Октобар 1997. Потоп какав стадион Црвене звезде, тада стар 34 године, вероватно није упамтио. Права летња олуја, у сред јесени, спустила се на Београд и Топчидер. Десетак година касније, на дербију одиграном пред празним трибинама, у којем је Звезда декласирала Партизан с 4:1 виђене су сличне слике.
Ипак, првопоменути јесењи дан 1997. дуго ће се памтити међу навијачима који су те вечери били међу више од 50 000 душа, које су дошле да подрже свој клуб у тек шестој европској утакмици после санкција. Некадашњи европски првак је неколико година после дуела против Милана, Бајерна, Ренџерса, Олимпика, Барселоне, Казјерслаутерна дошао у ситуацију да одмерава снаге у евро-такмичењима са Финцима и не много познатим Белгијанцима.
Као и овог августа, 2017. године, наш тим је у Београд донео пораз од 3:2 из прве утакмице. Пораз који, како су тада медији сматрали, обећава, јер је црвено-белима био потребан само један гол за пролазак даље.
И даље свеже сећање на Бари и Токио учинило је да навијачи буду уверени да је у Белгији Звезда имала само лош дан и да један европски гигант не може против тамо неког Жерминал Екерена бити елиминисан из европског такмичења. Више од 50000 људи окупило се на Маракани, направило фантастичну кореографију и жарко желело репризу неких великих игара из прошлости. Играчки – макар оне најсвежије, из дуела против никад јаче Барселоне. Резултатски – оне из исте сезоне, против Кајзерслаутерна.
Ипак, изостанак Огњеновића, Пецеља, Кристића, Беговића, те капитена Јовичића, који се мистериозно није нашао ни на клупи (испоставиће се касније да је повређен на последњем тренингу), није уливао оптимизам, колико би га сигурно било да су ови момци истрчали на терен Маракане, добро оквашене правом провалом облака, која је једва испуњавала елементарне услове за одигравање једне фудбалске утакмице.
Оптерећен повредама, Косановић је на терен послао неколико младих фудбалера, са мање или више искуства. Меч су почели Дудић (20 година), Станковић (19), Друлић (20), Гојковић (22), а управо је Горан Друлић изазвао праву ерупцију на стадиону већ у 18. минуту.
Након прве велике шансе, коју је имао Радзински, те сјајне интервенције Драгослава Јеврића, уследио је сјајан атак Звезде, акција Пантелић – Друлић, а млади голгетер постигао је један од многобројних својих голова у Европи у црвено-белом. Уследила је резервисана игра Звезде, која као да се задовољила резултатом који је води даље, што никада није био манир нашег клуба. Хофманс и Доуве су претили Јеврићу, док су на другој страни Шкорић, Друлић и Гојковић могли да дуплирају вођство. Ипак, на одмор се отишло са резултатом из 18. минута (1:0).
Већ на старту другог дела, Верстратен и Горан Друлић су се покошкали, а судија их је послао на превремено туширање. Обе екипе остале су са 10 играча у пољу. Киша није престајала, вода је све више натапала терен, који је постао готово немогућ за игру и Звезди упропастио неколико обећавајућих напада. Покушавали су Станковић и Пантелић, па на другој страни Радзински, али гола није било.
Ипак, у 66. минуту, Томаш Радзински, Канађанин, који ће након Екерена направити сјајну каријеру у Андерлехту, Евертону, Фуламу и Лирсу, користи неопрезност Звездине одбране и поравнава резултат на 1:1. Без правог решења и искљученог Друлића, Косановић је на терен послао и толико пута доказаног џокера, Драгана Мићића, који је у шест минута после поготка гостију погодио стативу. У финишу је Звезда кренула на све или ништа и оставила Белгијанцима много простора за контре и транзицију, да би Хофманс погодио спољни део мреже, у акцији која је могла да реши све дилеме.
На самом крају, мук па хук препуне Маракане! Млади Дејан Станковић узима лопту, намешта је на неких 20-ак метара од гола голмана Монса и мајсторски изводи слободан ударац. Голман Екерена већ је савладан, али лопта завршава на пречки.
У последњим тренуцима игре, Звезда изводи и седми корнер, али чувар мреже гостију купи лопту, шаље је у поље и судија из Словачке означава крај утакмице. У својој трећој европској сезони и шестој утакмици у Београду после санкција, Звезда је елиминисана у 1/16 финала Купа победника купова.
У другом наврату у својој историји, црвено-бели су се суочили са ситуацијом да јуре предност ривала од 3:2 из прве утакмице. Први пут, који смо детаљно описали, против Јене, четврт века раније, био је више него успешан. Други није.
А веома брзо, уследиће и трећи…
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ЕКЕРЕН 1:1 (1:0)
Стадион Црвене звезде
Гледалаца: 50 000
Судија: Карол Иринг
Стрелци: Друлић у 18. за Црвену звезду, Радзински у 66. минуту за Екерен
Жути картони: Шкорић, Друлић, Гојковић (Црвена звезда), Дешампс и Карагијанис (Екерен)
Црвени картон: Друлић (Црвена звезда) Верстратен (Екерен)
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Јеврић, Живковић, Дудић, Његуш, (Мићић), Мариновић, Буњевчевић, Шкорић, Пантелић, Друлић, Станковић, Гојковић (Бошковић)
ЕКЕРЕН: Монс, Вандерве (Хасенс), Дешампс, Ковач, Верстратен, Карагијанис, Сике, Милошевић (Мури), Хофман, Дауве (Тот), Радзински
