Историјат: Европски трофеј и бројни порази против Словака

Писали смо о историјату дуела Црвене звезде и литванских клубова пред двомеч нашег клуба и Судуве. Звезда je избацила Судуву, а пољска Легија је елиминисана од Спартака из Трнаве, па ће се црвено-бели у трећем колу квалификација за Лигу шампиона састати против представника Словачке. Стога се присећамо и мечева нашег клуба са тимовима из те земље. Историјат је оно што следи.

Током двадесетог века, тадашње Југославија и Чехословачка биле су сличне у много чему. Комунистички режим условљавао је и директну повезаност обе земље са СССР-ом, који је био знатно уочљивији када је у питању Чехословачка, која се налазила под протекторатом, а касније и окупацијом земље коју су предводили Стаљин, односно Брежњев. Ипак, када је о фудбалу реч, највећи југословенски и српски клуб, Црвена звезда, није имао много сусрета са чехословачким клубовима, иако су Чехословаци важили за фудбалску нацију још из прве половине XX века. Свега један дуел у УЕФА такмичењима, тек 1981, у којем је Звезда на једвите јаде елиминисала Бањик из Остраве. Клуб који данас припада Чешкој показао се као тврд орах, али са Словацима Звезда у УЕФА надметањима није играла током своје историје све до 2010. године. У међувремену, снаге је одмерила са још два чешка представника – Либерецом и Славијом из Прага. Без много успеха. Након тога, тек 2017. године, елиминисана је Спарта из Прага.

Ипак, ваља поменути и Митропа куп, који није уврштен под УЕФА окриље, али је у то време био изузетно цењен. Занимљиво, Звезда је трофеј у овом такмичењу освојила управо против словачког клуба, и то баш против Спартака из Трнаве, 1968. године!

Звезда је пре тога играла против чехословачких клубова 1957. (Дукла Праг), па 1958. године (Црвена звезда Хеб, Дукла Пардубице).

Сва три клуба данас припадају Чешкој, а први пут се наш клуб са словачким делом Чехословачке сусрео 1962, и то против Слована из Братиславе. У конкуренцији су били још Болоња и Хонвед, против којих је наш клуб остварио три победе, док једино није успео да савлада Слован (2:2, 0:1), па је завршио на другом месту, са скором 3-1-2, као Чехословаци, а иза Болоње. Након пораза у гостима, Звезда је водила са 2:0 у Београду, головима Маравића и Милосављевића, али су гости изједначили головима Оберта и Вилија.

Већ 1964/65. уследио је нови дуел са (Чехо)словацима. У деветом граду Словачке по величини, Тренчину, наш клуб је у Интертото купу поражен са 2:1, али је у другом мечу победио са 5:1. Ипак, Звезда је остала без пласмана даље из групе, након дебакла против пољске Полоније Битом (1:6), а Пољаци су касније поражени у финалу.

Ни 1966. није ишло против Тренчина, када је овај клуб био успешнији у Митропа купу са 4:1 у два меча, након што је Звезда избацила Наполи у 1. колу.

Митропа куп 1968. донео је Звезди коначно мало радости против Словака. Победник такмичења из 1963, Словнафт Братислава елиминисан је у четвртфиналу (2:3, 3:0), да би касније финале играли Звезда и Спартак из Трнаве. У Словачкој је било 1:0 за домаће, а у Београду 23. октобра чак 4:1 за наш клуб, за вредан међународни трофеј! Стрелци су били Лазаревић у 35. и 69. минуту, Остојић у 57. и Антонијевић у 64. минуту за Црвену звезду, а Куна у 39. за Спартак.

Чехословачка школа фудбала никако није кроз историју одговарала Звезди, што се показало и након распада ове заједнице. Те 2010. године, жреб је нашем клубу доделио Слован из Братиславе у квалификацијама за Лигу европе. Годину дана након што је просечна екипа коју је водио Владимир Петровић Пижон спектакуларно прошла три рунде квалификација (и испала од прашке Славије), Звезда је у (и даље) великим финансијским проблемима дочекала двомеч против Слована. Екипу је са клупе предводио Ратко Достанић, а тим је наизглед појачан неколицином звучних имена.

Ипак, десио се крах.

Пред 40 000 људи на Маракани, Ивана и Салата су шокирали наш тим и навијаче, а изједначујући гол било је све што је Звезда урадила преко Трифуновића. Промашивали су Перовић и Јевтић, могли су до гола и Короман и Миловановић, али су црвено-бели разочарали и отишли на реванш без много наде.

Ратко Достанић извео је састав: Стаменковић, Нинков, Тошић, Ђорђевић, Вилотић, Богдановић (Вешовић), Миловановић, Каду, Короман (Јеремић), Перовић, Јевтић (Трифуновић)

На другој страни су заиграли Путноцки, Јаношик, Хад, Досудил, Салата, Божић, Гуеде, Багајоко (Колчак), Ивана, Гредел (Кис), Силвестр (Кужма).

Други меч био је веома занимљив. Већ у другом минуту Слован је повео. Капитен Славољуб Ђорђевић постигао је аутогол. Само два минута касније, дошло је до нестанка струје на стадиону, а прекид је трајао читавих 40 минута. У наставку, Трифуновићу је поништен гол због офсајда, а промашивали су Нинков, Короман, Миловановић… Каду је изједначио у 73. минуту, у међувремену су капитени, Досудил и несрећни Ђорђевић искључени, а Звезда покушала да дође до гола и продужетка. Ипак, од свега није било ништа. Остаће упамћена и једна од највећих трансфер сага у ближој историји (или барем у ери интернета), када је Звезда јурила Салату, Волкова и Божића, али ниједан није завршио на Маракани…

Други пут у само три сезоне, наш тим је елиминисан на првом кораку на европској сцени.

До 2015. године практично никада раније…

За негативан скор против словачких клубова. Укупно (УЕФА + Митропа), 3 победе, 2 ремија и чак 7 пораза. Али и један трофеј директно против словачких клубова…