Како наступи прелазни рок, уследи надражај звездашке јавности.

Прелазни рок, за многе најзанимљивији период сезоне, представља оличење моментума у којем се клуб налази. Квалитет и квантитет одлазећих и новопридошлих играча уједно диктира и начин на који ће се поменути клуб у наредном периоду развијати. У складу с тим, јасно је да се стабилност клуба огледа кроз микс резултата и континуитета присутног унутар структуре играчког кадра. Узевши у обзир овдашњу средину и ситуацију у којој се Црвена звезда задесила, јасно је да ће је период нестабилности и неизвесности, па макар и благе, још дуго времена пратити.

Ипак, рекло би се да је ситуација, барем у последње време, знатно стабилнија. Носиоци игре, фудбалери свих генерација и карактеристика, све се дуже задржавају у клубу. Структуралних промена све је мање у сваком прелазном року, а као ,,последица“ овога надолазе и резултати… Општи је утисак, за наше поднебље – вансеријски.

Од доласка Звездана Терзића на место генералног директора, Црвена звезда је од продаје играча инкасирала на десетине милиона евра. Трансфери играча и проток капитала су, разуме се, саставни део овог спорта. Без циркулације капитала модерни спорт је у потпуности неодржив, што се нарочито огледа у економски скромнијим срединама, каква је и наша. У складу с тим,продаја играча насушно је потребна. Ипак, скорашњи догађаји иду у прилог слике која симболизује стабилизацију Црвене звезде.

Прва сезона Звездана Терзића праћена је бројним турбуленцијама. Број одлазака, као и број долазака, био је двоцифрен. Сведоци сличне ситуације били смо и у наредним сезонама. Међутим, пласман у Европу са собом је  донео потпуно нову слику.  Кота одлазака и долазака знатно је смањена. Број носилаца који су напуштали клуб сведен је на два до три по прелазном року. За ове услове уникат, признаћемо, нарочито ако узмемо у обзир да постоји шанса будућег пада.

Зимски прелазни рок за сезону 2018-2019 прича је за себе и неопходно му је приступити из две перспективе – перспективе одлазака и перспективе долазака.

Када је реч о одласцима, клуб су напустила два стандардна првотимца – Милош Дегенек и Ненад Крстичић. Слична  ситуација била је пре тачно 12 месеци, када су клуб напустили Гелор Канга и Ричмонд Боаће, односно пре 6, када су епитет одлазећих преузели Ле Талек, Доналд, Пешић и Радоњић.

Баш као и претходне зиме, разлог једног одласка лежи у одбијању играча да продужи уговор, док се разлог оног другог крије иза финансијски моћне понуде. Но, у случају Милоша Дегенека руке клуба биле су више везане него у случају Ричмонда Боаћеа. Разлог тога је, подразумева се, свима добро позната клаузула. Правне последице клаузуле није неопходно додатно тумачити, будући да су свима добро познате, мада се у одређеним круговима и даље постављају питања да ли је клуб дао све од себе да Милоша Дегенека задржи у својим редовима.

Друга страна овог прелазног рока односи се на доласке. Клуб се појачао шесторицом фудбалера, при чему четворица слове за инстант појачања, док двојица представљају појачања од стратешког значаја. У прву категорију спадају дефанзивац Милуновић, везиста Вулић и крилни нападачи Вукановић и Јирка. Када говоримо о другој групи појачања, ради се о нападачима Дејану Видићу и Страхињи Крстевском. Јасно је да се клуб у овом прелазном року, као и у већини претходних, базирао на куповини домаћих играча, како оних мање, тако и оних више искусних. Друга категорија појачања нарочито је специфична и рекло би се да симболизује пут којим ће се клуб кретати у наредном периоду, о чему ће бити речи у наставку.

Упркос општем утиску да клуб у овом прелазном року иде добрим смером, покушаћемо да у најкраћим цртама наведемо потенцијално добре и лоше стране овог прелазног рока.Почећемо са нешто дискутабилнијим и потом прећи на оне позитивније.

Када говоримо о одласцима носилаца, они са собом нужно носе две димензије. Иако је опште познато да се по губитку носилаца клуб суочава са потенцијалним дефицитом квалитета (уколико  њихове замене нису довољно адекватне) и могућим ремећењем унутрашње атмосфере. С друге стране,  добре стране крију се иза финансијских мотива и продаје која је потенцијално нужна из бројних разлога.

Као што је речено, клуб је у овом прелазном року остао без двојице стартера, по једног из дефанзивне и везне линије тима.

Одлазак Милоша Дегенека изазвао је бројне контроверзе на тему неопходности исте. Упркос постојању клаузуле, одређене струје навијача сматрале су да је клуб могао учинити више да Милоша Дегенека задржи у својим редовима. Репрезентативац Аустралије родом из Книна прирастао је срцу сваког навијача клуба из Љутице Богдана. Разлог тога јесте огроман допринос дуго чеканом пласману у Лигу шампиона, а ништа мање ни велики број квалитетних партија. Било како било, нова локација Милоша Дегенека је Саудијска Арабија, а клуб је, поред спортског доприноса, на трансферу зарадио вишеструки износ уложеног. Спортски допринос излишно је и коментарисати. Пример успешног пословања, да се приметити.

Када је реч о терену, поставља се питање ко ће заменити младог штопера. Општи је суд да је клуб остао на централним бековима завидног квалитета. Староседеоцима Савићу и Бабићу придружио се искусни Немања Милуновић. У другом плану су млади Страхиња Ераковић и Филип Стојковић, који је у стању да по потреби покрије горућу позицију штопера. Међутим, поставља се питање компатибилности преосталих штопера. Када је реч о одбрани, говоримо о фудбалерима сличних профила – играчима чија се игра више заснива на позиционирању и држању позиције него на константном излетању из последње линије и константном притиску на противника. Поред дефицита брзине присутног код Савића, Бабића и Милуновића, ради се о простој чињеници да су поменути фудбалери током година развили нешто конзервативнији стил игре, стил који је својствен великом броју дефанзиваца света.

С друге стране, Милош Дегенек је штопер чија се игра управо заснива на константном излетању из последње линије и на нешто одважнијем стилу игре. Ради се о играчу који своје физичке предиспозиције користи у најбољем руху. Без обзира на нимало ретке пропусте у његовој игри, рекло би се да је Црвеној звезди тај профил дефанзивца одрађивао велики посао током мандата Владана Милојевића, што је претходно доказано у време Дамијена Ле Талека.

Знајући да тим Звезде игра прилично агресивно и високо, нарочито када је реч о домаћој лиги, поставља се питање компатибилности штоперског пара Савић-Милуновић. Савићеви квалитети свима су добро познати. С друге стране, рекло би се да Милуновић наступа још конзервативније од њега. Ради се о дефанзивцу бриљантних техничких и одбрамбених квалитета, високог степена интелигенције и игре 1-1, одличног позиционирања и тактичке поткованости. Речју – један од најквалитетнијих и најкомплетнијих домаћих штопера. Ипак, када је реч о компатибилности са штопером Савићевог профила, утисак је да то можда и није најсрећније решење. Да ли је тако или не – питање је за стручни штаб. Уосталом, време ће показати.

На другој страни налази се питање одласка Ненада Крстичића. Као што је свима познато, Крстичићев одлазак тешко се могао спречити. С обзиром на чињеницу да се дан истека његовог уговора приближавао, клуб није успео да га задржи.

Као што је његов ангажман лета 2017. представљао прави бум у погледу играчких квалитета, тако и његов одлазак оставља велику празнину у клубу из Љутице Богдана, празнину коју је у погледу квалитета готово немогуће у потпуности надоместити. Крстичићева невероватна играчка интелигенција, тактички и технички квалитети, као и способност да се на изврстан начин прилагоди готово свакој улози на средини терена, чине га уникатним фудбалером за ово поднебље.

Чињеница је да Ненад Крстичић нема адекватну замену, али разлог тога не лежи у недовољно квалитетном раду управе црвено-белим, већ у превисоким критеријумима које је српски интернационалац за собом оставио. Црвена звезда је на позицијама централног и задњег везног играча пуна квалитетних решења која ће, општи је утисак, њеној игри пружити нову димензију. Ипак, питање је колико ће губитак искусних и увек сталожених тактичких магова, Ненада Крстичића и Мичела Доналда (клуб напустио у летњем прелазном року), утицати на систем игре Владана Милојевића.

Све у свему, Црвена звезда је одлазак Ненада Крстичића тешко могла спречити. Црвено-бели су његовим одласком остали без најквалитетнијег играча лиге. Јасно је да ће стручни штаб Црвене звезде бити пред великим изазовом у погледу тога како поставити игру без таквог играча. Број замена је разуман, иако треба узети у обзир да се ради о потпуно различитим профилима играча.

С друге стране, одлазак Милоша Дегенека носи са собом другу димензију. Упркос великом квалитету преосталих штопера, поставља се питање њихове компатибилности, што у одређеној перспективи, а нарочито на дугорочне стазе, може оставити значајне последице.

 

Прелазимо на појачања.

Као што смо у претходном делу текста истакли, четири појачања бориће се за стартну поставу, док ће остатак на ,,каљење“ у друге клубове.

Немања Милуновић, којег смо се већ дотакли, заузеће место у стартној постави.

Када је реч о Вулићу и Вукановићу, ради се о изузетно квалитетним фудбалерима који ће такође бити од великог значаја у наставку сезоне.

Вулић је офанзивни везни фудбалер и играч који је спреман да понуди широк дијапазон квалитета офанзивне природе. Одлично се убацује из другог плана, располаже веома добром техником и пасом. Поседује опасан шут са дистанце и веома се добро разуме са саиграчима. Тактички добро стоји на противничкој страни терена. Такође, поседује одличну анитипацију и одличан је у пресингу на противника. Према неким информацијама, доскорашњи капитен Напретка биће у стању да по потреби покрије и позицију централног везног играча.

Све у свему, ради се о изузетно интелигентном фудбалеру који у флексибилним тактичким поставкама може заузети већи део позиција у офанзиви, иако је по класичној вокацији реч о офанзивном везном играчу.

Када говоримо о Вукановићу, треба рећи да се ради о левокрилном нападачу. Касно је нашао срећу у домаћем фудбалу, па је тако тек са 24 године напустио ниже лиге и нашао уточиште у суперлигашу Напретку из Крушевца. Поседује одличан осећај за гол, одлично напада празан простор и антиципира лопте у противничком шеснаестерцу. Веома је интелигентан и поседује сјајан смисао за игру. Изузетно је брз са лоптом у ногама и када располаже већим простором представља праву ноћну мору по противника. Његове физикалије не треба истицати. Ради се о веома опасном и модерном крилном нападачу, играчу који представља константну претњу по гол противника и некоме кога одликује одлична сарадња са саиграчима. На домаћим теренима често се може чути да Вукановић представља ,,Кристијана Роналда Супер лиге Србије“, а таква поређења углавном се односе на његов стил игре.

Према доступним информацијама, ради се о фудбалеру изузетног квалитета и челичне психе,  о играчу којем спортске дрскости свакако не мањка. Рекло би се да смо у Вукановићу добили наследника Павкова, Јованчића и Гобељића.

Млади Словак Јирка наступа на месту деснокрилног нападача. Остаје да се види да ли ће остати у тиму или ће на позајмицу. Реч је о фудбалеру сјајних физичких предиспозиција и изразитих офанзивних квалитета, са простором за тактички напредак.

Другу групу чине фудбалери који су се већ запутили на позајмице. Реч је о Видићу и Крстевском. Нова дестинација првог нападача је Земун, а оног другог Графичар.

Видић је до ове сезоне махом играо у зонској лиги. Након експлозије у ФК Златибор, добио је позив српског шампиона. Ради се о веома високом фудбалеру, одличног смисла за игру и тимских квалитета. Одлично игра главом, а узевши у обзир његову конституцију и каријерни ток, мора се констатовати и да располаже веома добром техником и завидним брзинским способностима. Остаје да се види у којој ће мери успети да се прилагоди елитном фудбалу. Једно је неспорно – таленат је ту.

Узевши у обзир веома мале, за услове Звезде готово занемарљиве финансијске прохтеве, рекло би се да Видић представља потпуно оправдан пословни потез. Уосталом, Звездин тим из Лиге шампиона пун је играча сличних каријерних путева. Ако настави истим ритмом, рекло би се да Видић има потенцијал да у одређеној мери достигне чак и ниво једног Милана Павкова.

Када говоримо о Крстевском, ради се о фудбалеру старом 21 годину. Наступа на позицији нападача, како централног, тако и крилног, и доведен је на инсистирање Милана Косановића, с којим је имао прилику да сарађује у Војводини. Крстевски је физички доминантан играч, а за своју конституцију поседује одличну брзину, као и веома добру технику. Укратко – препорука струке и веома јефтино решење које се у догледном периоду може папрено исплатити.

Када је акценат на Видићу и Крстевском, нужно је истаћи и сарадњу Звезде са ФК Графичар и ФК Земун.

Свима је познато да је ФК Графичар пре извесног временског периода озваничио сарадњу са Црвеном звездом и да је израстао у њену филијалу. Нешто слично близу је реализације и са ФК Земун, с тим да се не ради о прототипној филијали, што је у већем делу Европе и света забрањено када је реч о два клуба која наступају у истом рангу такмичења.

Емпиријски је доказано да сарадње већих и мањих клубова могу бити од велике користи по обе стране. Моћнији клубови могу добити монопол над проспектима својих мање моћних сарадника. Поред тога, млади играчи и пословни експерименти моћнијих клубова могу добити адекватну прилику за развој у ,,филијалама“, што је од нарочитог значаја ако се ради о сарадњи са клубом из највишег ранга такмичења.

Историја клубова који успешно послују са филијалама и негују успешне пословне односе са мањим клубовима веома је дуга. Готово сваки већи европски клуб поседује свој Б тим, а да ли се исти такмичи у засебној или сениорској дивизији ствар је политике фудбалских савеза. Опште је познато да су неки од најбољих светских фудбалера у сениорске воде упловили управо путем филијала.

Клубови са овдашњих простора такође располажу сличним искуствима. Једна од најпознатијих сарадњи јесте она коју негују Динамо и Локомотива из Загреба, током које је између двају клубова  у последњих десет година продефиловало готово стотину играча. Између осталог, из Локомотиве у Динамо су прешли играчи попут Марцела Брозовића, Марка Пјаце и Домагоја Антолића. Током ,,каљења“ у Локомотиви статус у Динаму зарадили су Аријан Адеми, сада мета бројних европских великана, Иван Фиолић, папрено плаћено појачање Генка, Јосип Пиварић из кијевског Динама, Иван Суњић, Адриан Семпер и многи други. Такође, Динамо је Локомотиви кроз историју прослеђивао велики број асова, бивших и будућих репрезентативаца. Неки од њих су Андреј Крамарић, данас стандардни репрезентативац Хрватске и један од најбољих нападача Бундеслиге, Франко Андријашевић и Борна Баришић, играчи Гента и Ренџерса које су актуелни клубови свеукупно платили 7 милиона евра, бивши ас Звезде Ли Ади, Горан Закарић из Партизана, као и бивши репрезентативци својих земаља и својевремено истакнути првотимци великих европских клубова: Јан Лежак, Али Карими, Саид Хусејиновић, итд.

Такође, Црвена звезда је део ,,генерације ’84“ лансирала управо преко своје тадашње филијале, али рекло би се да сарадња Динама и Локомотиве представља један од најсавршенијих модела. Њихови односи из године у годину су мењали своју природу. Све у свему, чињеница је да је Динамо под уговором држао велики број квалитетних фудбалера, а део њих би својевремено из бројних разлога добио место у Локомотиви. Некада се радило о талентованим и недовољно доказаним играчима из нижих рангова такмичења, понекад о омладинцима, а понекад о искусним фудбалерима којима је минутажа преко потребна.

Нешто слично могло би израсти у склопу везе Звезде, Земуна и Графичара. Ангажовање играча попут Видића и Крстевског свакако иде у прилог томе. Иако Црвена звезда под уговором држи знатно мањи број играча од Динама, назире се будући модел пословања, модел који је сада оличен у куповини јефтиних фудбалера чије присуство неће имати озбиљнијег утицаја на буџет, а који имају потенцијал да се у будућности вишеструко исплате на финансијском и спортском плану.

Све у свему, и поред тога што код одређених ствари постоји простор за дискусију, рекло би се да је досадашњи део прелазног рока одрађен на завидном нивоу. Поред ангажовања великог броја квалитетних фудбалера за минималну суму новца, један од нарочитих разлога за оптимизам лежи у интензивирању сарадње са Земуном и Графичаром, уз показивање одређених тенденција које природу ових односа могу одвести у веома позитивном смеру.

2
Коментари

avatar
2 Comment threads
0 Thread replies
1 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
Srle Pazova зики Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Srle Pazova
Гост
Srle Pazova

Pohvale za tekst. Svakako nismo pogrešili sa pojačanjima. Realno teško je bilo odbiti ponudu za Milo
ša

зики
Гост
зики

одличан текст.да можете поставити видео цијеле утакмице звезда напредак 2 2 јер на интернету се може наћи само 1о ак минута