Фудбалери Црвене звезде након 28 година поново ће играти против Келна у истоименом граду. Претходни дуел ове две екипе скоро три деценије је непреболна рана бројних навијача Звезде.
Из данашње перспективе, када посматрамо Келн као школу која је значајно утицала на игре Звезде у највећој сезони, 1990/91, двомеч из јесени 1989. не изгледа толико трагично. Посебно за оне који га нису упамтили. У том тренутку, навијачима екипе која је имала Пиксија, Савићевића, Просинечког, Панчева, Стошића… у најбољим годинама, свет се срушио заједно са надом да екипа може до европског трофеја.
Екипа Драгослава Шекуларца је након избацивања Галатасараја и Жалгириса у осмини финала Купа УЕФА 1989/90 угостила немачки Келн пред препуним стадионом.
Био је то окршај бројних асова на обе стране. Звезда је имала своју чувену „атомску навалу“, велике зналце Пиксија, Деју, Робија, Мркелу, Панчева, непрелазног Илију Најдоског и другу Звездину звезду – тренера Драгослава Шекуларца. У редовима Келна играли су репрезентативци Пјер Литбарски, затим најбољи играч Бундеслиге Томас Хеслер, Бодо Илгнер и бројни одлични бундеслигашки играчи, а са клупе их је предводио тада најмлађи стручњак у немачком шампионату, 36-годишњи Криштоф Даум, који ће 12 година касније предводити Бајер из Леверкузена против Црвене звезде у квалификацијама за Лигу шампиона.
Врло изгледну прилику нису успели да реализују гостујући фудбалери у раној фази. У томе их је спречио голман црвено-белих Стеван Стојановић, од чије се ноге лопта одбила у корнер. У овој ситуацији Звезда је имала и мало среће. Стојановић је нешто касније још једном “вадио кестење из ватре“, када је са пет метара осујетио центарфора Келна и избио лопту даље од гола.
Након тога је кренула и Звездина машина. Најпре је Панчев у 30. минуту са пар метара имао покушај главом поред саме стативе. После тога је Мркела са дистанце оштро шутирао, али се Илгнер није дао изненадити. У финишу првог дела Штурм је био у незадрживом продору, али је реализација затајила после његове асистенције, тако да је прво полувреме завршено без погодака.
У наставку Звезда пружа неупоредиво бољу партију. Дризићев покушај главом био је само увод у велику офанзиву домаћег састава. Још једном се створила велика гужва у шеснаестерцу Келна, али до промене није дошло, да би гости преко Рана имали шансу, али Стојановић поново брани правовременим истрчавањем и избацује лопту у корнер.
У 69. минуту Звезда успева да затресе мрежу, али је гол поништен због наводног офсајда. Пикси је центрирао из слободног ударца са десне стране, Илгнер одбио лопту после шута Панчева, а Савићевић је затресао мрежу. Узалуд су били протести Звездиних играча. Гол није признат.
Међутим, само седам минута касније Савићевић је ипак успео да погоди мрежу главом након Пиксијеве асистенције из корнера. Звезда је повела са 1:0, а судија овај пут није могао да оспори погодак.
Врхунац свог фудбалског знања и умећа Дејан Савићевић је демонстрирао у 80. минуту. Најдоски га је пронашао на десној страни дубинском лоптом, а Дејо је кренуо у незадрживи продор ослободивши се свог чувара варком тела у раној фази акције. Затим је “ролао“ лопту онако како то само он зна и са ивице шеснаестерца упутио “бомбу“ право у горњи леви угао скинувши паучину из угла Илгнерове мреже за вођство од 2:0.
Звезда је крунисала своју доминацију у другом полувремену, бацила на колена изузетног противника и остварила повољан резултат пред реванш, који је нажалост остао велика рана на срцима присталица црвено-белих, некима непрежаљена и после историјских успеха у Барију и Токију.
Црвена звезда – Келн 2:0 (0:0)
Београд, 22. новембар 1989. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 100.000. Судија: Жерар Биге (Француска). Жути картони: Најдоски, Панчев (Црвена звезда), Грајнер, Штурм и Јансен (Келн). Стрелци: Савићевић у 76. и 80. минуту.
Црвена звезда: Стеван Стојановић, Горан Јурић, Слободан Маровић, Драган Канатларовски, Милош Дризић, Илија Најдоски, Роберт Просинечки (од 78. Влада Стошић), Дејан Савићевић, Дарко Панчев, Драган Стојковић, Митар Мркела (од 57. Владан Лукић). Тренер: Драгослав Шекуларац
Келн: Бодо Илгнер, Паул Штајнер, Алфонс Хигл, Андерс Гиске, Томас Хеслер, Франк Грајнер, Јан Јенсен, Олаф Јансен (од 90. Франк Орденвиц), Пјер Литбарски, Уве Ран, Ралф Штурм (од 81. Фалко Гец). Тренер: Криштоф Даум
Пред реванш се сматрало да ће Звезда сачувати предност, а потајно се говоркало да наш клуб након неколико болних удараца коначно има генерацију која може до трофеја у Европи.
Проблем је било неиграње Панчева због картона, кога је у Келну заменио момак који је пројектован као његов наследник, Владан Лукић. У ватру је бачен и голобради Звонко Милојевић, који тај меч неће упамтити по добру.
Почетак је донео покушај Литбарског из слободног ударца, који је завршио поред гола. Узвратио је Пикси Стојковић, са преко 35 метара, а потом и Просинечки са леве стране, али без успеха. Прву велику прилику имао је Келн преко Фалка Геца, али је на срећу остало 0:0. Две велике прилике у истом нападу имали су Савићевић и Стошић, али је невероватно интервенисао Илгнер. Нову прилику имао је Келн у финишу првог дела, када су сви осим помоћног судије видели офсајд, али је Милојевић чудесно интервенисао. У последњем тренутку првог дела Стојковић је шутирао преко гола. На самом старту другог дела, Савићевић је пропустио стопостотну прилику, а Милојевић укротио ударац Литбарског неки минут касније. На другој страни, нова прилика за Звезду, али Илгнер брани ударац Стошића.
До 57. минута реванша у Немачкој све је изгледало идеално. А онда смо на делу видели чувени „немачки менталитет“, о којем се и пре и после тога причало кад год би се неки наш спортски колектив намерачио на Немце. У 57. минуту, Фалко Гец је погодио за 1:0, иако су сви наши фудбалери сигнализирали да је лопта напустила терен пре паса ка Гецу, али је и тај резултат водио Звезду даље. Тражила је Звезда пенала неколико минута касније, али је судија остао нем. Литбарски је наставио да прети, али је Милојевић кротио сваки његов ударац, као и Илгнер апсолутно све покушаје Звездиних играча, а Лукићев је био последњи пре другог гола Келна…
Уследило је помрачење у последњих седам минута игре. У 83. минуту игре, Гец на асистенцију Хеслера анулира два гола Савићевића из Београда. Просинечки је промашио оно што је давао вероватно у девет од десет случајева у каријера у финишу меча и пропустио шансу да реши овај двомеч, да би Орденвиц минут пре краја погодио мрежу Милојевића и трећи пут, за 3:0 и велики ударац нашем клубу. Чак четири играча Келна била су сама пред Милојевићем након слободног ударца Литбарског, а Звездини играчи посматрали су их и чекали да судија сигнализира офсајд, док су они некако убацивали лопту у Милојевићеву мрежу.
Неки навијачи Звезде чекали су шансу за реванш Келну готово 30 година. Прва прилика је вечерас. У истом граду као 6. децембра 1989. године. Можда је време.
