Најава : Рад – Црвена звезда

Јесте да живот иде даље, али искрено ја се још нисам опоравио и нећу се још дуго опоравити од пораза у дербију и настале ситуације после тога. Ја никад нећу прихватити да други испирају уста са нама, да нам се смеју и пљују по нама. ОВО ЈЕ МОЈ КЛУБ, ЈА ДРУГИ НЕМАМ!

Несрећа никад не иде сама, а моја највећа несрећа је у што у случају казне нећу гледати Звезду до Марта, можда и Априла. Жалопојке гробарских душебрижника својим људима, у назови савезу, су на корак да учине своје. Нас прозивају за атмосферу, а они пореде рат и ратно стање са тим. Стидите се! Нисмо ми палили ватру. Може неко да обиђе цео свет, да живи сто година у Немачкој, сељак у души, остаје сељак у души. А извесни “тренер” ће добити одговор на своја прозивања, кад тад. Једну титулу су нам отели, да отели су нам је и то је једина ствар у којој је бивши спортски директор био делимично у праву. Ја заиста у данима после дербија, ако сада примадоне нису виделе колико нам значи, увек могу да играју локалне дербије ФК Милутинац – ФК Змај, Земун, нисам знао шта више да напишем, где да идем, шта да радим. У једном тренутку ми се заиста смучио фудбал. Опет, сутрадан, чак и после свог оног карамбола, свих изјава, свега и свачега, једна изјава ме је дигла да препливам, претрчим до моје куће, моје “Маракане”. И зато – ОВО ЈЕ МОЈ КЛУБ, ЈА ДРУГИ НЕМАМ! БОРИЋЕМО СЕ ЗАЈЕДНО! И пред овај дерби сам се сетио дечака и приче. Такође је, одлука да се меч игра на Врачару уместо на Бањици, смешна.

Два кола до краја, за која искрено једва чекам да се заврше. На сву ову галаму око дербија, несрећу не престају “ пријатељски медији” да нас бомбардују доласцима и одласцима у зимском прелазном року. Мало им је два месеца, они хоће још. Од 10. децембра, распалите. До тада се окрените свом клубу на 200м од нас. Занимљиво је да се пред прошли меч са наредним ривалом, причало о невероватним крађама “забрањених” и “оштећених”, а сада су хтели да пребаце лопту у наше двориште. Нама је ово веома битан меч, ми ћемо да причамо о њему. Збогом Иване Аџићу, хвала ни на чему! Да се не виђамо више.

Фудбалски клуб Рад основан је у првој половини 1958. године, тако што је Грађевинско Предузеће „РАД“ прихватило идеју и иницијативу свог Машинског погона да предузеће преузме регистрацију и место на табели у ИИИ разреду малог бањичког клуба „ФК Развитак“! Такво предузеће какво је било ГП „РАД“, могло је да преузме и неки тим из знатно вишег ранга такмичења, али као свој подухват прихватили су мањи клуб без већих аспирација у почетку. Од општине је добијен терен у центру Бањице, на коме је ГП „РАД“ направио игралиште. Постављено је и неколико редова бетонских трибина, за економат су се користиле покретне кућице, а касније су изграђене свлачионице и ресторан. Радовци, велико изненађење прошле сезоне и за нас неугодан противник протеклих сезона. Стандардан, стари прволигаш, изузев пар сезона у којима су склизнули у Другу лигу, на кратко. Сада полако постају озбиљан тим и по организацији и по фудбалу. Први пут су били 1989. и зауставила су их наша браћа – Олyмпиакос! А у другом учешћу, други Олyмпиакос из Волоса.

ЦЗ Н Р

Маракана : 23 22 0 1 54:13

Бањица : 22 14 7 1 29:11

Укупно : 45 36 7 2 83:24

Први првенствени дуел одигран је 22.новембра 1987. на нашем стадиону, непосредно након уласка Рада у елитни ранг такмичења, тада је био стварно елитни. Утакмица је завршена победом нашег тима 2:0, а стрелци су били Роби Просинечки и Вранеш аутогол. Први стрелац у историји међусобних дуела против Рада је Роби. Једну једину победу, од званично две укупно, Рад има на “Маракани”. 10. децембра 1994. године, у сезони у којој смо ми били шампиони, Рад нас је победио 1:0, голом Небојше Вигњевића, садашњег тренера Рада. Кажем званично, јер су нас Бањици у сезони 88/89 победили после извођења једанаестераца 4:3. Тада се по први пут уколико би се утакмица завршила нерешеним исходом, победник тражио после извођења пенала. Успешнији тим би добијао један бод, поражени би остајао без бодова. Утакмица се завршила 0:0, “Грађевинари” су били бољи после извођења пенала, али утакмица регистрована нерешеним резултатом. Рад је једна од екипа која је дефинитивно окусила шта значи играти на “Неосвојивој Тврђави”. Погледајте “кућни” скор. Прави смо домаћини!

Најубедљивија победа са наше стране је од 20. маја 1995. године – 8:1, коју сам са уживањем пратио уживо. Хет-трик Небојше Крупниковића, два гола Дејана Стефановића, а Рамбо Петковић, Дарко Ковачевић и Марко Перовић су се по једном уписали у стрелце. Част “Грађевинара” је “утолио” Зоран Ризнић.

Што се најбољих стрелаца тиче, предводи их најрасположенији када су утакмице са “Грађевинарима” у питању – Михајло Пјановић са седам погодака, Небојша Крупниковић је постигао пет голова, док су Роби Просинечки и „Кобра“ Панчев у постигли по четири поготка против екипе Рада.

Велики број, заиста сјајних играча су носили дрес оба клуба, почињемо од великог, фантастичног “Југе” – Владимир Југовић, наш бивши капитен Павле Нинков, затим Милош Чава Димитријевић, Немања Пејчиновић, Влада Стошић, Ненад Томовић, Далибор Шкорић, Горан Буњевчевић, Драган Мићић, Михајло Петровић, Марко Перовић, Фабио да Силва, Иван Дудић, Филип Ђорђевић, Јагош Вуковић, Андрија Калуђеровић… Голман Бојан Исаиловић је Звездино дете, који се прославио у Раду, али никад није бранио за нас. Андреј Мркела је наше дете, које брани боје Рада. Можда Лука Миливојевић или неко други од ове зиме или следећег лета, наставе овај низ.

*Марко Перовић старији рођен 1972. године, који је осим Рада и нас, бранио боје Војводине, Наполија, Кремонезеа, Витесеа и Аустрије из Беча између осталих.

Кад главе охладе после свега, још су вруће, моћићемо да кажемо нешто више. Ја се никада нећу предати, за мене није ништа готово. Истина је да у њиховој лиги не могу толико пута да киксну, да су нас сви прочитали, да смо ушли у веома лош период, да играмо лоше.. има доста чињеница и истина, али ја се не предајем, ја не желим да се предам. Борићу се сам против свих њих за мој клуб. Не сме да се одустане. Наш тим је поклекао, наш тим је нападнут, ми морамо да одговоримо. Нису нас сломиле ове тешке године…

Рад – Црвена Звезда, недеља 4. децембар 2011. 13:00 сати, Јелен Супер Лига 14. коло 2011/2012, стадион : „ФК Обилић на Врачару“, Београд. Директан пренос РТС2.