Moja Crvena Zvezda
ВажноИнтервјуиМлађе категоријеНајновијеФудбалФудбал

МЦЗ интервју: Никола Пуача

Никола Пуача

МЦЗ интервју: Тренер кадета ФК Црвена звезда, Никола Пуача.

Омладинска школа ФК Црвена звезда је после дужег времена у фокусу јавности. И по талентима, играчима у првом тиму и по резултатима, али и по тренерима.

Захваљујући Владану Милојевићу и успеху који је постигао ствари се гледају другачије.

Све такмичарске генерације црвено-белих први део сезоне и 2017.годину завршили су на 1.месту. Од омладинаца до пионира.

Након тренера омладинаца Милана Лешњака, имали смо прилику да причамо са тренером наших кадета, младим стручњаком који скренуо пажњу на себе.

Никола Пуача је од доласка у Црвену звезду завредео пажњу не само захваљујући импозантним резултатима, већ и бројним успесима на међународним турнирима, као и бројем репрезентативаца из редова црвено-белих.

Успех клуба огледа се у великој мери кроз однос и рад у Омладинској школи, а уз спремање и „избацивање“ играча за први тим, озбиљност се показује и спремањем тренера кроз сопствену школу и филозофију, и пружањем шансе на највреднијем месту.

Сигурни смо да ћемо име Никола Пуача имати прилике да чујемо много пута у периоду пред нама. Човек који има све предуслове да се профилише као први тренер Црвене звезде.

Сумирали смо рад у претходне две и по године у Црвеној звезди, бројне успехе, и покушали да сагледамо предности и мане омладинског фудбала у Србији.

Никола Пуача, тренер Звездиних кадета.

Имали сте кратку играчку каријеру, одмах сте се одлучили да постанете тренер.

Са 20 година сам завршио играчку каријеру, мислим да сам направио добру процену, био бих просечан играч. Нисам мислио да ту могу да се остварим у неком смислу који би ме задовољио. Био сам друга година факултета, и са 23 године сам почео да се бавим тренерским послом, пре 13 година.

Први кораци у тренерском послу, почеци су били у ФК БАСК. Ту сте постали и тренер првог тима.

Ту сам и највише играо, за БАСК. Провео сам 7.5 година у млађим категоријама ФК БАСК – две године у пионирима, две године у кадетима и три и по године у омладинцима. Једно време сам био директор Омладинске школе, и након тога две године сам био шеф стручног штаба првог тима у трећем рангу такмичења.

Сигурно сте били најмлађи тренер неког сениорског тима у Србији у том тренутку.

Јесте, најмлађи или један од најмлађих. Имао сам 30 година када сам водио први тим. Екипа је била из прелазног рока, увек се доста мењао играчки кадар, били смо међу најмлађима. Остваривали смо запажене резултате узимајући у обзир све факторе који утичу на то. Мислим да смо имали успешне две године, из неког мог угла гледајући. Након две године је дошао моменат да се растанемо, и да свако крене својим путем.

Вас је пут довео у Црвену звезду. Како је дошло до сарадње? Ви сте имали већ 10 година искуства пре доласка на Маракану.

Случајно, искрено. Начуло се већ тада да ће бити промена у Омладинској школи Црвене звезде, и мој пријатељ ми је рекао да спремим CV, да се достави кандидату за потенцијалног директора школе у том тренутку, Драгану Младеновићу. Ја сам то и урадио, и испоставило се да је већ имао неке информације о мени. У том моменту ја сам имао пар месеци паузе пре доласка у Звезду, и имао сам тада две понуде да радим у сениорском фудбалу. Обавили смо разговор, и када се појавила могућност да радим у Звезди, ја нисам даље размишљао. Остварио сам свој сан, дечачки и животни сан.

Углавном, раније се дешавало да је тренерима у Омладинској школи Црвене звезде то први посао, али ви сте имали искуство иза себе. Били сте профилисани као тренер, да ли вам је то олакшало адаптацију?

Да, имао сам 10 година рада пре доласка у клуб. Сигурно да јесте, иако је моја амбиција сениорски фудбал, то искуство ми је много помогло у раду у Звезди. Моја амбиција у Омладинској школи је била да водим што старије генерације, тако ме је и видео директор Драган Младеновић.

Од самог доласка у клуб бележите заиста импозантне резултате. Прва година је прошла у знаку свих победа уз само једну нерешену утакмицу. Прошла сезона је била мало другачија, много је играча је било одсутно. У јесењем делу ове сезоне – 17 утакмица, 17 победа.

Јесте, али опет ћу поновити сада, мислим да мерило рада у млађим категоријама не сме бити резултат. Мерило су играчи који ће моћи да играју на топ нивоу, у Црвеној звезди. Ово је процес који траје и који ће се завршити тек после неколико година. Учимо децу да буду победници, али тај резултат никако не сме да буде приоритет у њиховој развоју. Приоритети су њихов напредак и оспособљавање да играју у првом тиму Црвене звезде.

То је једно од питања око којег су подељења мишљења у Србији. Да ли Омладинска школа треба да служи за прављење играча за први тим или за освајање титула?

Апсолутно место где се играчи оспособљавају да играју за први тим. Све титуле се пре или касније забораве, сви рекорди, али играчи који су из Омладинске школе заиграли за први тим се памте у историји. Некад је то директно из Омладинске школе, некад је то заобилазним, дужим путем. Али, то мора да буде примаран, главни циљ. Нормално је да тиме што их учимо да буду победници они и побеђују из недеље у недељу.

Један од играча који су већ дебитовали за први тим, и постао најмлађи дебитант у историји клуба је Иван Илић, којег сте тренирали. Ко би по вашем мишљењу могао још од плејаде талентованих играча да буде кроз годину, две при првом тиму?

Ја никад нећу издвајати, фудбал је колективна игра. Моје мишљење је да квалитет појединца буде у служби тима. Ивану Илићу сам био први тренер у Црвеној звезди. Он никада није наступао за своју генерацију (2001.годиште), селекцију коју сада водим. Радио је са 2000.годиштем. Ова генерација коју водим шест месеци је показала доста потенцијала и талента, незахвално је давати прогнозе, али да сам оптимиста да ће бити у првом тиму, јесам. Неколико њих је наступало за селекцију 2000.годишта, коју сам водио прошле сезоне. Показали су да су заста талентовани, а на нама који радимо са њима је да их спремимо да буду и окосница првог тима у будућности.

Stručni štab kadetske selekcije FK Crvena zvezda, generacija 2001

До вашег доласка Црвена звезда је имала једног потенцијалног репрезентативца (Жељко Гаврић). Данас, Звезда има близу десет репрезентативаца, осам их је било на последњем ЕП за кадете. Да ли је управо колектив заслужан за то достигнуће?

Ми их третирамо исто, радимо са сваким играчем како групно, тако и на индивидуалном плану. Сатисфакција нам је да радимо добро када имамо велики број играча који наступају за репрезентативне селекције. Ја то гледам као последицу доброг рада. Углавном, када направимо анализу и пресек након шест месеци – види се напредак у оба правца, и на колективном и на индивидуалном плану. У тимском смислу. То нам је потврда да смо на добром путу.  

Колико је Ивану Илићу помогло то што је играо са старијима? Да ли му је помогло у сазревању?

Иван у физиолошком смислу и припада старијој генерацији јер је напреднији у том смислу у односу на своју биолошку генерацију. Наша процена је била да од првог дана и доласка у Црвену звезду ради са годину дана старијима, и мислим да нисмо погрешили. Мислим да је то за његов развој прави, добар пут.

Какво је ваше мишљење о начину такмичења млађих категорија у Србији? Да ли мислите да деца прерано постају такмичари?

Код нас прерано, буквално прерано, од првог сусрета, деца постају такмичари. Као што сам рекао резултат не би смео да буде приоритет. Мислим да је погрешан амбијент у коме се игра фудбал у Србији. Мислим да сви ми који радимо у српском фудбалу морамо да урадимо нешто у том смеру како би поправили ситуацију. Деца се потроше, потроше емоције, и не развијају се на прави начин, како би требало.

Што се тиче кадетског и омладинског узраста мислим да је задовољавајући систем, али мислим и да морају да се усвоје неке промене у систему. Такмичење постоји због деце. 

Причали смо и о „прозорима“, репрезентативним паузама и у млађим категоријама који би требали да постоје. Клубови, као и деца, највише трпе.

Моје мишљење јесте да би такмичења у кадетским и омладинским категоријама требало да се прилагоде најбољим клубовима, а то гледам из угла Црвене звезде. Морала би да се обрати пажња на број утакмица које се играју. Омладински фудбал је последњи пред увод у сениорски фудбал. Није добро ни за њихов развој да се играју понекад утакмице када нису у пуном саставу. Не постоји могућност одлагања утакмица када су играчи на репрезентативним окупљањима. У разговору са људима у клубу дошли смо до закључка да су једини модел ти „прозори“ у такмичењу.

И играчима, и нама је у интересу да све утакмице играмо у најјачем саставу. И клубовима од севера до југа је у интересу да играју са најбољим противницима. Дешавале су се ситуације да играмо утакмице без већине играча који су у репрезентацији. 

Уз такмичење, још један велики проблем је инфраструктура.

Сигурно да, сигурно. Пуно је неких фактора који утичу на ситуацију у омладинском фудбалу, инфраструктура један од највећих. Ми смо имали срећу да смо реконструисали наше терене, завршена су два са вештачком травом, ради се још један са природном. То ће сигурно олакшати рад у будућем периоду.

Црвена звезда је имала тај проблем током јесени. Доста промена терена, што умногоме отежава рад.

Јесте, ми смо последњих шест месеци тренирали и радили на Ади Циганлији. Могу да кажем да смо на један врло добар начин пребродили тај тежак период, док смо чекали да се заврше терени на нашем стадиону. Другачије је када играмо утакмицу као домаћини а то није у нашој кући. Осећај припадности је јако важан, врло је битан да се усади од малих ногу. Сви се радујемо што ћемо се вратити на наш стадион.

Ваш рад осим резултата и броја репрезентативаца који долазе из Звезде, карактерише и освајање бројних међународних турнира на којима је Звезда одмеравала снаге против најбољих фудбалских школа Европе. То нису само пуки случајеви и учешће.

У протекле две и по године колико сам у Црвеној звезди освајали смо одређене турнире. Ти турнири су нам неопходни да бисмо могли да видимо у старијим узрастима где смо у односу на конкуренцију у Европи. Због система такмичења о којем смо причали ми нисмо били у могућности да одговоримо на све турнире који су нам били интересантни, јер смо морали да играмо утакмице у нашој лиги, у Србији. Мислим да је и наш интерес да играмо два до три турнира у току године где можемо да се одмеримо са омладинским школама који су на врхунском нивоу у Европи.

У најмању руку смо били егал са свима када год смо играли, моје селекције су скоро увек долазиле до полуфинала. Има турнира које смо и освајали. На последњем турниру у септембру, у Италији, изгубили смо у финалу несрећно на пенале. Али, због система такмичења имамо проблем да прихватимо учешће на свим турнирима на које смо позивани.

Zvezdini kadeti finalisti turnira u Italiji, septembar 2017

Црвена звезда је 2016.године освојила турнир у Италији на којем је избацила Арсенал у једној сјајној утакмици, а затим у финалу савладала Каљари 3:0. На турниру су учествовали и Јувентус, Фиорентина…

Да, то је освојила генерација 2000 у Италији, у месту Пинето, у конкуренцији Јувентуса, Фиорентине, Арсенала, Интера, Малмеа… Та утакмица са Арсеналом је остала онако и момцима у сећању. Водили смо 2:0, Арсенал изједначио на 2:2, добили смо после пенала. Касније смо у финалу савладали Каљари 3:0.

И сада у септембру смо играли турнир у Италији. У конкуренцији Милана и Аталанте, за које кажу да имају најбоље школе у земљи. Учествовале су и екипе из Јапана, Мексика, Колумбије, и екипе из окружења. Стигли смо до финала и имали смо мали пех са повредама, турнир је био доста физички захтеван. Нисмо били комплетни, то је можда и разлог зашто нисмо освојили турнир. Али, сигурно смо репрезентовали наш клуб у најбољем могућем светлу.

Где мислите да је проблем и у чему омладински фудбал у Србији каска у односу на Европу?

Таленат имамо, мислим да је и стручни кадар добар, али некад каснимо са променом методологије рада. Фудбал се константно мења. Сваких пет до десет година фудбал је другачији у односу на претходни период. Морамо да се привикавамо на нове начине, и да некад и ми будемо иноватори рада. Талентовани смо и вредни, али можемо да будемо бољи.

Мислим да журимо с тим раним оспособљавањем и припремом играча за такмичење, мислим да журимо у свим тим стварима. Рад у млађим категоријама мора да буде припрема за сениорски фудбал.

Која земља, односно, чији фудбал је најближи вашој филозофији?

Ја учим сваког дана, гледам да из сваког стила и начина игре узмем најбоље. Тако учим и децу, неће увек играти на исти начин, морају да буду спремни. Лично моје опредељење је увек на гол више, фудбал се игра због голова. Примаран задатак у нашем раду је како ћемо постићи гол. Томе посвећујемо више пажње него неким другим стварима.

Што потврђују и бројне акције које смо имали прилике да видимо у протеклом периоду.

Гледамо да направимо неки наш стил. Од доласка покушавамо да направимо систем рада у Омладинској школи. То је процес, потребно је време. У неким стварима смо успели, за неке нам треба времена. Фудбал као колективна игра захтева сарадњу између играча, ми их свакодневно учимо тим стварима. Као последицу тога виђамо и многобројне акције, које се не виђају ни на сениорским утакмицама.

Када смо код учинка и голова неизбежно је једно име – Дејан Јовељић.

Нисам имао ту срећу да директно радим са њим, али индиректно јесам. Мислим да је велики таленат и на правом путу, треба да настави да ради и да се понаша као до сада. Само је питање дана када ће пружати оно што он сам и ми очекујемо од њега.

Да ли након Дејана Јовељића имамо Дејана Јовељића?

Имамо, имамо у свакој генерацији неколико играча који наговештавају да ће једнога дана бити у првом тиму. Ја никада не издвајам појединце. Имам мишљење о свакоме, могу да предвидим ко колико може, наравно постоји и простор да се направи грешка. Али да имамо момке чији потенцијал може да прерасте у озбиљан квалитет, имамо.

Доста деце се изгуби у том преласку из омладинаца у први тим, између јуниорског и сениорског фудбала.

Зависи од случаја до случаја. Постоје играчи који су са 17, 18 година спремни за сениорски фудбал, способни за први тим. Некима је потребно дуже време, а ту струка мора да направи процену. Позајмице или припрема у неким другим екипа као неки међукорак до доласка у први тим – да, али само и искључиво у систему играња у Црвеној звезди. Мислим да нам је неопходна филијала сениорске екипе. Екипа у којој ће играти играчи који не могу у том тренутку да играју за први тим, које треба сачекати још неко време. Филијала са стручним штабом и стилом и филозофијом игре коју има Црвена звезда.

Резултати Омладинске школе су испратили резултате првог тима. Владан Милојевић је направио нешто што дуго нисмо имали прилике да видимо.

Ово што је урађено у последњих шест месеци, што је урадио Владан Милојевић са својим стручним штабом, заслужује све могуће честитке. Толико је позитивних ствари. Апсолутно се види идеја Црвене звезде, начин игре, како треба и жели екипа да игра. Заслуге иду на адресу Владана Милојевића. Много је урађено за шест месеци, и треба их подржати у сваком смислу. Познавајући њихову амбицију сигуран сам да могу још много више.

Где видите себе за пет година?

Моја жеља је сениорски фудбал, моја жеља је да једног дана будем шеф стручног штаба Црвене звезде. Пре или после пет година не знам, али једног дана када људи који воде клуб можда буду проценили да ја могу да будем тај, сигурно је да је то моја највећа жеља.

Оно што је свима нама посебно драго јесте чињеница да је Владан Милојевић управо потекао из Омладинске школе Црвене звезде. Подигао је лествицу високо. Звездин човек који је донео свом клубу највеће резултате у последњих 25 година.

Мислим да је то најприроднији пут. Да неко ко је радио у Омладинској школи једног дана у будућности постане и први тренер. Познаје културу, традицију, филозофију… није лако носити ни тренерку, ни дрес Црвене звезде. Мислим да људи који су поникли у Звездиној омладинској школи, имали одређен стаж, то знају боље од свих, имају предност. То се видело и по играчима који су се вратили сад а који су поникли у Омладинској школи – Савић, Срнић, Стојковић… 

Црвена звезда – ЦСКА? Утакмица која се ишчекује од дана жреба. Какво је ваше мишљење?

Свиђа ми се што су постављани циљеви из периода у период, који су испуњени. Ја сам био апсолутно задовољан пласманом у Лигу Европе. За мене је ово феноменалан резултат. Што се тиче утакмице против ЦСКА апсолутно сам оптимистичан. Показали смо и против екипа које су на истом нивоу као ЦСКА, и бољи, да можемо да се носимо са свима. Имам апсолутно поверење у стручни штаб и играче.

Да ли за крај имате неку поруку за навијаче?

Не треба да бринемо за будућност, моја жеља је да што више играча у првом тиму Црвене звезде буду играчи који су поникли у Омладинској школи.

Срећна вам нова година!

Уверени у посвећеност Милана Лешњака и Николе Пуаче који брину о најстаријим генерацијама Звездиних нада позивамо вас да на делу погледате Звездину будућност. На терену и поред терена.

Zvezdini kadeti, generacija 2001

Повезане вести

2 comments

Hadži Dragan јан 3, 2018 at 16:56

Gledao sam dosta utakmica kadeta i omladinaca u prethodnih godinu – dve i vidi se veliki napredak u igri sa potpisom Puače i Lešnjaka.Samo nastavite tako.

Reply
Pravedni Dzo јан 2, 2018 at 23:20

Svaka cast na upornosti,radu pozrtvovanjem a nadasve htenjem da se od tih decaka naprave dobri ljudi i igraci.Na pravom ste putu i sve cestitke na dosadasnjim uspesima.Samo napred ,sva navijacka vojska prati nasu skolu i zna da ce biti rezultata i buducih majstora za ponos.Sretnoooo u novoj 2018′.

Reply

Leave a Comment