкупа Србије (победа Звезде), два у Купу Србије (оба пораза) и два у Европи (победа и пораз). Такође, требало би имати у виду и два „златна сета“, која је Звезда оба добила. Оно што се такође истиче јесте да је Звезда на почетку сезоне углавном добијала сетове који су се играли до 15 поена, а затим негде од меча против Топволеја (што је било приближно на половини сезоне), добила само један и то у четвртом мечу полуфинала плеј-офа Србије против Новог Пазара (изгубила их је при томе шест).

Александар Благојевић је био најефикаснији играч тима у домаћем шампионату са 495 поена у 97 одиграних сетова (28 мечева). Благојевић је имао велики број осцилација у игри, на појединим мечевима је био незаустављив, док је неке друге мечеве одиграо далеко испод својих могућности. Ипак, све у свему, игре првог коректора Звезде довеле су на шири списку тренера мушке сениорске репрезентације Србије Николе Грбића за Светску лигу и квалификације за Светско првенство, а према рангирању са званичног сајта Лиге, био је други коректор шампионата Србије.

После Благојевића, најефикаснији играч Звезде био је примач Душан Стојсављевић (340 поена – 103 одиграна сета). Највише сетова за црвено-беле одиграо је либеро тима, Предраг Јевтић (108), после њега средњи блокер екипе Немања Машуловић (106). Немања је такође заслужио позив селектора Николе Грбића, и показао се као одлично појачање за тим. Преко сто сетова у Лиги, одиграо је и Вук Милутиновић (103). Што се тиче позиције техничара, Никола Вељовић је почео као први избор тренера Кобиљског, након повреде заменио га је Никола Петровић, који је пред крај сезоне пружао добре партије и наметнуо се као први избор.

Милутин Нејић се пред крај сезоне усталио у тиму, и био један од најсигурнијих поентера Црвене звезде. Александар Гмитровић, Никола Мунћан и Филип Самарџић су такође имали значајну улогу у тиму, док је Александар Шкрбић све слабије добијао шансу како је сезона одмицала.

Црвена звезда је већ почела да припрема тим за нову сезону, па се тако после три године у тим вратио средњи блокер Никола Јовановић, а уговори су продужени са четворицом играча, укључујући и либера, Предрага Јевтића. Остала три играча су били на позајмицама и од неких од њих се очекује да буду део сениорског тима наредне сезоне. У питању су средњи блокер Никола Павловић, коректор Лазар Додић, и млади Марко Синђелић (такође средњи блокер).

Наша екипа се опростила од титуле после пет година, а с обзиром да није освојила ни Куп Србије, неће бити у прилици да брани трофеј у Суперкупу на старту следеће сезоне. Према томе, Црвена звезда креће у нове изазове следеће сезоне, са намером да врати трофеје у своје витрине. По ко зна који пут, мора се напоменути да би све било лакше уз публику, која је поново подбацила, па чак и у најважнијим утакмицама није било пуно људи. Потребно је радити и на маркетингу да би се публика вратила у халу, макар и само на „јачим“ утакмицама.

Ипак, Звезда никада неће бити потпуно сама, и верујемо да ће одбојкаши наставити да осветљавају образ Спортског друштва и  да ће се у најкраћем року вратити на трофејну стазу.

*Напомена: Статистика је преузета за званичног сајта Лиге, тј. Одбојкашког савеза Србије.

Коментари

avatar
  Subscribe  
Обавести ме о