KK Црвена звезда – ретроспектива и перспектива

Црвена звезда је након сезоне у којој је освојена домаћа титула али и сезоне у којој је остала без трофеја у АБА лиги те последично и без учешћа у Евролиги у самом тиму и око њега направила бројне промене.

Сезону одлазака је отворио дугогодишњи клупски оперативац Давор Ристовић а потом су уследили и одласци Матијаса Лесора (Уникаха), Џејмса Фелдина (Хапоел Јерусалим), Николе Јовановића (Тренто, позајмица), Тејлора Рочестија (Кина) док Ален Омић, Перо Антић и Немања Дангубић још увек немају клуб.

Стефан Јанковић је и даље под уговором али је јасно да њега у клубу више нико не жели и само је питање на који начин ће и он отићи на крају баладе.

Сезону долазака отворио је нови шеф стручног штаба Милан Томић а поред њега нови чланови стручног штаба постали су Андрија Гавриловић и Александар Лукман. Миленко Топић остаје у стручном штабу као помоћник.

Милан Томић у Црвену звезду долази након играчке и тренерске каријере у грчком Олимпијакосу која је трајала 26. година. Црвена звезда је први клуб који ће водити као шеф стручног штаба.

Андрија Гавриловић је свој тренерски стаж започео у млађим категоријама Црвене звезде а затим га је пут водио у Италију (Милано, Розето, Виртус), Шпанију (Уникаха) и Русију (Уникс, Химки). Као члан стручног штаба Химкија учествовао је у освајању два Еврокупа и једне ВТБ лиге.

Нови кондициони тренер ће бити Александар Лукман који је у три наврата био део клуба, први пут пре 20. година у шампионској сезони 1997/98 .

Након комплетирања струке уследили су и доласци играча те нови кошаркаши Звезде постају Били Берон, Душан Ристић, Маик Цирбес, Мајкл Оџо, Мухамед Фаје,  Стратос Перпероглу,и Џо Регланд.

Били Берон (28, 188) игра на позицији бека шутера мада по потреби може да покрије и позицију плејмејкера. Одликује га одличан шут, изразито је опасан из излазних кретњи а зна да погоди и из дриблинга. Одлично се сналази у пик енд рол игри и могао би да оствари одличну сарадњу са центрима Звезде, Цирбесом поготово.

Душан Ристић (23, 214) је бивши јуниор Црвене звезде који се у клуб враћа након 4. године проведене на универзитету Аризона. У питању је класичан центар кога краси добар шут са полудистанце, добра игра у рекету и полухорог који је способан да убаци са обе руке. Дефанзивно проблем могу да му буду нешто спорије латералне кретње али има висину и ако буде научио како да је користи њоме донекле може компензовати недостатак брзине.

Маик Цирбес (28, 208) је свима добро познат и о њему нема потребе пуно причати. Зна се шта Цирбес доноси и на струци је да га пре свега физички спреми а затим и искористи на прави начин.

Мајкл Оџо (25, 216) је трећи класични центар у ростеру.Прошлу сезону је провео играјући за ФМП и како се може чути у питању је изузетно вредан момак жељан тренинга а обзиром да је касно почео да се бави кошарком сигурно је да има још много простора за напредак. За почетак ће донети снагу у рекету, сигуран скок и гранитне блокове својим шутерима.

Стратос Перпероглу (35, 203) је искусан играч, троструки освајач Евролиге. Игра на позицији ниског крила мада се очекује да део минута следеће сезоне одради и на позицији четири.Сарађивао је са Миланом Томићем у Олимпијакосу тако да тренер зна шта од њега може да очекује и како да га искористи на прави начин. Нападу Црвене звезде донеће искуство, смиреност и сигурност у шуту а и дефанзивно је веома захвалан играч.

Мухамед Фаје (33, 206) је крилни центар који је већ дуго присутан у грчкој кошарци и прошле сезоне је носио дрес Промитеаса. Пре неколико сезона је био први скакач грчке лиге. Што се игре у нападу тиче више се ослања на шут споља и није неко ко превише игра у рекету мада је опасан у офанзивном скоку. Прилично је покретљив и одлично трчи транзицију а покретљивост му омогућава да у одбрани преузима крила или бекове. Црвена звезда му је највећи изазов у досадашњој каријери и видећемо како ће се снаћи.

Џо Регланд (29, 182) долази из Локомотиве нашег Саше Обрадовића и игра на позицији плејмејкера. У питању је врло добар играч, одличан шутер који се доста ослања на шут споља али је прилично опасан и у продору без обзира на недостатак висине. Способан је да разигра центре, способан је да из продора казни помагања и нађе играча самог на шуту. Што се игре у одбрани тиче његов хендикеп је висина али је доста борбен, упоран, зна да буде агресиван на лопти и прилично је чврст за своју висину.

Поред новопридошлих на припремама су и играчи који су одраније били у клубу – Филип Човић, Марко Кешељ, Бранко Лазић, Огњен Добрић, Алекса Раданов, Дејан Давидовац и Бориша Симанић. Видећемо какву ће улогу од новог тренера свако од њих добити, за очекивати је да Раданов и Симанић напокон добију мало више простора и покажу да ли се на њих у будућности може озбиљно рачунати, за очекивати је да Добрић и Давидовац наставе са напретком из прошле сезоне.

У предстојећој сезони је нарочито битно да млађи играчи, и ови нови и они који су дуже време ту покажу одређени напредак и оформе нови костур екипе за сезоне које следе. Блиска прошлост је  показала колико су ствари као што су континуитет, осећај припадности клубу и уиграност на крају крајева битна ставка у прављењу резултата. А резултати су оно што се од ове екипе очекује, борба за три домаћа трофеја, борба за победу у сваком мечу Еврокупа као и за што дужи останак у такмичењу. Борба за повратак у Евролигу.

Пред Миланом Томићем и његовим стручним штабом је велики и тежак посао. Много нових играча које треба уклопити у тим а и играчи који су већ неко време у клубу морају у што краћем року усвојити кошаркашку филозофију новог тренера. Кад неко долази из кошаркашког система Олимпијакоса као што долази Милан Томић за очекивати је да пре свега инсистира на јакој одбрани. И то је потпуно у реду јер кад се погледа ростер овако на папиру делује да има довољно индивидуалног квалитета за игру у нападу бар на почетку сезоне док је игра у одбрани тимска ствар и мора се играти тимски. Постоји једна кинеска пословица која каже – „ако желиш прећи реку, најпре мораш саградити мост“. У овом случају одбрана је тај мост који је потребан да би се стигло тамо где се жели. Она је тај почетни темељ на коме се гради даље. Када је темељ сигуран све иде много лакше.

До званичног почекта сезоне тј. Суперкупа у Лакташима је остало 20. дана. Много је питања а мало правих одговора како ће сезона пред нама изгледати. Навијачима Црвене звезде остаје да се надају да су ови момци (уз могућу доселекцију) способни да поново донесу све трофеје у витрине на Малом Калемегдану и да врате Евролигу тамо где јој је и место, у црвено-бели Пионир.

Одговор на питање да ли ће тако и бити даће као и увек само, и једино, терен.