Nebojša Ilić protiv Olimpijakosa na turniru " Trofej Beograda"

Ovo je priča o deceniji teškog življenja čije posledice na ovim prostorima osećamo i dan danas. Ovo je priča o jednom sportu koji je u takvim uslovima opstao, očeličio se i postao jači nego što je ikada bio. Ovo je priča o jednom turniru koji je u tome pomogao. Priča o turniru koga više nema. Pa krenimo redom…

Te davne 1989. Beograd je dobio organizaciju svetskog prvenstva u košarci. Jedan od uslova za održavanje prvenstva bila je izgradnja moderne dvorane odgovarajuće veličine. Bilo je raznih predloga, jedni su predlagali da se pokrije i renovira stadion Tašmajdan i tako dobije potrebna dvorana, drugi su predlagali da se kupe montažne tribine za salu 1 Beogradskog sajma i da se na taj način ona pretvori u košarkašku dvoranu, treći su predlagali izgradnju potpuno novog objekta. Na kraju su ovi poslednji odneli prevagu i krenulo se sa izgradnjom dvorane danas poznate kao Beogradska Arena. Arhitekta Vlada Slavica je uradio projekat i po njegovom
idejnom rešenju 1991. godine počinju i građevinski radovi. Zbog veličine ukupnog projekta i kratkog roka za završetak radova u izgradnju je uključeno čak 126 preduzeća. Međutim na područjima bivše Jugoslavije počinju da bukte ratovi, Ujedinjene nacije maja 1992. uvode sankcije a FIBA 1993. godine i definitivno oduzima Beogradu domaćinstvo svetskog prvenstva i seli ga u Toronto. Usled sankcija klubovi i reprezentacija nisu mogli da igraju međunarodne utakmice te tako jugoslovenskim košarkašima nije dozvoljeno da brane svetsko zlato osvojeno četiri godine ranije u Argentini. Zbog svega toga od 1993. radovi na izgradnji Beogradske Arene se polako usporavaju a na kraju i definitivno obustavljaju.

Ipak grupa entuzijasta se i u takvim uslovima izborila da se u Beogradu godine 1994. zaigra međunarodna košarka. Okupljeni oko Bratislava Bate Đorđevića (inače bivšeg trenera Crvene zvezde sa kojom je osvojio titulu 1972. godine) savladali su brojne prepreke i uspeli da u periodu od 17. do 20. septembra 1994. organizuju turnir pod imenom „Humanitarni međunarodni turnir Beograd“. Pored pomenutog Bratislava Đorđevića u organizacionom odboru bili su i Nebojša Popović, Aleksandar Nikolić, Dragoslav Ražnatović, Zoran Slavnić… Direktor turnira bio je bivši reprezentativac Dragutin Čermak. Učestvovali su beogradski klubovi Crvena zvezda, Radnički CIP, OKK Beograd i Beobanka, zatim Slavija (Sofija), Plama (Pleven), Panionios (Atina) i Spartak (Sankt Peterburg). Igralo se u dvorani „Pionir“. Timovi su bili podeljeni u dve grupe. Prvu su činili Panionios, Crvena zvezda, Plamen i Beobanka dok su u drugoj bili OKK Beograd, Spartak, Radnički CIP i Slavija. Pobednici grupa su se plasirali u finale, drugoplasirani u grupama su igrali meč za treće mesto i tako redom…

U ovom tekstu bavićemo se  rezulatatima Crvene zvezde na beogradskim turnirima. Ukoliko neko želi nešto više podataka o sastavima i rezultatima drugih ekipa informacije može nači ovde.

Na turniru 1994. Crvena zvezda je nastupila u sledećem sastavu : Vidačić, Karadžić, Rakočević, Jestratijević, Petrović, Gilić, Cvetković, Pavlović, Trifunović, Petković, Tomašević, Mavrenski. Trener Vladislav-Lale Lučić

U grupi su ostvareni sledeći rezultati:
Prvo kolo C.Zvezda – Plamen 108:94
Drugo kolo C. Zvezda – Beobanka 92:87
Treće kolo C. Zvezda – Panionios 89:75

Usledilo je finale u kojem je Crvena zvezda savladala Radnički CIP rezultatom 97:88 i na taj način osvojila turnir. Od igrača Zvezde individualna priznanja dobili su Dejan Tomašević koji je proglašen za igrača turnira, Aleksandar Gilić je bio najbolji skakač dok je šesnaestogodišnji Igor Rakočević dobio posebnu nagradu kao najmlađi učesnik.

Sledeće godine padaju sankcije Ujedinjenih nacija i reprezentacija Jugoslavije se u velikom stilu vraća na scenu osvojivši evropsko prvenstvo u Atini. Dok je mlađi Đorđević zatrpavao koš Litvanije u nezaboravnom finalu stariji je, sa svojim saradnicima, kovao plan kako da beogradski košarkaški turnir podigne na još viši nivo. Ukidanje sankcija je išlo na ruku organizatorima pa je ovaj put spisak
klubova učesnika bio nešto reprezentativniji. Mada nikad ne treba zabraviti one koji su bili tu godinu ranije, kad je bilo najteže. Turnir dobija ime „Beogradski pobednik“ i na njemu od 31. avgusta do 3 septembra 1995. godine učestvuju Crvena zvezda, Partizan, Alba, Panatinaikos, Olimpijakos i Radnički Jugopetrol koji je u poslednji čas zamenio Real Madrid koji je po preporuci Ministarstva inostranih poslova Španije „iz bezbedonosnih razloga“ otkazao učešće. Upečatljiva scena obeležila je otvaranje ovog turnira. Naime na otvaranju su kapiteni svih ekipa izašli na teren Pionira i svi sem jednog su pozdravljeni aplauzima. Kada se u dvorani pojavio Panajotis Fasulas prolomili su se gromoglasni zvižduci. To je bio svojevrstan odgovor beogradske publike na tretman koji je naša reprezentacija
imala od domaće publike na upravo završenom EP u Atini, na zvižduke našoj himni i aplauz bivšoj nam braći koja siđoše sa postolja da se na njega više nikad ne vrate.

Timovi su opet bili podeljeni u dve grupe.
Grupa A – Crvena zvezda, Olimpijakos i Radnički
Grupa B – Panatinaikos, Partizan i Alba.

Na turniru 1995. Crvena zvezda je nastupila u sledećem sastavu : Sretenović, Ilić, Pavićević, Lisica, Radović, Jestratijević, Krgović, Pavlović, Trifunović,Stević, Rakočević, Karadžić. Trener: Zoran Slavnić

Ostvareni su sledeći rezultati:
Crvena zvezda – Olimpijakos 64:60
Crvena zvezda – Radnički 93:74

Kao i prethodne sezone pobednici grupa su se sastali u finalu, a niže plasirani za treće, odnosno peto mesto. U finalu su igrali Crvena zvezda i Alba. Pobedila je Alba rezultatom 87:82. Za igrača turnira izabran je Saša Obradovića, tada igrač berlinske Albe.

Beograd je ponovo bio domaćin jednog od najačih evropskih turnira i naredne godine, od 29. avgusta do 2. septembra 1996. Učestvovali su: Crvena zvezda, Partizan, Olimpijakos, Beneton, Alba i Dinamo iz Moskve.

Grupa A – Partizan, Alba i Beneton
Grupa B – Crvena zvezda, Olimpijakos i Dinamo Moskva

Crvena zvezda je na turniru 1996. nastupila u sledećem sastavu: Perović, Ilić, Macura, Karadžić, Tadić, Stanojević, Bolić, Pavlović, Kovačević, Smit, Mišković, Stjuart. Trener: Borislav-Bora Džaković

Ostvareni su sledeći rezultati:
Olimpijakos – Crvena zvezda 71:57
Crvena zvezda – Dinamo 92:90

U borbi za treće mesto Alba je ponovo savladala Crvenu zvezdu, ovaj put rezultatom 75:70. Košarkaš Crvene zvezde Dušan Macura dobija priznanje kao najmlađi igrač turnira.

Naredne godine turnir dobija generalnog sponzora i menja ime u „Beogradski Delta trofej“. Opet su okupljeni respektabilni klubovi koji su podeljeni u dve grupe.

Grupa A – Crvena zvezda, Alba i Olimpijakos
Grupa B – Partizan, Efes i Beneton

Na turniru 1997. Crvena zvezda je nastupila u sledećem sastavu : Perović, Benčić, Rakočević, Knežević, Stupar, Stanojević, Bolić, Topić, Kuzmanović, Popović, Mišković, Topalović. Trener: Mihajlo Pavićević

Ostvareni su sledeći rezultati:
Crvena zvezda – Alba 88:79
Crvena zvezda – Olimpijakos 70:77

U finalu su se sastali Partizan i Crvena zvezda. Partizan je pobedio rezultatom 81:56. Milenko Topić je dobio nagradu za najboljeg strelca turnira.

Jubilarni peti po redu turnir „Trofej Beograda“ održan je od 27. do 31. avgusta 1998. Timovi su opet bili podeljeni u dve grupe.

Grupa A – Olimpijakos, CSKA i Partizan
Grupa B – Crvena zvezda, Beneton i Alba

Na turniru 1998. Crvena zvezda je nastupila u sledećem sastavu : Vidačić, M.Jarić, Rakočević, Peković, Cvetković, Stanojević, Bolić, Radmanović, Jestratijević, Popović, Topić, Pavićević. Trener: Mihajlo Pavićević

Ostvareni su sledeći rezultati:
Alba- Crvena zvezda 66:61
Beneton – Crvena zvezda 68:59

U borbi za peto mesto Partizan – Crvena zvezda 88:79. Interesantno je da je u ekipi Crvene zvezde nastupio i Marko Jarić koji je posle turnira otišao u Fortitudo iz Bolonje.

Šesti po redu turnir održan je od 26. do 29. avgusta 1999. godine. Kao i ranijih godina ekipe su bile podeljene u dve grupe.

Grupa A – Radnički, Partizan i Panatinaikos
Grupa B – Crvena zvezda, AEK i Olimpija Milano

Na turniru 1998. Crvena zvezda je nastupila u sledećem sastavu : Bošković, Cvetić, Rakočević, Radmanović, Bratić, Stanojević, Bolić, Topalović, Tica, Jestratijević, Vujanić, Lukovski. Trener: Jovica Antonić

Ostvareni su sledeći rezultati:
Crvena zvezda – Olimpija Milano 78:71
AEK – Crvena zvezda 76:55

U borbi za treće mesto Crvena zvezda je savladala Radnički 108-78. Treba istaći da je odlukom klubova koji su osvojili prva tri mesta – Panatinaikosa, AEK-a i Zvezde nagradni fond prosleđen u humanitarne svrhe. Sredstva su tako otišla za obnovu sportske hale u Ćupriji koja je srušena u agresiji NATO pakta.

Ispostaviće se da je turnir iz 1999. bio poslednji iako je sve bilo spremno i za „Trofej Beograda 2000″. Planiran datum održavanja turnira bio je od 5. do 8. oktobra 2000. ali je zbog političke situacije on otkazan. Trebalo je da učestvuju Crvena zvezda, Partizan, Budućnost, Panatinaikos, AEK, Efes Pilsen, PLK (Poljska) i Radnički. Politika je još jednom bila jača od sporta i beogradski košarkaški turnir je, u svom izvornom formatu, prestao da postoji.

Ali vratimo se na sam početak ovog teksta. Nakon uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija našoj reprezentaciji je bilo zabranjeno da se takmiči na Olimpijadi u Barseloni 1992. kao i na Svetskom prvenstvu 1994. čija organizacija je oduzeta Beogradu i dodeljena Torontu. Reprezentacija se ipak pripremala za Olimpijadu jer je tinjala nada da će se svetski moćnici urazumiti i odvojiti politiku od sporta.
Ali nerazumni nemaše razuma i zabraniše zvaničnim svetskim prvacima učešće na Olimpijadi. Tadašnji selektor Dušan Duda Ivković je kasnije svedočio da je jedna od najtežih stvari koje je uradio u svojoj karijeri rečenica „Momci idemo kući“ koju je izgovorio kada je postalo izvesno da od učešća na Olimpijadi nema ništa. Iako je pred njima bila neizvesna budućnost jer se nije znalo do kada će sankcije trajati ekipa se svakog leta okupljala i trenirala sa svojim selektorom uglavnom u Atini i povremeno učestvovala na turnirima kao neformalna ol-star selekcija. Ta vrsta posvećenosti je jednom morala da se isplati. Sankcije konačno padaju i žetva medalja kreće. Zlato na EP 1995. i 1997. potom srebro na OI 1996, zatim i povratak svetske titule u Atini 1998. Sledi bronza na EP 1999, zlato na EP 2001 i odbrana svetske titule u Indianapolisu 2002. Ono što im nije bilo dozvoljeno da urade u svojoj kući uradili su osam godina kasnije u kući najveće svetske košarkaške sile. Našoj reprezentaciji može da služi na ponos činjenica da je od srebra na svetskom prvenstvu 1963. pa do zlata u Indijanaolisu 2002. na svakom prvenstvu na kojem je učestvovala osvojila medalju. Deset medalja na deset prvenstava zaredom. Jedina medalja koju su u tom periodu naši košarkaši propustili da osvoje je ona za koju im nije bilo dozvoljeno da se bore. Ona sa nesuđenog SP u Beogradu.

Što se Beogradske arene tiče od 2001. počinje njena ponovna izgradnja. Turnir Dijamantska lopta 2004. i evropsko prvenstvo u košarci 2005. su prva sportska takmičenja održana u novoj dvorani. Paradoks je da ni 2005. naša reprezentacija nije zaigrala u Areni. Za razliku od 1994. kada se isprečila volja svetskih moćnika ovaj put se isprečila Francuska koja je u meču osmine finala odigranom u
novosadskom Spensu pobedila reprezentaciju Srbije i Crne Gore i na taj način je eliminisala iz završnice takmičenja koja se igrala u Areni. Novoizgrađena hala nije donela sreću ni ekipama Crvene zvezde i Partizana jer su na F4 turniru ABA lige odigranom 2014. u polufinalu pretrpeli poraze od Cibone i Cedevite. Da se Beogradska Arena ipak upiše u istoriju evropske košarke pobrinuli su se navijači Crvene zvezde koji su te iste godine na meču četvrtine finala Evrokupa protiv Budiveljnika postavili rekord po broju gledalaca na jednom košarkakom meču u Evropi. Fantastičnoj partiji Čarlsa Dženkinsa i plasmanu u polufinale svedočilo je na licu mesta čak 24 232 gledaoca.

Rekordna poseta u Areni

Beogradski košarkaški turnir u svom izvornom smislu, kao pripremni turnir pred početak nove sezone na kome učestvuju najbolji evropski klubovi, više ne postoji. Međutim već 15 godina postoji juniorski turnir imenom „Trofej Beograda“ koji se održava pod patronatom Košarkaškog saveza Beograda i Gradskog sekretarijata za sport i omladinu. U organizaciji Košarkaškog saveza Srbije 2012. godine nastaje i turnir „Trofej Beograda“ na kojem uvek učestvuju reprezentativne selekcije koje se pripremaju za najveća reprezentativna takmičenja. Tim turnirom već tradicionalno navijači reprezentacije Srbije ispraćaju svoje reprezentativce na takmičenja sa kojih se oni, u najvećem broju slučajeva, vrate sa medaljom oko vrata. Ovi turniri, juniorski i reprezentativni, na neki način predstavljaju svojevrsni omaž turniru iz devedesetih. Turniru koga više nema…

Napomena: kao izvor za sastave timova, rezultate na turniru i još neke podatke korišćen je tekst „Bilo nekad – Beogradski turnir“ autora Žarka Dapčevića Dabe sa portala kosmagazin.com

1
Komentari

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Gogi Recent comment authors
  Subscribe  
najnovijim najstarijim najviše glasova
Obavesti me o
Gogi
Gost
Gogi

Bravo za tekst svaka cast,uzivao sam citajuci…Kosarka uz fudbal jeste najpopularnija na nasim prostorima i bilo bi dobro znati vise bas o ovakvim turnirima kojih je bilo pre dosta…Ako neko zna jos neke turnire na kojima je ucestvovao nas KK u proslosti bilo bi lepo da se napise jos neki tekst slican ovome…Takodje zanimalo bi verujem dosta nas da procitamo neke informacije o Superkupu drzave koji su osvojili nasi kosarkasi pocetkom devedesetih a koji je bio nezvanican,kao i informacije ako je bilo nekih turnira u proslosti na kojima su ucestvovale nase kosarkasice i muski juniorski tim…Za juniore bih npr. Voleo… Opširnije »