Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiАнализеБлоговиБорисВажноДомаћи шампионатЕвропска такмичењаНајновијеФудбал

Јесен кроз призму статистике

Јесен кроз призму статистике

Када се спустила завеса на јесен и јесење фудбалске представе Црвене звезде, оне то заиста и јесу биле „на трави која живот значи“, можемо да се погледамо у очи и да са пуно оптимизма и наде погледамо ка пролећном репертоару.

Наши старији ће рећи већ, сведоци оних славних времена, како баш ова Звезда коначно подсећа на Црвену звезду када се жреб широм европских метропола ишчекивао у нади да црвено-бели неће тим поводом бити њихови гости.

Пред Владаном Милојевићем није простран црвени тепих 5.јуна, као пред његовим претходницима, већ је он сам то урадио да би изашло 11 његових бораца у црвено-белим дресовима спремни да за сваку лопту скоче као Бранко Лазић. Фудбалери који у сваком моменту знају шта треба да раде када имају лопту или када желе да је освоје. Људи који су дошли на посао да раде. Имали су свој задатак и када су на трибинама.

И тај постулат је Звезди донео 25 година дуг сан. Рад.

У прилог томе иде и чињеница да је Црвена звезда тренутно друга по броју одузетих лопти у Лиги Европе по утакмици (17). А за противнике у групи је имала Арсенал, Келн и БАТЕ Борисов. Енглезе, Немце и Белорусе. Није тако лоше, слажете се?

Црвена звезда је једини тим који није примио гол на „Емиратима“ у 2017.години. 31 утакмица, само Звезда није капитулирала.

Иако су многи од 5 милиона селектора у црвеном-белу свету имали своје идеје и замисли, желели „атомски фудбал“, умирање у лепоти и дух Александра Катаија, видели смо оно што нам је било потребно да задовољимо свој неухрањени его. Јер и када имамо минус три, ми ћемо развити транспарент 4:0, независно од тога да ли је то у том тренутку реално. За нас јесте.

Сада са пуним правом, и поред победе Арсенала, можемо да кажемо да је Маракана неосвојива тврђава, или да је на добром путу да то поново и постане. Имамо штитове, кациге и копља, и у пољу гладијаторе спремне да их употребе на заповест генерала и спремне на фудбал за мушкарце.

У случају Владана Милојевића и његове стратегије и визије, који су освојили поверење свих нас, чувена изјава и виђење најславнијег сина Холандије и инвентора, Јохана Кројфа: „да никад није видео да врећа новца може постићи гол“ је добила своје уверење.

Пре него што се упустимо у статистички свет података и Звездине историје и уживамо у даровима јесени, питање за све оне међу нама које су трачак сумње и блиска трауматична прошлост поново дотакле по рамену након 156. „вечитог дербија“ – Да ли бисте победу у дербију мењали за прелепих 6 месеци? Да ли бисте једну ноћ са девојком мењали за прелепих 6 месеци везе са женом?

СТАТИСТИЧКА ЗОНА

Генерација Црвене звезде коју предводи Владан Милојевић је у неколико сегмената ушла у историју клуба.

Трећи пут узастопно црвено-бели завршавају јесењи део сезоне и годину на првом месту, као јесењи шампиони. Јесење почасти не значе пуно на крају сезоне, посебно не у систему какав је тренутно у Суперлиги, што говори и блиско искуство.

Црвена звезда је ове јесени у сваком смислу била озбиљан европски тим, захваљујући Владану Милојевићу. Постављени су нови рекорди, нове границе и лимити, након којих захтевна Звездина публика све испод тога не прихвата.

38 утакмица, 27 победа, 8 нерешених исхода и три пораза је укупан биланс. 83 пута су Звездини фудбалери погађали мрежу ове јесени, а Звездини голмани су савладани 10 пута.

Суперлига

Када је у питању Суперлига: 22 утакмице – 18 победа, 3 нерешене и један пораз, 57 бодова, гол разлика 55:8. Убедљиво најбољи домаћин лиге и једини непоражени тим у Суперлиги на свом стадиону. Девет бодова предности пред наставак сезоне.

11 утакмица у Суперлиги на „Маракани“ – 10 победа и један нерешен исход, уз гол разлику 32:3.

Једини који је успео да непоражен изађе са стадиона „Рајко Митић“ је Партизан, у 155. „вечитом дербију“ (0:0). Једини који су успели да постигну гол на стадиону „Рајко Митић“ су Бачка, Младост из Лучана и Рад.

У три такмичења на „Маракани“ је одиграно 19 утакмица уз биланс од 16 победа, две нерешене утакмице и један пораз. У прилог чињеници да је Владан Милојевић заставу око Звездине тврђаве поново подигао високо говори и да је Арсенал једини успео да победи на њој, захваљујући тренутку инспирације Оливијеа Жируа. Звезда је противнике дословно бацала на колена, међу њима су осим домаћих противника и Спарта, Краснодар, Келн…

Од 83 гола постигнутих за јесењи део сезоне на „Маракани“ се мрежа противника тресла 47 пута. Гол разлика 47:6.

Девет пута је Звезда побеђивала противнике у 16 утакмица на Маракани са више од три гола разлике.

Када су у питању гостујуће утакмице, црвено-бели су једини пут поклекли у Крушевцу, док је Бачка умало казнила можда и најслабије издање Звезде. 11 утакмица, 8 победа, 2 нерешене утакмице (Бачка, дерби) и један пораз (Напредак). Гол разлика: 23:5. Једини успешнији гост су комшије.

Оба пута у Суперлиги су савладани Раднички Ниш, Чукарички, Радник, Борац и Рад. Звезда у просеку постиже 2.5 гола по утакмици – 2.90 на Маракани, 2.09 на гостовањима.

У односу на прошлу сезону јесен у Суперлиги изгледа овако.

2017/18

Утакмице Победе Нерешене Порази Гол разлика Бодови
Маракана 11 10 1 0 32:3 31
Гостовања 11 8 2 1 23:5 26

 

2016/17

Утакмице Победе Нерешене Порази Гол разлика Бодови
Маракана 10 8 2 0 28:9 26
Гостовања 11 9 1 1 23:9 28

 

Лига Европе

Црвена звезда је једини клуб у историји такмичења који је стартовао од 1.кола квалификација и успео да презими у Лиги Европе. Тај сан, зимски сан, трајао је 25 година.

Многи су унапред отписали Звезду после утакмица са Иртишом, иако су након павлодарских 1:1 многи заказивали свој летњи одмор, Владан Милојевић је са јасном стратегијом дочекивао Спарту и Краснодар и путовао у Праг и Краснодар, чије име у преводу са руског језика значи – дар црвених. И био је дар за Црвену звезду. Владан Милојевић.

Свака од 14 европских утакмица је прича за себе, јер је Звездин тим у тим утакмицама растао. Осим капитена Милијаша и Душана Анђелковића, који су са Звездом играли у Купу УЕФА (тада Лига УЕФА, претеча Лиге Европе), једини који су имали искуство играња у групној фази Лиги Европе су Милан Родић са Зенитом, Ненад Крстичић са Сампдоријом и Мичел Доналд са Ајаксом. Све укупно 7 утакмица, 443 минута заједно.

14 утакмица – 7 победа, 5 нерешених утакмица и два пораза. Гол разлика: 19:10.

Генерација коју предводи Владан Милојевић је одиграла 14 европских утакмица, чекају још минимум две против ЦСКА, и поставила нови рекорд по броју утакмица у европским такмичењима у једном сезони у клупској историји. Претходно је била генерација 1991/92 – 12.

Победа против Келна је била седма европска ове сезоне. Испред ове генерације налази се још генерација 1991/92, која је забележила, укључујући и тријумф у Токију – 8.

Гол Срнића је био 19. гол ове сезоне у Европи, што је овај тим изједначило са највећом клупском генерацијом – 1990/91.

Најефикаснија генерација је 1991/92 (26 голова са Токијом), а испред су још 1970/1971 (20), 1998/99 (21) и 1957/58 (22).

Такође, гол Срнића и победа против Келна 7.децембра донели су позитиван скор са екипама из Немачке. 14 победа, 4 нерешене утакмице, 13 пораза.

Стојковић и Пешић неуморни

Владан Милојевић је указао шансу 31 играчу у три такмичења. Филип Манојловић је бранио на прве четири утакмице у сезони (Флоријана, Иртиш) пре одласка у Хетафе, Руиз је забележио два наступа, Павков један минут против Флоријане. Филип Баиновић је играо само у Куп утакмицама против Динама из Врања и Борца, као и Иван Илић, против Врањанаца.

Црвено-бели дрес носили су: Александар Пешић 36 утакмица, Филип Стојковић 35, Славољуб Срнић 31, Мичел Доналд и Милан Борјан 30, Марко Гобељић 29, Ричмонд Боаћи 28, Вујадин Савић и Дамијен Ле Талек 27, Гелор Канга 26, Ненад Милијаш 25, Немања Радоњић 24, Милан Родић 23, Урош Рачић 21, Ненад Крстичић 20, Срђан Бабић и Немања Милић 18, Лука Аџић 16, Душан Анђелковић 15, Бранко Јовичић 12, Абрахам Фримпонг и Рикардињо 10, Лука Илић 7, Дамир Кахриман и Филип Манојловић 4, Филип Баиновић и Џон Руиз 2, Немања Супић, Иван Илић, Дејан Јовељић и Милан Павков 1.

Филип Стојковић је одиграо 2.881 минут током јесени. Иза њега су Милан Борјан 2.610, Мичел Доналд 2.542, Славољуб Срнић 2.541, Дамијен Ле Талек 2.430, Вујадин Савић 2.404 минута, Ричмонд Боаћи 2.252, Александар Пешић 2.046 и Гелор Канга 2.009 минута.

Звездину мрежу чувала су четири голмана: почео је Филип Манојловић, за тренутак на голу били Дамир Кахриман и Немања Супић, да би затим међу стативе стао Милан Борјан.

Шеснаест играча је играло у сва три такмичења.

Боаћи и Пешић исписали историју

Црвена звезда је у својој историји имала голгетере какви се више не рађају. Међутим, у јесењем делу сезоне 2017/18 први пут у историји су два играча постигла одвојено више од 20 голова за полусезону.

Ричмонд Боаћи и Александар Пешић.

Ричмонд Боаћи је најбољи стрелац са 23 постигнута гола, Александар Пешић је постигао 21, 17 у Суперлиги, и најбољи стрелац јесени.

Боаћи и Пешић су заједно постигли 44 гола, чиме су иза себе оставили бројне велике тандеме у Звездиној историји. Примера ради: 44 гола је у једној календарској години, 1958., постигао најбољи стрелац у историји Црвене звезде, господин Бора Костић. Нико од Пантелића и Жигића није успевао да стигне до 30 голова за полусезону, (31).

Боаћи је током јесени престигао Хуга Виеиру и постао најбољи стрелац странац у историји Црвене звезде. На 48 одиграних утакмица, Боаћи је постигао 39 голова. Све у 2017.години. Да је био прецизнији у Лондону и Борисову, и против Келна, померио би границе још даље.

То је највећи број голова у једној календарској години од 1990. и Дарка Панчева (44). Трећи у историји клуба. Такође, изједначио је рекорд по броју постигнутих голова за једну полусезону у историји клуба. Дарко Панчев је постигао у јесењем делу сезоне 1990/1991 – 23 гола. Ускоро више о Боаћијевом индивидуалном скору.

Његов одлазак је тренутно известан, али уколико се деси да и на пролеће носи црвено-бели дрес постаће један од најучинковитијих Звездиних стрелаца.

Уз Боаћија и Пешића, погађали су Славољуб Срнић 8 голова, Мичел Доналд и Гелор Канга по 5, Лука Аџић 4, Немања Радоњић, Немања Милић и Урош Рачић по 2 гола, Ненад Милијаш, Абрахам Фримпонг, Лука Аџић, Дамијен Ле Талек, Филип Стојковић, Рикардињо, Марко Гобељић и Бранко Јовичић по једном.

Фер-плејом до победа

Пожутело је укупно 20 играча у Суперлиги, а Звезда није добила ниједан црвени картон! За разлику од прошле јесени, када је искључено три играча.

Мичел Доналд је једини зарадио четири јавне опомене, Филип Стојковић три, а Милан Борјан, Дамијен Ле Талек и Урош Рачић по две. Укупно 28јавних опомена.

Једини црвени картон добио је Милан Родић у дуелу 3.кола Лиге Европе против Арсенала. У Лиги Европе црвено-бели су зарадили 15 жутих картона.

Црвена звезда је на 7.месту по броју жутих картона, а на деветом по броју направљених фаулова (65) у групној фази Лиге Европе.

Утакмице црвено-белих судило је 15 арбитара. Милорад Мажић највише, три пута – Чукарички, Напредак у Крушевцу и 156. „Вечити дерби“. Дејан Сантрач, Бојан Николић, Ненад Ђокић и Александар Васић по два пута.

Посета најслабији сегмент

Најгледанији тим Европе и Суперлиге, посета боља него прошле сезоне.

Није новина, нити вест, ако кажемо да је Црвена звезда најгледанија. Међутим, овај тим Црвене звезде, тренер, играчи, управа… заслужују много већу подршку на самом стадиону.

У сезони 2006/07 Црвену звезду је у просеку на јесењој полусезони гледало 5.214 гледалаца, али узмимо у обзир да је тада одиграно шест утакмица мање. На осам утакмица на Маракани, просек је био тачно 5.000. Од тада до данас посета је у почетку била на сличним бројкама, али посебно од сезоне 2009/10 је у сталном порасту.

На јесен 2016.године…

Црвену звезду је у просеку у Суперлиги гледало 6.530 гледалаца по утакмици, што је три пута више од просека Суперлиге. И на домаћем терену и на гостовањима Звезда је најгледанија.

На Маракани је укупно на 10 утакмица присуствовало 73.575 гледалаца, у просеку 7.357 по мечу.

На јесен 2017.године…

Црвену звезду је на Маракани у Суперлиги гледало укупно 105.133 гледалаца на 11 утакмица, у просеку 9.558 на мечу.

Највећа посета на највећем српском стадиону била је на 155. „Вечитом дербију“ након проласка у групну фазу Лиге Авропе – 32.841.

Издвајају се и посете против Бачке 12.400 (13.август) и против Рада 12.600 (18.новембар). Занимљиво је да су обе утакмице биле пред битна европска гостовања: Бачка пред Краснодар, Рад пред Борисов.

Најслабија посета забележена је на премијери нове сезоне Суперлиге, 23.јула 2017. против Радничког из Ниша (3:0) – 4.000.

Што се тиче гостовања, доста слабије у односу на прошлу. Укупно 47.374, а у просеку је Звезду на 11 утакмица ове јесени на стадионима широм Србије гледало 4.306, у односу на 5.845 гледалаца и јесен 2016.

НАЈГЛЕДАНИЈИ ТИМ ЛИГЕ ЕВРОПЕ

Када је у питању Лига Европе, бројке су тотално другачије. На три утакмице у Београду званично је укупно било 141.885 гледалаца (17% од целокупне посете групне фазе Лиге Европе), што је у просеку 47.295 по мечу.

Три утакмице Црвене звезде биле су најгледаније утакмице кола, две у Београду, а четири међу три посете кола. Обе утакмице против Арсенала, и на Маракани и на Емиратима, као и утакмица која је обезбедила пролеће у Европи против Келна, биле су најгледаније утакмице Лиге Европе.

Једини који има већи просек од Црвене звезде је Арсенал (47.891), за мало више од 600 посетилаца по мечу.

Пет најгледанијих клубова Лиге Европе су: Арсенал (47.891), Црвена звезда (47.295), Келн (45.266), Зенит (44.964) и Атлетик Билбао (34.581), који нешто испред Лиона (34.263).

Лепа слика пред пролеће.

1.БАТЕ Борисов, 14.септембар Београд „Рајко Митић“ – 40.284

2. Келн, 28.септембар Келн „Рајн Енерџи“ – 45.300

3. Арсенал, 19.октобар Београд „Рајко Митић“ – 50.327

4. Арсенал, 2.новембар Лондон, „Емирејтс“ – 58.285

5. БАТЕ Борисов, 23.новембар Борисов „Борисов арена“ – 12.000

6. Келн, 7.децембар Београд „Рајко Митић“ – 51.364

Црвена звезда – ЦСКА Москва, 13.фебруар 18:00, Београд „Рајко Митић“

Европо, вратили смо се!

Vladan Milojevic

Повезане вести

Leave a Comment