Moja Crvena Zvezda
ВажноНајновијеОсталоХокеј

НЕКАД И САД – ПРИЛОЗИ НЕПИСАНОЈ ИСТОРИЈИ ХОКЕЈАШКОГ КЛУБА – Војин Кољеншић: Најдражи моменат ми је Звездин улазак у Прву Савезну лигу

У целости преносимо интервју братског портала ЦЗБГ.тв са легендом српског и југословенског хокеја, Војином Кољеншићем.

Као што смо и најавили, након Вукашина Стевића и Јовице Руса, доносимо вам интервју са патријархом српског и југословенског хокеја, господином Војином Кољеншићем – Шиљом. Надамо се да ћете уживати читајући шта је г. Кољеншић рекао за наш портал, а посебно се надамо да ће родитељи деце која тренирају извући неке позитивне закључке, како би њихова деца постигла још боље резултате и развила се у врсне хокејаше.

Реците нам за почетак о вашим почетцима, како сте кренули да играте хокеј и откуд љубав баш према том спорту?

Клизао сам на отвореном клизалишту Ташмајдан 1955. године и гледао утакмице ХК Партизан који је у то време био најбољи клуб у Југославији. У том периоду у ХК Партизану је играо канађанин О Нил, који је био најпопуларнија личност у Београду и долазило је 2000 до 3000 гледалаца на сваку утакмицу. Он ми је био узор и отворио љубав (интересовање) за хокеј.

Како је текла ваша играчка каријера? Наравно, највише нас интересује период проведен у Звезди.

– Играо сам у ХК Авала у периоду од 1957. до 1958. године са Шишићем, Шемсединовићем, Боном, Крнетом у републичкој лиги Србије (ту су били Спартак, Бечеј, Панчево и други). 1959/60. клуб се расформирао и прешао сам у Партизан. Играо сам осам година у Партизану, а ту су били још Анђелић, Мијушковић, Холбус, Тешић, Анцевић, Денић, Стојановић, Стољковић. 1968. године прелазим у Црвену звезду и тамо сам играо све до сезоне 1970/71., где почињем да се бавим тренерским позивом у школи хокеја Црвена звезда. 1989. године одлазим у Италију као тренер у ХК Фаса.

После тога долази тренерска каријера у којој сте до данашњег дана. Како је она текла и који су вам моменти током ње били најдражи?

– Уписујем се на Високој школи за телесну културу у Љубљани, на тренерски смер хокеја на леду. Дипломирао сам 1979. године анализу одбрамбених активности играча у хокеју на леду. 1979/80. године постајем члан стручног савета СХЉ и савезни тренер селекције 18 и 20 година до 1989. године.
Најдражи моменат у тренерској каријери је улазак ХК Црвене звезде у Прву Савезну лигу. 1979/80. играла се утакмица између Црвене звезде и Цеља која је била уједно и последња утакмица на отвореном стадиону Таш. Ова утакмица (која се играла у Београду) била је разигравање за улазак у савезно такмичење и завршила се резултатом 1:1. Друга утакмица играна је у Цељу и такође је завршила нерешено 5:5. Бољим извођењем пенала Црвена звезда се изборила за улазак у Савезну лигу. Наредне сезоне Београд добија халу Пионир, а Црвена звезда и хокеј добијају велику афирмацију и популарност јер су се тада играле утакмице против Олимпије, Јесеница, Медвешчака, Крањске Горе.

Тренутно радите са децом до 8 година. Вашом заслугом основана је ЕРСТЕ лизинг лига будућих шампиона. Реците нам мало више о томе.

– Рад са децом траје већ 45 година током којих радим као просветни радник и тренер хокеја на леду. Иницијатива за ову лигу датира још од давне 1992. године.
Прво морам да напоменам да моја иницјатива игре мини хокеја датира још од повратка са рада у Италији, где сам видео иницјативу савеза Италије, Аустрије и Швајцарске. Ова идеја је презентована на скупштини хокејашког савеза на Тари 1992. године и није усвојена. Друга иницјатива овог такмичења је била приказана кроз програм развоја хокеја на леду за период 1995-1999., коју скупштина СХЉ усваја. Реализација овог такмичења није одржана. Трећи мој покушај мини хокеја сам започео 2001/2002. као преседник стручног савета Србије, који се није спровео до краја и није имао жељене циљеве развоја хокеја. Четврти покушај је започет летос 2016. године са лигом Ерсте лизинг у склопу развијања нових модалитета са 6 турнира, јер без такмичења нема напретка. Ово такмичење има своје принципе и правила где нема победника, нема резултата, нема неправилности у годиштима наступања играча и укључивања што већег броја играча из клубова који учествују у овом такмичењу.
Други део овог такмичења је помоћ спонзора у опреми за школе наступајућих клубова и популаризација овог спорта у различитим срединама и градовима у Србији. На добром смо путу реализације.

Шта је данас најважније како би се деца са којом радите развили у врхунске хокејаше?

– Хокеј захтева веома дуг и контуирани процес формирања квалитетног играча, а он је у овом спорту најдужи. Рад са младима подразумева планске тренинге и утакмице, као и програмиране и систематичне планове без импровизација.
За добијање квалитетног играча (врхунског хокејаша) стабилност клуба, са сигурним извором финансија, је најважнија. Клуб мора да има стратегију развоја, контуирани рад, стручност, селективност годишта, услове за рад (лед, опрема), као и такмичења у седам нивоа – селекција У8, У10, У12, У14, У16, У18, сениори.
Све ове елементе и захтеве мора да испрати медијски маркетинг, и то у временском трајању од 4+4 године Олимпијског циклуса.

Колико родитељи позитивно или негативно утичу на развој деце у хокеју и спорту уопште? Шта би им ви (родитељима), као човек са искуством, поручили, а шта је ваша главна порука деци која тренирају?

– Запамтите драге маме и тате да су ваша деца ту да им, заједно са вама, пренесемо знање како би имали срећнију будућност у хокеју и спорту уопште.
Најбурнији развој деца имају у периоду од 11-13. године живота. У тома периоду је неопходно систематско – планско вежбање, као подршка биопсихосоцијалном развоју. Незаинтересованост или лењост деце и неких родитеља, води ка пасивном развоју љубави према игри и ту су лишени свог темеља, који подразумева јединство духа и тела. Свакодневно тренирање (вежбање) повећава ефекат и потенцијал моторичних способности деце.
Поручујем, родитељима и деци, да без поступности и систематичности у раду нема напретка.

Можете ли нам издвојити неку анегдоту током ваше играчке и тренерске каријере, а коју нећете никада заборавити?

– Ух, имам пуно анегдота и не могу да издвојим неку посебно, а све због дугог периода у хокеју.

За крај, да ли оваквим радом хокејашки клуб Црвена звезда може до трона (овде посебно мислимо на сениорску конкуренцију)?

– Као и увек, Звезда сваке сезоне промовише неко ново такмичење или учествовање са својим селекцијама у домаћим првенствима и регионалним лигама, а са циљем да би подигли квалитет игре и промоцију хокеја у Србији. Моја процена је да су, до трона сениорске екипе, потребне још две сезоне контуираног рада са врло добрим јуниорима.
Хокејашки клуб за наредну сезону наставља интезивни рад у проналажењу нових модалитета такмичења за младе селекције. Већ су урађени контакти (апликације) за такмичења за наредну сезону, у смислу да се игра подигне на виши ниво кроз такмичења са земљама у региону и шире.

Господине Кољеншић, хвала вам на издвојеном времену за овај интервју.

– Хвала и вама и велики поздрав свим љубитељима хокеја и навијачима Црвене звезде.

Текст на сајту ЦЗБГ.тв

Повезане вести

Leave a Comment