Још једна победа и титула…

У финалу Купа Радивоја Кораћа Црвена звезда се састаје са екипом Партизана.

У првом полуфиналу Партизан је савладао ФМП резултатом 83:71. Са изузетком кратког периода почетком треће четвртине кошаркаши Партизана су водили скоро читав меч. Учинком су се истакли Лендејл са 18 поена и 8 скокова, Маринковић са 17 поена (тројке 5/7) и Ренфро са 13 поена 7 скокова и 8 асистенција.

У другом полуфиналу Црвена звезда је много теже него што то резултат 92:73 показује дошла до победе. На крају треће четвртине Мега је водила 61:60 али је фуриозна игра уз пуно погоћених тројки у последњој деоници кумовала победи Звезде. О томе сте могли детаљније да читате у извештају са меча на нашем сајту.

Као најважнији играчи Партизана у последње време су се издвојили Алекс Ренфро и Џок Лендејл. Доласком Ренфроа скинут је терет са најновијег држављана Србије Маркуса Пејџа па је и он почео да игра боље. Партизан је од почетка сезоне довео чак шест нових играча па тренер Тринкијери има на распологању дубок ростер у коме је већина играча способна да игра на две позиције што му даје могућност комбиновања и прилагођавања игре према ривалу.

Због одсуства Фајеа и Оџа из ростера за Куп Партизан ће имати предност у броју играча на две центарске позиције. Лендејл, Гагић, Н.Јанковић, Пецарски, Величковић и С.Јанковић наспрам Симанића, Ристића и Цирбеса. Тренер Тринкијери током меча може мењати изглед и начин игре своје центарске линије јер му профил играча које има на располагању то омогућава. Тако треба у неком тренутку меча очекивати померање Н.Јанковића на позицију крилног центра јер он својом сировом снагом може да направи пуно проблема Симанићу у рекету. Може се очекивати и Лендејл у тој улози када је у пару са Гагићем на паркету. Комбинација Лендејл – С. Јанковић даје Партизану ширину јер свих пет играча могу шутнути за три. Центарска линија Звезде + Перпероглу и Кешељ који ће бити испомоћ ће бити на великон испиту у
финалу. Тринкијери зна да каже да је кошарка игра тражења и искоришћавања предности које имаш над противником. Стога треба очекивати да ће изостанак Фајеа и Оџа покушати да искористи тако што ће напасти на унутрашњим позицијама и покушати да високе играче Звезде уведе у проблем са личним грешкама. Симанић треба да буде нарочито опрезан јер иако је Н.Јанковић лош извођач слободних бацања па је кад оствари позицију у рекету фаул одлично решење у овом случају није тако. Бар ако говоримо о фауловима Симанића. Брзи фаулови Симанића би довели до тога да Перпероглу мора да попуни његову позицију где је извесно да би га Тринкијери напао у одбрани са идејом да га измори и тако му смањи  допринос у нападу. Што се бековске линије тиче треба обратити пажњу на шут извана Вање Маринковића, Ренфроа и Пејџа. Маринковић не шутира сјајно али је опасан када уђе у серију као што је то било у полуфиналу. Ренфро није неки префињен шутер али као искусан играч зна да одабере који ће шут да узме. Пејџ је доста поправио своје проценте од када је Ренфро стигао и нарочито је опасан на изласку из блокова где се брзо диже на шут. Пик енд рол на страни Ренфроа када Партизан испразни десну страну терена и остави њега и центра 2 на 2 може бити опасан јер Ренфро тада напада дриблингом унутра својом јачом руком. У тој ситуацији страни помоћи није лако да реагује и уколико се чувар Ренфроа заглави у блоку центар остаје 2 на 1 са Ренфром и његовим центром који се спушта ка рекету. У таквим ситуацијама можда је безболније ићи му испод блока. Такође треба обратити пажњу на отварање Лендејла из пика где се преко њега врши даља дистрибуција лопте ка шутерима. Доласком Тринкијерија Партизан је постепено поправљао игру у одбрани и сада на тој страни терена делују сасвим добро. У спољној линији имају високе играче са великим распоном руку који су способни да покрију линије додавања, мобилни су и добри у транзицији. Видећемо да ли ће се изостанак Николића и Загорца осетити у финалу јер је нарочито Николић битан за њихову одбрану. С.Јанковић се повредио после пар одиграних минута на мечу полуфинала и није се враћао у игру па остаје да се види  да ли ће наступити у финалу.

По саставима у којима ће екипе наступити у финалу сигурно је да Андреа Тринкијери има већу могућност мењања игре и прилагођавања од Милана Томића. Што не мора ништа да значи уколико Звезда буде играла своју игру. Звезда мора да искористи своје центре и њихову игру у рекету. Јуче смо на почетку меча још једном видели ситуације да када противничка спољна линија притисне високо бекове Звезде они не
успевају да спусте лопту у рекет својим центрима. То мора много ефикасније, када лопта крене да улази у рекет и притисак на спољну линију ће се смањити. Регланд мора да буде агресиван на продору. Видели смо јуче у последњој четвртини шта значи за екипу када Регланд крене да продире и изазове скупљање противничке одбране у рекету. Одмах су се отвориле позиције за шутере и следиле су тројке
Берона, Добрића, Давидовца… Одмах се отворио проток лопте и игра није била статична као већим делом меча. Контрола скока, проценат са линије слободних бацања и број изгубљених лопти су ствари које праве разлику увек а поготово у оваквим утакмицама. Хорор од 8 изгубљених лопти у једној четвртини који смо видели јуче се не сме поновити. У финалу се мора бити јак у глави. Мора се бити снажан на терену. Мора се бити паметан. Куп је на дохват руке.

Још једна победа и титула…

Финале Купа Радивоја Кораћа:
Црвена звезда мтс – Партизан нис
Дворана: Чаир
Датум: 17. фебруар
Почетак: 17:00