Ускоковић и Момиров
Извор: КК Црвена звезда

Кошаркашка У18 репрезентација је почетком августа постала шампион Европе, а двојица момака која су се истакла на том такмичењу су Алекса Ускоковић и Стефан Момиров, од овог лета чланови ФМП-а, поникли у млађим категоријама Црвене звезде.

Алекса је висок 194цм и игра на позицији плејмејкера, док је Стефан висок 195цм, али покрива позиције бека и крила. У интервјуу за Спорт Клуб, који преносимо у целости, сазнајемо доста више о овим момцима на којима би требало да почива светла будућност српске кошарке:

Пре нешто више од три недеље освојили сте златну медаљу на Европском шампионату, какав је сада осећај када су се слегли утисци?

Ускоковић: После три недеље почели смо да тренирамо са ФМП-ом и још се наравно ништа није слегло. Веома смо поносни на то што смо направили и из дана у дан схватамо колико је то велики успех и искрено не знам да ли ће неко у наредним генерацијама успети да донесе злато. Иако бих то заиста волео, признајем да је веома тежак пут да би се то постигло. Ми смо почели још када смо били У16, тада је кренула читава прича. Нисмо правили неке резултате у почетку, али смо били стрпљиви и веровали смо у оно што радимо и на крају нам се у тих седам дана све наместило. Реално, имали смо и доста среће, али показали смо квалитет када је било најпотребније и мислим да смо заслужено освојили злато.

Момиров: Прво, ово је невероватан осећај и доживаљај који ћу сигурно памтити до краја живота. Ми још нисмо свесни тога, али нам сваког дана све више људи прича о томе, честита нам и видимо да је цела нација срећна због тога, што нас чини још срећнијим. Драго нам је да су нас људи пратили, то је невероватан осећај. Тај моменат када смо се попели на трон Европе, када смо узели пехар у руке, стварно је невероватан. Сигурно је један од бољих догађаја у мом животу.

Прелазак из јуниора у сениоре веома је осетљив период у којем се многи кошаркаши “изгубе“ – шта морате да урадите како се вама то не би догодило?

Ускоковић: Почели смо већ да тренирамо са првим тимом и видимо колико је то тешко, поготово на физичком нивоу. Сада излазимо из јуниорских вода, где смо ми били доминантни играчи, и физички и на сваки други начин. У првом тиму је све другачије, тражи се озбиљност, да се испуњавају одређени задаци. Ти задаци разликују се утолико што смо у нашим клубовима били водећи играчи, а сада овде када дођемо бићемо у другом, трећем плану и мораћемо да радимо неке најједноставније задатке, да изгарамо у одбрани и нападу и дамо што више можемо. Што се моје позиције тиче, мораћемо да разиграмо друге играче, наша игра у нападу ће доћи полако, с годинама. Покушаћемо да одиграмо што боље можемо, али некада и није само до нас. Чекамо да добијемо прилику, па ћемо видети. Ми ћемо да се уклапамо, знамо колико је то тешко, али морамо да будемо стрпљиви.

Момиров: Прелазак из јуниорске у сениорску кошарку је вероватно један од најтежих периода. Задаци су другачији, мораш да имаш другачији приступ тренингу. Раније смо ми били ти који су све покретали, и у нападу и у одбрани, покретали смо цео тим, причали, давали савете другима и покривали смо сваку рупу ако је то било потребно. Сада смо дошли у сениорски тим где немамо више толику улогу у нападу. Више се од нас тражи да се бацимо на одбрану, да “погинемо“ на терену и да чувамо леђа свакоме. На тренингу морамо да дајемо 150 одсто, морамо да се изборимо за позицију у тиму. У том периоду преласка из јуниорске у сениорску кошарку највише деце одустане, зато што је заиста веома тешко.

Јесте ли разговарали са људима у клубу у вези са вашом улогом у тиму?

Ускоковић: Мени је ускоро 18. рођендан, па ћемо вероватно тада конкретно разговарати, за сада још ништа не знам. Надам се да ћу имати неку улогу у тиму и волео бих да се ове године скидам за сваку утакмицу, да будем што више са екипом и да пробам да напредујем за следећу сезону.

Момиров: Пошто је тек почетак припремног периода и играчи су још на проби, тако да се још ништа не зна. И ја ћу, такође, ускоро имати састанак јер ни ја још немам професионални уговор, али се за сада још ништа не зна.

Када бисте морали себе да опишете као играче, које врлине и недостатке бисте навели?

Ускоковић: Не могу код себе да истакнем нешто посебно зато што покушавам да напредујем у свим сегментима. Мислим да бих још могао посебно да напредујем у шуту за три поена и у одбрани. Покушавам да користим своју брзину што више могу и мислим да ми је то највећа врлина. Наравно, уз то покуашавам да што више разиграм саиграче и да будем мотор екипе јер мислим да имам то у себи. Имам брзину којом могу да покренем екипу у нападу, па и у одбрани. Што се тиче мана, волео бих да порадим на техници, да проналазим нека боља решења из пик енд рола, наравно, највише за саиграче. Мислим да је време преда мном и да је све како треба, само би требало да наставим да радим и биће све у реду

Момиров: Моја врлина су „тешки послови“ – одбрана, скок, затварање најбољих играча противника. Борбен сам тип и никада не одустајем, дајем енергију тиму, покрећем га и бацам се за сваку лопту. У нападу веома добро шутирам за три поена, хватам скок у нападу и дајем кош. Мане су ми дриблинг и игра пик енд рола, на томе морам да радим још много. Офанзивни пик енд рол.

Јесте ли имали или имате неког узора међу кошаркашима?

Ускоковић: Нема посебног узора, али највише волим Теодосића. У претходне две или три сезоне сигурно најталентованији и најбољи играч Европе у сваком смислу. Оно што он ради заиста је невероватно. Тај таленат и преглед игре не знам да ли је ико икада имао. Он као да се игра кошарке и то је дефинитивно његова огромна предност. Пожелео бих му много среће у НБА, мислим да је озбиљан играч и да може да направи озбиљну каријеру и тамо.

Момиров: Ни ја немам посебног узора, али бих навео Богдана Богдановића. Допада ми се његова игра, шут за три поена, слобода, стални преглед игре… Фантастичан је. Ето, могу рећи да се угледам на њега.

Постоје два различите врсте играча – они који су фанатици за спорт којим се баве и не пропуштају утакмице и они други који су фокусирани само на своје тренинге и мечеве. У коју групу ви спадате?

Ускоковић: Ја сам један од оних који прате све што има на телевизији. Апсолутно сам тип који прате све спортове, не само кошарку. Уз Евролигу, највише волим да пратим и Премијер лигу у Енглеској. НБА не пратим често због временске разлике, а и тај стил кошарке ми се много не допада, зато што озбиљнија кошарка креће тек када се дође до плеј-офа, а то је тек тамо на крају кошаркашке календарске године. Највише пратим Кливленд, то је мој омиљени НБА тим са Леброном Џејмсом на челу

Момиров: Наравно да кошарку пратим највише. Надам се да ћемо моћи да погледамо што више утакмица предстојећег Европског првенства. Опуштање је. скупимо се ми из тима, гледамо утакмицу и коментаришемо шта је добро, шта није, шта су можда могли да ураде, тако да и само гледањем може нешто да се научи.

Које вам је прво сећање на кошарку?

Ускоковић: Вероватно када су Партизан и Звезда играли Евролиге, поготово када је Партизан 2010. године ушао на фајнал-фор. Наравно, и пре тога сам волео и гледао кошарку, али тада сам кренуо озбиљније да пратим та дешавања, а прва утакмица на којој сам био била је Црвена Звезда на Маракани, када сам имао седам година.

Момиров: Ја се сећам Европског првенства у Србији 2005. годибе. Вршац је био домаћин једне групе, а за Немачку је тада играо Дирк Новицки. Не могу баш свега да се сетим, био сам баш дете, али се сећам када ме је тата одвео испред њихове свлачионице и када сам се фотографисао са њим.

И за крај, где себе видите за пет година?

Ускоковић: Моја највећа жеља јесте да играм у Евролиги, а да ли ће то бити Црвена звезда или неки други тим, није толико важно. Сан ми је да дођем до првог тима који прави невероватне резултате, па бих због тога и волео да будем члан те екипе. Звезда расте из године у годину, а и ФМП, где играмо сада, једна је озбиљна АБА екипа, тако да мислим да нам је пут добар и да уз мало среће и много рада можемо да достигнемо ниво евролигашког играча и да пробамо да правимо резултате са тим тимовима, што је ваљда и циљ сваког играча.

Момиров: Надам се да ћу стићи до Евролиге. За сада мислим да смо на правом путу, што смо се доказали и постали шампиони Европе, што смо се пробили до позиције у тиму у ФМП-у. Наставићемо да радимо пуном паром, даћемо све од себе и има још много до тих пет година, па ћемо видети шта ће се све издешавати.

1
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
1 Comment threads
0 Thread replies
1 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Avatar Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Avatar
Гост
Србин са Космета

Одлични млади играчи!
Будућност наше Звезде,уз Ђорђевиће…