Moja Crvena Zvezda
FeaturedАнализеВажноНајновијеФудбал

Тактичка aнализа Наполија

Анализа Наполија са утакмице Наполи – Рома

28.10.2018.

 

Следећи противник Црвене звезде у групној фази Лиге шампиона изашао је у формацији 4-4-2, у најјачем саставу, као што се претпоставља да ће бити случај и против Звезде.

 

Начини одбране

 

Италијанска екипа се брани високо на половини противника, са јасном концепцијом у ком тренутку и када која линија тима излази, и на који начин.

Формација 4-4-2 која се примењује на графици, заправо свој најчистији облик и има у дефанзиви, уз одређене изузетке, о којима ће бити речи касније.

 

Уколико противник Наполија бира да лопту износи кроз пас из задње линије, што стручном штабу Владана Милојевића није страна опција, принципу су следећи

 

Два централна нападача (у случају обрађене утакмице, Инсиње и Милк) излазе у пресинг човек на човека, у исто време затварајући пас према дефанзивном везном, док средња линија тима (у случају обрађене утакмице Фабијан Руиз, Хамшик, Алан и Каљехон) зонски брани линије додавања према офанзивнијим везним играчима и нападачима. Окидач за излазак средње линије у пресинг човек на човека долази обавезно у тренутку када штопери предају лопту бековима.

У том тренутку бочни везни играчи агресивно нападају бекове, Хамшик и Алан померају више ка везним играчима Роме (што логично узрокује и померање задње линије) и тиме покушавају да што пре дођу до лопте.

 

Инсиње и Милик

 

Пример зонске одбране линија додавања која је резултирала пресеченом лоптом

 

 

У одређеним ситуацијама, Алан има тенденцију да “искочи” из своје линије, и тако направи дефанзивну формацију 4-3-3, тиме повећавајући агресивност према штоперима и задњем везном (који је при раније поменутом начину одбране увек слободан, али су му линије додавања затворене) али за тај вид одбране Наполи се не одлучује нарочито често.

 

Пример Алановог искакања

 

Пресинг екипе са југа Италије уме да буде толико агресиван, да се услед померања задња линија екипе нађе скоро на половини терена.

При изгубљеној лопти, Наполи се чешће одлучује за контра-пресинг, него за груписање и повлачење иза лопте, што се ипак дешава у одређеним моментима утакмице када екипа жели да предахне.

 

Дакле, тим Карла Анћелотија је дефанзивно веома динамична екипа, против које је изузетно тешко изнети лопту кроз пас, а са друге стране, ни екипама са доминантним скакачима у последњој трећини, опција да се лопта што више преко шпица дугим лоптама пренесе на противничку половину, није гарант успеха, због изузетно у скоку стабилних и моћних Албиола и Кулибалија.

Утисак је да је најбољи, иако нимало лак начин, да се Наполи угрози, јесте игра између задње и средње линије, која је, самом чињеницом да екипа игра са 2 централна нападача, прилично ослабљена бројчано. Такође, услед константног пресинга, између две поменуте линије тима често остане велики вакум, који добро постављени играч  у том простору може да искористи.

 

Рањивост простора између линија

 

Оно што је такође прилично јасно уочљиво, јесте простор који због начина на који је екипа сложена, Наполи оставља бековима. У моментима када екипа противника успе да стане на лопту на њиховој половини, како би надокнадили мањак играча у везном реду, Анћелотијеви играчи се бране веома уско позади, где Руиз и Каљехон, дакле бочни везни играчи, играју јако близу два централна везна, и тако остављају шансу бековима да направе вишак. Такав начин одбране, доводи до честих дуела бек на бека, у којем офанзивни, може одбрамбеног да извуче доста широко, што такође оставља простор да се везни играч из другог плана убаци у простор између штопера и бека.

Скупљање и простор за утрчавање противничког бека

 

Иако је реч о два врхунска фудбалера, када је реч о дефанзиви двојица играча Наполија својој екипи често могу да направе проблем својим преагресивним приступом, то су Кулибали и Алан. Овде нећемо узимати фактор кикса, па чак ни пуке дефанзиве 1 на 1,  већ искључиво тактичке финесе.

Сенегалски штопер, процењен на готово 100 милиона евра, има велики проблем са позиционом дисциплином, дакле лопта га константно вуче, и често, када противник дотури лопту иза леђа средње линије, непотребно искаче на играча који је примио ту лопту, и иза себе оставља небрањени простор, а управо на такав начин, након његове реакције тог типа, ланчаним следом догађаја, Наполи је примио гол против Роме.

Све то важи и за Алана, само нешто “више” на терену, иако наравно не треба потценити огроман допринос који он и Кулибали имају како и у дефанзиви, тако и у офанзивном делу.

 

Начини офанзиве

 

Наполи је нападачки веома потентна екипа, а кључна нападачка осовина налази се на левој страни терена, у троуглу  Хамшик – Руиз – Марио Руи.

Хамшик, као централни везни који лопту преузима у левом “халфспејсу”, и као ударна организаторска игла тима, одличну подршку у виду отварања између линија, и игре “према лопти” има у Фабијану Руизу. Дакле, реч је о момку који номинално игра лево крило, али његова реална позиција се сигурно не може назвати тако.  Он оперише много уже, и никада није крај аут линије, чиме се комплетна лева страна отвара Марију Руију, португалском левом беку.

 

Руизова игра између линија и креирање простора за Руија

 

Већина напада Наполија и иде том линијом. Хамшик, или неко други, дотури лопту до Руиза, који је својим кретањем већ отворио простор Руију, а онда је он или предаје њему који утрчава из другог плана, или иде на враћање лопте, промену стране, шут или дриблинг, шта год жива ситуација налаже.

 

Десна нападачка страна Наполија, потпуно је другачије конципирана. Албански бек Хисај много је конзервативнији и уздржанији од одлазака напред, што је делимично и условљено тиме што Каљехон, за разлику од Руиза, заправо игра нешто што је блиско нечему што можемо назвати позицијом крила (вингер). Дакле, не стоји толико уско, и често прими лопту крај, или веома близу аут линије. То значи да Хисај има мало простора да нападне из другог плана, нема чистину на страни, и једини начин на који може да припрети је директна комбинација са шпанским офанзивцем, или центаршут из дубине, на шта се ретко одлучује.

Десна страна: Хисајева конзервативност и постављање Каљехона (7)

Марио Руи је између осталог и често вид изласка Наполија из пресинга противника. У тренуцима када противник пусти Кулибалија или Албиола да држе лопту, а затвори везне играче, Руи (поново потпомогнут позиционирањем Руиза) помера напед и прима лопту на чистој левој страни.

 

Када смо се већ дотакли центаршутева, оно што је приметно јесте да Наполи бројчано слабо попуњава 16 метара. Марио Руи и Каљехон (играчи који најчешће центрирају) морају да буду хируршки прецизни, јер у 9 од 10 ситуација, у казненом простору имају две, често и једну опцију. Руи, најчешће управо у поменутом Каљехону, и наравно у Ареку Милику. Ипак, посебно Порутгалац има фантастичан, оштар, и добро фелширан центаршут, па се његови покушаји убацивања, упркос слабој подршци у 16 метара, због сјајног квалитета и одличног кретања Милика и Каљехона, морају неутралисати што је више могуће, и наравно, обавезно водити рачуна да средњи ред мотри на одбијене лопте, јер су и Хамшик и Инсиње, који чекају такав след догађаја, фантастични шутери.

 

Што се тиче два централна нападача, Инсиње често уме да “падне” и прими лопту у међупростору, извлачећи пратиоца, док Милик најчешће напада простор, добро га осећа, и зна да на време крене на дугу лопту, које често добија (сетимо се његове шансе тог типа у Београду, на пас Зјелинског).

 

Концепт одбране прекида

 

Наполи у одбрану прекида укључује апсолутно свих 10 играча, у случају убацивања након фаула, стоје веома високо, на неких 17 метара, са свих 10 играча, али се у тренутку убацивања лопте не одлучују на офсајд замку, већ на повлачење ка лопти.

Корнере бране зонски, са такође свих 10 играча, од којих петорица бране простор петерца, тројица стоје нешто испед њих, док двојица стоје ближе извођачу у покушају да неутралишу евентуалну помоћну игру.

 

Концепт офанзивног прекида

 

Веома слично, као  и код убацивања из игре, Наполи прекид напада са веома малим бројем играча  у скоку, само три (Кулибали, Албиол Милик у овом случају) двојица су у близини као опција за неку врсту помоћне игре (Алан, Инсиње), један чека одбитак ван 16 (Хамшик) док један стоји на супротној страни, зависно од стране на којој је корнер.

 

 

МЦЗ пријатељи

Повезане вести

Leave a Comment