Moja Crvena Zvezda
ВажноДруги пишуКлупска дешавањаКошаркаНајновије

Интервју са Драганом Гачевићем, кондиционим тренером КК Црвена звезда

Драган Гачевић, КК Црвена звезда

МОНДО је урадио веома интересантан интервју са кондиционим тренером КК Црвена звезда и сарадником тренера господина Дејана Радоњића, који вам преносимо у целости.

Кондициони тренер црвено-белих Драган Гачевић био је гост МОНДА и открио како је шампионска сезона изгледала „изнутра“. Шта му је Џенкинс рекао још 2014. и остао доследан и како је Лазић, не тако давно, „три пута“ прошао припреме.

Осим освајања трипле круне, Црвена звезда мтс оборила је у сезони 2016/17 и сопствени рекорд у броју одиграних мечева.

Почев од 30. септембра и дуела против МЗТ Скопља, закључно са 16. јуном и последњом утакмицом финалне серије против ФМП-а, екипа Дејана Радоњића одиграла је чак 84 утакмице.

Током тако напорне сезоне, пажња је чешће него до сада била усмерена и на Звездину клупу, која је припремала и успешно водила тим кроз премијерно, најнапорније издање Евролиге. На крају, довела га је и до освајања „триплете“, комплетиране ове седмице, у пуној хали „Александар Николић“.

Тим поводом, гост МОНДА био је кондициони тренер црвено-белих Драган Гачевић, чији је рад претходних месеци често био истицан и хваљен, јер је Звезда неретко била називана и најспремнијим тимом Евролиге.

Такви комплименти наравно пријају, али је резултат увек у првом плану и искрено мислим да је незахвално издвајати одређене сегменте из тимског успеха. Немогуће је спровести сезону без проблема, а на нама је било да екипу припремимо тако да се што мањи број проблема појави„, скромно каже Гачевић, без жеље да присвоји заслуге за оно што је било очигледно – да су црвено-бели били спремни и да су имали довољно енергије да остваре велике резултате.

Посматрано кроз прецизне бројке, екипа Црвене звезде мтс имала је ове сезоне око 300 тренинга (тачно 298 колективних), плус још око 50 индивидуалних или тренинга са млађим играчима.

„Вртећи филм“ на почетак сезоне, Гачевић открива да је стручни штаб прошлог лета спремао екипу предвиђајући и симулирајући ситуације које су уследиле док је година одмицала.

Пре свега, чинили смо све да, колико год је то било могуће, унапред прилагодимо распоред и да имамо бар два дана паузе између утакмица Евролиге и мечева АБА лиге. Те ствари смо знали унапред и у припремном периоду покушали смо да адаптирамо план тренинга и да просто симулирамо нешто што ће се касније догодити. Напорно смо тренирали, урадили комплетне припреме у Београду и углавном се спремали у Србији. Толико смо потом путовали да тада није било потребе да идемо било где осим на Крит, где смо имали две јаке утакмице. Путовања су дошла већ неколико недеља касније„.

У осврту на пређену километражу, дугогодишњи сарадник Дејана Радоњића поново говори у бројкама и истиче да су црвено-бели прошли око 50 летова авионом и око 60 ноћења ван кућа. „Укупно, два месеца смо спавали по хотелима, на увек различитим креветима, јастуцима… Довољно је само рећи број“, истиче Гачевић.

Ако се сећате, Израелци су током сезоне избацили план путовања, према којем смо ми путовали најмање. Тачно је, том географском логиком ми заиста путујемо најмање, јер је удаљеност Београда од осталих градова вероватно најкраћа, али ако погледате, на пример, екипе из Истанбула, они играју против три тима у свом граду, имају директне летове, а ми по два лета до Шпаније… Тако да је то површна анализа„.

Гостовање УНИКС-у и спавање на клупама аеродрома остала је једна од најупечатљивијих слика Звездине сезоне.

То јесте био најспецифичнији пут, догодила се та ситуација са спавањем на аеродрому, за коју ме често питају. Видели сте неке слике, а има их још, које нико није видео„, објашњава Гачевић.

Нисам сто одсто сигуран, али колико се сећам, два дана потом је требало да играмо против Цибоне у Загребу, а три дана након тога против Бамберга… Већ сам меч у Казању и пораз у последњој секунди били су такви да после таквог краја вероватно нико не би ни спавао у сваком случају. Имали смо потом рани лет из Казања и већ у аутобусу видели смо да нешто није у реду. Ишли смо 30 на сат, по залеђеном путу, уз ледену кишу… После пар сати сазнали смо да нећемо ускоро полетети, па смо зато примакли оне клупе једну другој и заспали. У таквој ситуацији немате избора ни за сан, ни за храну, а спортисти свакако не би требало да једу ону каква је на аеродрому„.

После те ситуације, Звезда је „везала“ победе над Цибоном, Бамбергом и Арманијем и полако ухватила залет за фуриозне наступе у децембру и јануару, током којих је низала победе и играма одушевила Европу.

Уз велику потрошњу, уз огромна залагања ушли смо у тај период у којем смо низали добре резултате. Ипак и та серија је, као и све остало, пре или касније морала да узме неки данак„, објашњава Гачевић.

Видело се већ против Панатинаикоса (26. јануара), да смо извукли и више од последњег атома снаге. Одиграли смо без Дангубића претходно и против Басконије и то нас је све задесило у таквом ритму у којем је минутажа свих играча веома битна. Три, четири или пет играча играли су више него обично и после такве серије утакмица сви су вероватно очекивали да на исти начин наставимо и против Ефеса, али то је била немогућа мисија. Ми, ‘изнутра’, знали смо да је то тако и иако смо се надали да ћемо то пребродити, једноставно смо били свесни да ће бити тешко. Ефес је одиграо одличан меч, а ми смо у том тренутку просто достигли тренутни максимум„.

Недуго потом повредио се и Стефан Јовић, који је затим почео своје дуго одсуство и практично до краја сезоне није био 100 одсто спреман. Паузу је започео повредом леђа, а такмичарску годину завршио не тако озбиљним проблемом са стопалом, због којег је у финалној серији заиграо само симболично.

То је била комплексна ситуација. Јовић је раније имао тај проблем, 2015. имао слободно лето, опоравио се, припремио и то је добро резултирало. Потом 2016. није имао паузу, ни прилику да одмори и то је у некој мери додатно отежало ионако тешку сезону. То није тешка повреда, нити нешто што се не виђа код спортиста, нити нешто што захтева операцију или угрожава каријеру, али једноставно у одређеном тренутку је било потребно време да се санира. То је нешто што може да се држи под контролом и не сумњам да ће он то и урадити„.

На Јовићево место спремно је ускочио Чарлс Џенкинс, „човек-стена“, који је ове сезоне пропустио само један меч од укупно 84. Исто толико (само један!) пропустио је и у свом првом боравку у Звезди.

Не могу са тачношћу да кажем да ли је пропустио један, два или три тренинга, али знам да у свом првом боравку у Звезди није одиграо само утакмицу против Тамиша, и то после финалне серије АБА плеј-офа, након које је добио температуру, али је и тада затражио да игра„, рекао је Гачевић, присетивши се и свог првог разговора са Американцем.

 

За Чарлса заиста морам да кажем да не би испао овакав ни да је рођен ту, на Малом Калемегдану. Толико је посвећен и толико је велики професионалац. Памтим наш први сусрет, на Златибору 2014, где ми је у нашем првом разговору рекао: ‘Тренеру, од мене нећеш чути да се жалим’. Тако је заиста и било. Играч је, карактер и радник за пример и тај пример заиста заслужује да буде истакнут„.

Разговор о физичкој спреми играча Звезде немогуће је водити без приче о Бранку Лазићу, дефанзивном лидеру црвено-белих, који из сезоне у сезону изгледа све спремније и у бољој форми. На констатацију да се чини да борбени бек до ове године није, примера ради, имао толико упечатљив скок, пре свега у нападу, Гачевић каже да та оцена није до краја тачна.

Не бих рекао да је тако. Подсетите се да је на крају наших припрема на Златибору 2014. повредио прст. Због тога није могао да тренира са лоптом, али смо радили остале елементе, укључујући и скочност, па је већ од те сезоне скакао више него до тада. Имао је и те сезоне неколико запажених, атрактивних потеза, закуцавања и тај рад је брзо донео резултате„.

Добро је подсетити се слике његовог доласка на те припреме и слике од лета након тога. Он је и сам говорио да је те сезоне три пута прошао припреме„, истакао је Гачевић.

Водећи се педагошким разлозима, Гачевић није желео да истиче још играча, а причу о актуелној сезони заокружио оценом да је, као прво, она била веома успешна за Звезду, а као друго – да је донела највише нових околности свим евролигашима.

Из овог угла, у први план се ставља број одиграних утакмица, али не могу да кажем да је ово била најтежа сезона. Од свог доласка у Звезду (2013) не могу да не истакнем да је свака сезона била све тежа и тежа и да на тај начин посматрам и ову за нама. Ту је, наравно, рекордни број мечева, али је највећа специфичност ипак била у систему такмичења, који је био нов за све, систем, клубове, играче, тренере… Сви ће извлачити поуке из ове сезоне, а из разговора са тренерима других екипа схватио сам да заиста и јесте тако. На пример, причао сам са кондиционим тренером ЦСКА и он ми је такође нагласио да су и они много научили… Ипак, понављам, ми у струци посматрамо ствари из свог угла и пратимо потрошњу, рекуперацију, док шефови стручних штабова гледају на све околности из свог аспекта„.

На питање да ли је играчима дао смернице за предстојеће лето, Гачевић се труди да одговори што мање одређено, с обзиром на и даље актуелне разговоре о даљој судбини Звездине екипе и стручног штаба, о чему се клуб са Малог Калемегдана огласио и у недељу, званичним саопштењем.

Први је задатак да се добро одморе, а ми смо у сталном контакту и сигуран сам да ће спремни дочекати нову сезону„, насмејао се творац црвено-белих „гладијатора“.

РАДОЊИЋ ОДЛИЧНО ОСЕЋА ЕКИПУ

Упитан како се са Дејаном Радоњићем саглашава око заказивања и изгледа тренинга, Гачевић истиче да је њихов однос пре свега заснован на поверењу.

У суштини, обично ја говорим када би требало да имамо тренинг или не и то спада у мој посао, али је наравно његова последња. Наша сарадња је таква да је мени препустио да одређујем тип тренинга, трајање, али он је веома искусан тренер, веома добро осећа екипу и врло често нам се мишљења поклапају. Ако не, ја дам своје аргументе зашто би требало на један или други начин, али је увек он тај који пресече„.

Гачевић је рођен 1981. године у Подгорици, а у Никшићу је завршио Факултет физичке културе. На позив Дејана Радоњића дошао је у Звезду 2013. године, после пет година рада у Будућности.

Повезане вести

Leave a Comment