Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiАнализеБлоговиВажноМоја Црвена звездаФудбал

МЦЗ Анализа: Звезда срушила десетковани Радник! Новајлије дочекале стару муштерију

    14. септембар 2018. године остаће упамћен као официјални почетак нове епохе Црвене звезде. Материјализујући учињено пре две седмице, тренер Милојевић одлучио је да навијачима подари слику онога што их очекује у наредним месецима.

Упркос  томе што се у једном моменту чинило да су бројни играчки пројекти стицајем околности пропали, последњег дана прелазног рока и недуго по уласку у Лигу шампиона, управа црвено-белих крајњим је напорима успела да стави печат на најуспешнији прелазни рок у новијој историји клуба. Резултате њиховог преданог рада видели смо на протеклој утакмици са Радником.

Предвођени новајлијама, црвено-бели успели су да понизе екипу Радника и покажу неслућени потенцијал. Оно што се седмицама провлачило кроз јавност сада је добило потврду: Црвена звезда располаже изузетно широким ростером, и нескромно говорећи, поседује два скоро па једнако квалитетна тима.

Средина је септембра, а сумње више нема – састав Црвене звезде за сезону 2018/2019 офанзивно је можда и најпотентнија екипа црвено-белих у последње две деценије.

На утакмици са Радником, црвено-бели су, једноставно речено, доминирали од првог до последњег минута. Захваљујући изванредној офанзивној поставци, Црвена звезда је константно креирала опасност у последњој трећини терена. Својим брзим решењима, луцидношћу и кретњом без лопте, играчи Звезде демонстрирали су изузетно висок степен интелигенције. При том не смемо сметнути с ума ни улогу стручног штаба. Захваљујући марљивом раду стручног штаба, сви квалитети црвено-белих у највећој могућој мери су  експлоатисани. Падова концентрације и мотивационог момента све је мање. Екипа изванредно стоји тактички, инсистира се на игри по центру и додавањима из прве. Противник је, као што смо имали прилике да видимо, са мало успеха излазио на крај са изузетно динамичном кретњом без лопте Звездиних играча…

Ротација играча на терену бивала је изузетно изражена, вероватно и најизраженија од доласка Владана Милојевића у клуб. Управо то је знак да је Црвена звезда кренула сигурним кораком напред и да ће један од њених идентитета у будућности почивати и на динамичној кретњи и замени позиција у офанзиви. Томе у прилог иду и речи Милана Косановића, који као један од већих квалитета офанзивних играча наводи способност да наступају на већем броју позиција. Уосталом, како је популарни Косан навео, у томе и лежи фудбал будућности, с обзиром да модерни фудбал све више иде у правцу елиминисања класичног концепта позиција. Већ данас свака позиција обојена је барем петорицом различитих профила играча. За једноличне играче има све мање места. Такви изумиру. У складу са модерном потражњом, веома битан предуслов за успех у модерном фудбалу лежи у тактичкој флексибилности играча и способности да се прилагоде различитим системима. Садашњи тим Црвене звезде, рекло би се, обилује фудбалерима такве способности.

Током првих 25 минута утакмице са Радником, Црвена звезда наређала је неколико прилика, а у центру пажње углавном су били брзоноги Боаће, изванредни Марин и луцидни Крстичић. Промашено је неколико изгледних прилика, махом од стране Боаћеа, да би у 26. минуту Звезда изнудила бројчану предност на терену. Ебесилио је изванредном лоптом из дубине откључао одбрану Радника. То је искористио Боаће, који је у пуном трку примио лопту и усмерио се ка голу Радника, да би га као последњи човек одбране Сурдуличана срушио немоћни Васиљевић. Дилеме за судију није било – млади Ужичанин и новопечени сениорски репрезентативац Србије добио је директан црвени картон.

До тог момента, Радник је у неколико наврата успео да пробије линије домаћина и донекле запрети Звездином голу. Захваљујући изузетно високо постављеној одбрани Звезде и прилично офанзивним саставом, без класичног дефанзивног везног играча, Радник је преко својих офанзивних фудбалера успевао да пробија простор између дефанзивне и средње линије црвено-белих, али и да из контри дође до одређених обећавајућих ситуација, махом преко брзоногог Керемеха и младог Златановића. Најближи поготку Сурдуличани су били у периоду око 20. минута, када је са десног бока приликом контре Керемех убацио лопту за Златановића. Ипак, изданак школе Партизана није успео да у прилично изгледној позицији дође до лопте, при чему му је Дегенек својим пресингом увелико отежао посао.

Та ситуација је, рекло би се, била последња офанзивно обећавајућа за Радник на овом мечу. Десетковани искључењем Васиљевића, Сурдуличани су били принуђени да офанзивну линију ослабе заменом брзоногог деснокрилног фудбалера Керемеха.

Недуго потом, Звезда је успела да постигне погодак. У стрелце се прво уписао Боаће. Марин је фантастичним продором дошао до 11 метара од Лекићевог гола и потом додао лопту Боаћеу, који је на вешт начин погодио доњи десни угао. Недуго потом, Црвена звезда је дошла и до другог поготка. Актери су били исти, само у супротним улогама. У складу са својом специјалношћу, Боаће се још једном у низу извукао са позиције и петом из прве изванредно проиграо Марина, који је потом рутински матирао немоћног Лекића.

Генерално гледано, Црвена звезда је од суспензије Васиљевића беспрекидно нападала и била апсолутни суверен на терену. Најистакнутији у првом полувремену био је Марин, који је у готово свакој ситуацији демонстирао класу.

Друго полувреме послужило је као рутинирање и до краја утакмице постигнута су још 4 поготка. Притиснута константним офанзивним налетима и пресингом црвено-белих, екипа Радника веома је тешко износила лопту са своје половине и до краја утакмице били су потпуно немоћни.

Није се дуго чекао трећи гол. Марин је на десној страни повукао лопту и додао до Стојковића, који је одмах проиграо Кафуа. Бразилац је из прве шутирао у угао ближи голману Лекићу, који је, рекло би се, био у позицији да квалитетније одреагује. Не сме се заборавити ни допринос Ричмонда Боаћеа, који је спустио дефанзивну линију Сурдуличана до свега неколико метара испред њиховог гола и самим тим очистио простор за Кафуа. Уједно је Боаће, рекло би се, засметао голману Лекићу.

У другом полувремену на терен су редом ступали резервисти Гобељић, Симић и Стојиљковић. Управо је код четвртог гола Боаће на асистенцију Симића ударцем са земље погодио рашљe Лекићевог гола. Рецку је уписао Чаушић шутем по земљи, на асистенцију сјајног Марина, да би последњи погодак на мечу постигао Стојиљковић, чијем је голу претходила изванредна акција црвено-белих. Наиме, Симић се увукао у простор између десног бека и десног централног везног Сурдуличана, чиме је уз себе привукао бека Младеновића и створио простор за утрчавање Родића. Родић се по ко зна који пут нашао на рубу шеснаестерца гостију и главом убацио лопту ка Стојиљковићу, који је захваљујући изванредном тајмингу скока и сјајном трзају главом постигао свој други погодак за Црвену звезду ове сезоне.

Вреди истаћи и то да је Звезда након четвртог поготка скупила линије и донекле спустила до тада прилично високо постављен дефанзивни ред.

Све у свему, Звезда је рутински савладала екипу Радника и наставила континуитет добрих резултата.

    Офанзивна поставка тима на папиру била је следећа:

Чаушић – Крстичић

Кафу – Марин – Ебесилио

Боаће

Ипак, захваљујући тактичкој флексибилности појединаца и изузетном степену уиграности, који ће из утакмице у утакмицу још више расти, можемо констатовати да су играчи Звезде константно мењали позиције током утакмице и да нити један од њих није био везан класичним концептом позиције на којој је играо.

Примера ради, у првом полувремену фокус напада превасходно се заснивао на нападима по десној страни и простору између левог централног везног Сурдуличана и леве стране њихове одбране. Самим својим константним увлачењем у ту зону, а потом и луцидним одлукама,  пасовима ка Боаћеу и дриблинзима, Марин је Сурдуличанима стварао огромну главобољу. На десној страни се налазио и Кафу, који је са промењивим успехом пробијао у ситуацијама 1-1 и којег су остали саиграчи снабдевали дубинским лоптама у простор. Вреди истаћи и то да је Кафу чинио и оно што је по правилу често радио у Лудогорецу – током меча се пребацивао на леву страну терена и није стриктно био везан за десну аут линију.

Боаће је својим константним излетањима са позиције у простор између дефанзивне и средње линије противника константно реметио дефанзивну поставку Радника и одигравао ка осталим саиграчима. Између осталог, у једној таквој ситуацији успео је да Марина споји с голом. Међутим, то није било све од њега. Поред материјалног учинка, оличеном у 2 постигнута поготка, једној асистенцији и огромном доприносу код гола Кафуа, Боаће је константно ширио одбрану противника и приликом контри се извлачио на бок, чиме је саиграчима уједно и обезбеђивао опцију за пасове у простор, које је захваљујући својој брзини са успехом стизао, и такође креирао слободан простор за утрчавање саиграча на другу стативу. Управо је у једној сличној ситуацији Боаће приморао голмана Васиљевића да направи старт за црвени картон.

На левој страни, барем на папиру, налазио се Ебесилио. Ипак, Ебесилио није заузимао позицију класичног левог крила. Изданак школе Ајакса извлачио се у средину, али је и заузимао простор између десног бека и десног штопера Сурдуличана, чиме је привлачио пажњу бека Младеновића и чистио простор за Родићева  квалитетна утрчавања, при чему је Родића дубинским лоптама углавном снабдевао Крстичић.  Управо је у таквој ситуацији Црвена звезда успела да постигне шести гол, с тим да је у том тренутку Ебесилиову ролу имао Симић.

С обзиром да је ову утакмицу Звезда одиграла без класичног задњег везног којег одликује дефанзива јача од офанзиве, места на средини терена заузели су Чаушић и Крстичић. Њих двојица су својим постављањем на терену успевала да закључају прилазе нашем голу. Синхронизовано су се кретали, квалитетно се постављали и купили дуге лопте. Својом борбеношћу нарочито се истакао Крстичић, који је, поред тога, још једном демонстрирао изузетно висок степен интелигенције. Сваки његов потез имао је смисла, а његове дубинске лопте ка Родићу биле су мелем за очи. С друге стране, Чаушић је одрађивао невидљиви и међу просечним навијачима мање популаран део посла. Служио је као нека врста, како би то Енглези рекли, ,,холдинг мидфилдера“, односно играча који је заузимао место на централном делу игралишта и који је стајао у паралели са десним беком и испред десног штопера. Преузимао је лопте од Савића и брзо одигравао као осталима. Мењао је страну, одигравао унапред, али и позади, чиме је успевао да задржи лопту у поседу црвено-белог тима и уједно подигне линије Сурдуличана. Управо у таквим ситуацијама се међу гостима креирала слика о равноправном положају на терену, након чега би по преузимању лопте од дефанзивне линије наши везни играчи из дубине упошљавали брзоногог Боаћеа.

Остаје да се види како ће изгледати наш дефанзивни концепт у наредним утакмицама, а нарочито на утакмицама против снажнијих ривала. Без обзира на навијачке емоције, у одређеним моментима неопходно је приступити рационалнијем промишљању. Уверени смо да ће стручни штаб Владана Милојевића још једном доказати свој професионализам и да ће успешно балансирати системе на мечевима против противника различитих профила. Прво полувреме утакмице против Салцбурга није нам донело превише разлога за оптимизам, а управо смо тада покушали да у Европи испробамо нешто ново. Но, свесни комплексности ове тематике и без жеље да залазимо у општа места, убеђени смо да захваљујући овом стручном штабу као навијачи максимално комфорно можемо приступити праћењу сваке утакмице и да разлога за бригу нема.

Оцене

    Милан Борјан – / Није имао готово никаквог посла, што потврђује и чињеница да Радник није упутио нити један ударац у оквир гола. Квалитетно се сналазио са лоптом у ногама и у нешто комплекснијим ситуацијама служио као опција за пас својим саиграчима из дефанзиве. У једној ситуацији током првог полувремена нешто несигурније реаговао приликом једног центаршута Сурдуличана.

    Филип Стојковић – 6.5.  Без грешке у пас игри, изузетно борбен и активан позади. Захваљујући нашем систему игре, није било превише комплексног посла за њега. Мање видан део посла савршено је одрадио.

    Вујадин Савић – 6.5. Без превише проблема са офанзивним фудбалерима Радника, нарочито током другог полувремена. У првом су, током бројно равноправног стања на терену и захваљујући нашег система игре, неколико пута до изражаја дошли његови недостаци. Самим тим, јасно је да капитен Црвене звезде најбоље партије пружа онда када чини део ниско постављене одбране.

У другом полувремену имао шансу да постигне погодак након прекида, а у једној ситуацији амбициозно је покушао са дистанце.

    Милош Дегенек – 7.0. Солидна партија Милоша Дегенека. Иако је неопходно да унапреди велики број дефанзивних ставки и степен сарадње са Савићем, неопходно је истаћи да је током првог полувремена учинио велики посао и засметао Златановићу да при резултату 0-0 уђе у зицер позицију. Такође, чинио је и оно што до сада није, а за шта је свакако способан – комфорно играо с лоптом у ногама и у неколико наврата изнео лопту напред. Поред тога што поседује фантастичну дугу лопту, показао да се и у погледу изношења лопте можемо ослонити на њега. Нарочито маркантна била је ситуација из другог полувремена, када је ушао у продор дуг око 20 метара и потом послао пас у простор ка Филипу Стојковићу.

    Милан Родић – 7.5. Захваљујући поставци, његови офанзивни квалитети максимално су дошли до изражаја. Имао очишћену леву страну, захваљујући чему се често убацивао напред и користио Крстичићеве дубинске лопте. Управо на тај начин успео је да асистира Стојиљковићу код гола. Изванредна и потпуно атипична реакција Родића код гола Стојиљковића, нарочито ако узмемо у обзир да се ради о беку.

    Горан Чаушић – 7.5. Свој део посла одрадио баш онако како се очекивало, без грешке. Уз то, успео и да постигне првенац у дресу клуба у којем је поникао. Није показао све што уме и очекује се још велики број квалитетних издања Горана Чаушића.

    Ненад Крстичић – 8.5. Одиграо без грешке. Тактички перфектан, борбен, увек на правом месту. У нападу константно доносио адекватне одлуке, а његове дубинске лопте ка Боаћеу, Родићу, Кафуу и Симићу биле су готово савршене.

    Лоренцо Ебесилио – 8.5. Упркос томе што није нит’ постигао погодак, нит’ асистирао, одрадио је велики посао. Његово врхунско дубинско додавање ка Боаћеу омогућило је Звезди да на миран начин одради утакмицу. Играо без грешке. О његовом тактичком доприносу и сарадњи са Родићем било је речи у претходном делу текста, а вреди истаћи и то да је имао неколико веома квалитетних продора. Неколико пута покушао са дистанце, при чему је у једној ситуацији погодио стативу.

    Марко Марин – 9.5. Постигао гол и имао две асистенције. У првом полувремену носио тим Звезде и одиграо готово без грешке, да би у другом спустио гас. Константно се појављивао у простору између дефанзивног и везног реда Радника, нарочито на десном делу терена, а неретко и мењао позицију. Показао да је на пољу технике, координације и визије, као и кретње без лопте потпуно уникатан играч за ово поднебље. Биће занимљиво видети како ће наставити боравак у Црвеној звезди и колико ће квалитетно одиграти против снажнијих противника.

    Жонатан Кафу – 7.0. Постигао првенац у црвено-белом дресу и по томе ће упамтити ову утакмицу. Имао неколико квалитетних дриблинга. Није блистао, нити се нарочито истакао у погледу било чега, али је свима јасно да Кафу поседује велики потенцијал и да је питање времена када ће подићи ниво своје игре.

Ради се о непредвидивом дриблеру, фантастичне промене правца, и играчу који је у стању да једним потезом реши меч. Веома је брз, како на краћој, тако и на дужој дистанци, и у стању је да покрије већи број позиција. Управо зато је Лудогорецу био злата вредан. Систем бугарског шампиона базирао се на константној ротацији офанзивних играча током меча, при чему ниједан од њих није био везан за стриктну одређену ролу. Пријао је Кафуу такав систем, а својим константним увлачењем у простор између дефанзивног и везног реда противничких тимова одрађивао је огроман посао. Искусила је то и Црвена звезда. Упркос одређеним објективним недостацима, питање је времена када ће Звездин Бразилац експлодирати и кренути да константно демонстрира свој раскошни потенцијал. Један предуслов је испуњен – дошао је у тим који тежи изградњи система који савршено одговара његовим играчким карактеристикама.

    Ричмонд Боаће – 9.5. Два гола, једна асистенција и огроман посао код гола Кафуа. Уз то, стандардно активан у пољу. Вреди истаћи и ситуацију непосредно пред његов излазак из игре, када је сјајним извлачењем са позиције одвукао пажњу противничких дефанзиваца са Гобељићевог утрчавања у простор на десном боку, чиме је популарни Гобеља ушао у зицер ситуацију. Тактички драгоцен, а његова фантастична брзина и осећај за гол нуде још једну погодност систему Црвене звезде. Велики део текста посвећен је њему, тако да ћемо се овде зауставити.

    Марко Гобељић  – 6.5. Стандардно борбен, заменио Стојковића којег је стручни штаб решио да одмори за Наполи. Упркос лимитима техничке природе, физички сјајно припремљен и тактички веома интелигентан, захваљујући чему максимално користи квалитете којима располаже. Имао и зицер ситуацију.

    Вељко Симић – 7.5. Његовим уласком Звезда је добила опцију више на левој страни. Изванредно се креће без лопте и способан је да одговори разноврсним задацима тактичке природе. Сјајно користио празан простор и убацио велики број лопти у казнени простор противника. Убеђени смо да би био још конкретнији на супротној страни терена, с обзиром да му лева нога, коју је често користио приликом центрирања, није јача страна.

Његова експлозивност и први корак додатно су улепшали ову утакмицу. Својом кретњом одрадио велики тактички део посла код гола Стојиљковића.

    Никола Стојиљковић – 7.5. Ушао у 70. минуту. Константно притискао последњу линију противника, а у неколико наврата се лепо извукао и на квалитетан начин искористио своју веома развијену способност одигравања лопте из прве. Фантастично реаговао код гола.

Вреди истаћи и то да је у једној ситуацији скинуо Марину лопту у зицер ситуацији, као и да више спада у тип играча који у шеснаестерцу стоји у месту него што, налик Боаћеу, константно напада простор и брзим кретњама вуче дефанзивце са собом.

    Владан Милојевић и стручни штаб – 10.0 Ово се чекало! Све новајлије добиле су прилику да дебитују и Црвена звезда је вероватно одиграла офанзивно најконкретнији меч од доласка Владана Милојевића. Захвалност за то не иде само голману Васиљевићу. Била је Звезда активна и пре његовог искључења. Савршено се погодило са изменама. Рекло би се да су се одређени играчи плански мање ангажовали у другом полувремену, како би напунили батерије за Наполи.

Остаје да се види на који ће начин стручни штаб успети да балансира између европских и домаћих утакмица. Уколико успемо да сачувамо част у Европи и да на одговарајући начин избалансирамо како дефанзивне, тако и офанзивне системе, може се рећи да је стручни штаб са највећом могућом оценом положио још један захтеван испит, најзахтевнији до сада.

 

Повезане вести

9 comments

Estrella Roja сеп 16, 2018 at 15:10

Zašto ste sklonili komentar koji je čekao moderaciju? Nije valjda cenzura i na vašem portalu?

Reply
Драган сеп 16, 2018 at 17:37

Није. Одобрено.

Reply
Estrella Roja сеп 17, 2018 at 16:52

Baš vam hvala posle 24 časa kad niko i ne gleda više ovu vest. Možda i nije loša namera sa vaše strane, verovatno i nije, međutim, postaje već loše pravilo da ljudi sa komentarom dužim od šest reda automatski bivaju stavljeni na čekanje pred moderacijom. Na taj način se gubi dinamika diskusije, između ostalih, i u povlašćen položaj se stavljaju komentari sa par reči u kojima se samo kaže „bravo“ i „podrška“.

Reply
Србин са Космета сеп 16, 2018 at 14:52

Феноменално,нема везе што многи кажу да је лако против Радника!
Марин је суво злато,човек за велике утакмице и домете.
Срећа да је дошао!

Reply
rene artoa сеп 16, 2018 at 12:09

Utakmica perfektno odradjena ali zamerka za publiku koje je bilo samo 10000 a za ove momke treba biti uvek pun stadion!!!!!!!!!!!

Reply
Estrella Roja сеп 16, 2018 at 14:51

Apsolutno. Još nešto što mi je zasmetalo, dileje sa severa nisu hteli da pozdrave najvećeg našeg heroja, Novaka Đokovića, već su pojedinci krenuli sa pesmom od „srpskog“ tompsona baje u kome se aludira na podršku komšijama na Svetskom. Koliki moraš da budeš mentol da zameriš jedinom pozitivnom liku koji nas danas predstavlja u svetu a držiš slike kriminalaca i likova iz poražene ideologije. Nemam reči za glupost. Što se igre tiče, to je već bila poezija koja me vratila u vreme atomske navale (Prosinečki, Savićević, Pančev, Piksi i Mrkela). Naravno nije Surdulica reper niti su ovi naši igrači približnog kvaliteta, ali setite se kada smo poslednji put uživali u majstorijama jednog igrača kakav je Marin. Boaći me je oduševio pošto sam mislio da je u Kini dobio sindrom braduljice, srećom nije se mnogo zadržao tamo. Da imamo bolje bekove i da je ostao Francuz Le Talek, mislim da treće mesto ne bi bilo nedostižno. Shvatimo jednu stvar, imamo grupu gde Bajern ne bi bio siguran za prolaz, čak i da ne osvoje niti jedan bod ovi igrači zaslužuju na svakoj utakmici makar 20 000 ljudi (istok i zapad, javite se). Nama treba kontinuitet učešća u evro takmičenjima i vremenom ćemo napredovati u toj meri da ostvarimo koju pobedu u Ligi šampiona. Koliko se toga promenilo od vremena onog glupana iz Sopota na čelu kluba, to je prosto fascinantno. Daleko je od idealnog ali se kreće velikom brzinom ka boljem. Srećno u utorak.

Reply
krvavi zvezdas-DE сеп 16, 2018 at 11:14

UZIVANJE….TO JE ZVEZDA….NAJBOLJI TIM I TRENER I IGRA JOS OD BARIJA….OVAKO ODRATI GLODARE

Reply
Josif сеп 16, 2018 at 10:09

Било би добро да смањите доживљај ви који сте радили анализу па се против јадних сурдуличана разбацујете оценама 9.5 и 10.0 што свакако неодсликава реално снагу овог тима.Момци су одиграли лепршаво,подигли самопоуздање пред меч са наполитанцима у којем че морати да дају 200 посто своје снаге даби остали непоражени или били бар равноправан ривал.Нетреба сада полетети,мислим даје Милоје свестан тога,лично мој утисак да треба уторак Бен уместо Кафуа и то је то па што нам бог драги да.позз

Reply
Petar сеп 16, 2018 at 09:38

Nema tu sta mnogo da se kaze. Igrali smo kako smo hteli. Uveren sam da bi bila ubedljiva pobeda i da Radnik nije imao igraca manje. Surdulicani definitivno nisu adekvatan protivnik i nasa dominacija na ovom mecu se nije dovdila u pitanje. Pitanje je da li uopste u ligi imamo adekvatnog protivnika. A sad nemilosrdno na raspale zabare!
Zver se probudila…

Reply

Leave a Comment