На данашњи дан пре три године напустио нас је један од твораца српске и југословенске кошарке, велики и јединствени Ранко Жеравица.
Жеравица је рођен у селу Драгутиново (данас у саставу Новог Милошева у општини Нови Бечеј) 17. новембра 1929. године. Тренерским послом почео је да се бави почетком 50-тих година ХХ века. Све до 1966. године предводио је екипу београдског Радничког, а 1960. године постаје професионални тренер при Кошаркашком савезу Југославије. Пуних двадесетак година у неколико наврата са великим успехом предводио је мушку кошаркашку репрезентацију Југославије. Са националном селекцијом учествовао је на три Олимпијаде, три Светска и три Европска првенства. Са „плавима“ је освојио Светско првенство 1970. у Љубљани и Олимпијске игре у Москви десет година касније, као и сребрне медаље на Олимпијским игарама 1968. у Мексику, Светском првенству 1967. у Уругвају и Европским првенствима у Италији 1969. и Немачкој 1971. У богатој ризници нашла се и бронзана медеља са Светског првенства 1982. у Колумбији.
Велики успех направио је почетком 70-тих година са до тада не много утицајним Партизаном. Селектирао је екипу предвођену Далипагићем и Кићановићем која ће у наредних десетак година освојити велики број трофеја.
Екипу Црвене звезде предводио је у два наврата (укупно осам сезона). Од 1980. до 1986. године, као и 1997. године. Рекордер је нашег клуба по броју мечева (272), као и по броју остварених тријумфа (167).
Велику награду добио је 12. септембра 2007. године када га је ФИБА на састанку поводом 75-годишњице оснивања уврстила у Кућу славних.
Последњих година живота патио је од срчаних проблема, али то му није сметало да редовно из партера дворане „Пионир“ прати своју Црвену звезду. Преминуо је на данашњи дан 2015. године у својој 85. години живота и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Од 10. фебруара 2016. године, Хала Спортова „Нови Београд“ носи име Ранка Жеравице. Постхумно је одликован Златном медаљом за изузетне заслуге у области спорта, на свечаности 15. фебруара исте године.
Клупска каријера:
Раднички Београд (1954.-1966.); Партизан Београд (1971.-1974.); Барселона (1974.-1976.); Партизан Београд (1976.-1978.); Пула (1978.-1980.); Црвена звезда Београд (1980.-1986.); ЦАИ Сарагоса (1987.-1989.); Аурора Десио (1989.-1990.); Филодоро Наполи Напуљ (1990.); Конзервас Дарока (1990.-1991.); Слободна Далмација Сплит (1991.); Оникс Јувеказерта (1993.-1994.); Партизан Београд (1995.-1996.); Црвена звезда Београд (1996.-1997.); Сарагоса 2002 (2003.).
Репрезентативна каријера:
Југославија-помоћни тренер (1960.-1965.); Југославија (1965.-1972.; 1980.; 1982.); Аргентина (1979.-1980.)
