ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈЕ ШАМПИОН СРБИЈЕ У ФУДБАЛУ!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – МЛАДОСТ 1:0 (0:0)

Фудбалери Црвене звезде освојили су титулу шампиона Србије по 30. пут!!! Или, што би неки рекли, 29. пут (још увек). Наш тим је, теже него што се очекивало, ипак успео да пробије бедем Младости у 82. минуту, и поготком Милана Павкова дође до победе којом смо после 12 година успели да вежемо две титуле!

Посета на нашем највећем стадиону, упркос апелима из табора Црвене звезде, била прилично лоша. На потенцијану оверу титуле одазвало се тек нешто мање од 8 хиљада гледалаца, углавном стационираних на северној трибини.

Црвено-бели су ишли на сигурно – у формацији која је ове сезоне дала највише резултата, 4-5-1. При чему су пар крила чинили Вукановић и Бен, између којих је стандардно деловао Марин. Најистуренији у шпицу напада био је Звездин бисер, Дејан Јовељић. Екипа Младости није изашла са белом заставом, и њима су евентуални бодови данас од злата били вредни у борби са Партизаном и Чукаричким за излазак у Европу.

Кренули смо офанзивно, у другом минуту је фантастично центрирао Јованчић са десне стране, што је натерало голмана гостију да некако избоксује лопту. Нажалост, никог од наших играча није било у средини шеснаестерца да ту избијену лопту спроведе у мрежу. Пет минута касније шут са ивице казненог простора опробао је Бен, фелширана лопта затресла је само спољни део мреже.

Сјајну комбинацију Радивојевића и Лазара Јовановића оштрим стартом испред нашег шеснаестерца зауставио је Гобељић, због чега је, оправдано, добио жути картон. Изведени прекид није био опасан по гол Црвене звезде. У првих двадесетак минута углавном смо претили из прекида, одлично су фудбалери Младости затворили прилазе свом голу.
У петнаестом минуту било је опасно пред голом Лучанаца. Марин је одлично упослио Јовељића, који је некако успео да превари Шатару, али је његову даљу путању искусно предвидео голман Росић и интервенисао. Том приликом се и повредио, па је утакмица била прекинута на два минута док му се указивала помоћ, након које је наставио сусрет.

Играло се опрезно, улог је за оба тима био велик, па тако у прва 24 минута игре нисмо видели нити један ударац у оквир гола. Шутева који нису погађали гол с времена на време је било, а један такав, и то прилично опасан упутио је Гобељић у 21. минуту. Не тако јак шут прошао је кроз „шуму“ ногу играча оба тима, али на Росићеву срећу мало поред леве стативе.

Прву стопостотну прилику вечерас је направила гостујућа екипа. Додавање Јовановића у срце нашег шеснаестерца искусно је искористио Бојовић, који је избио сам испред Борјана, гађао десни угао, али на срећу непрецизно. Неколико тренутака потом, исти играч је из доста теже позиције шутирао право у Борјана, што је био и први ударац ка голу. Ослободила се Младост притиска нашег тима, а успела је и да озбиљно запрети Борјану у неколико наврата. Брзо смо могли да казнимо те пропусте, Марин је у 26. минуту упутио лопту ка Јовељићу по земљи, који за неколико центиметара касни, па је тако лопта отишла у корнер (закачила је успут једног од дефанзиваца Младости).

Веома су ефикасно гости „терали“ наше штопере да започињу нападе и излазе високо, тако да су имали пуно простора за евентуалне контранападе. За пола сата игре у првом полувремену наш тим није успео да направи ниједну прилику из категорије „стопостотних“.

На повратни пас Бена из 31. минута, у прилици се нашао Дејан Јовељић. Његов покушај са беле тачке, из прве, био је изблокиран. Тражио је млади нападач једанаестерац сматрајући да је његов шут био заустављен руком.

Нову огромну прилику Младост је имала у 34. минуту. Са позиције левог крила по земљи је центрирао Радивојевић, а лопту на ивици петерца прихватио Бојић. Шутирао је у ближи Борјанов угао, али је наш чувар мреже невероватним рефлексом спречио госте да дођу до вођства. Много је проблема Младост стварала црвено-белима у првом делу игре.

У 36. минуту, Марко Марин је решио све сам да уради. Солопродором од центра игралишта стигао је у зону шута, на неких 20 метара од Росићеве мреже. Његов ударац завршио је метар поред десне стативе. Звезда је покушавала ударцима из даљине да пробије одбрамбени бедем гостију, па смо тако забележили и ударац Јовичића (такође поред гола) из велике удаљености.

Веома су се организовано гости бранили у првом полувремену. Звезда није успела да постигне гол, па чак ни да створи праву прилику пред голом Росића. У првој половини полувремена, покушавали смо дугим лоптама и центаршутевима, а у другој половини углавном шутевима с дистанце – у оба случаја без резултата. Да се не би причало како је Младост дошла само да се брани, морали смо да констатујемо да су у два наврата били јако близу постизању поготка, али су срећа, Борјан, па и недостатак квалитетне завршнице сачували мрежу Црвене звезде у првом делу сусрета. Са друге стране, забрињавајућ је био податак да за 45 минута игре нисмо упутили шут у оквир гола противничког тима.

На почетку другог дела игре, Вујадин Савић је наставио да предводи већину напада нашег тима. Морао је прилично опрезан да буде приликом повратка на свој део терена, јер је Младост стремила да казни свако искакање наших дефанзиваца. Стезали су црвено-бели обруч око гола тима у плавим дресовима, али без завршног паса, нити прилика.

Трећи картон у гостујућој екипи добио је Пејовић, после фаула над Беном. Након тог прекида, у 54. минуту, после неколико одбитака лопта долази до Вукановића, који гађа супротан угао искоса, са 12-13 метара, али поред гола. То је био први озбиљнији покушај нашег тима у другом полувремену.

Незадовољан издањем свог тима, тренер Милојевић је са загревања позвао двојицу играча (61. минут), Павкова и Иванића, који су заменили Јовељића, односно Вукановића.

У истом минуту након центаршута са десне стране, сјајно је скочио Родић и из непосредне близине шутирао главом право у Росића. Била је то највећа прилика Црвене звезде у дотадашњем току меча. Након тога је из добре позиције, са ивице шеснаестерца тукао и Иванић, али преко гола. Екипа Младости у првих двадесетак минута наставка није извела ниједан озбиљан напад ка Борјану.

Скраћени корнер извео је Марин у 66. минуту, скочио је Павков, у ваздуху је био задржан од стране чини се Шатаре, и по мишљењу судије Чоловића, било је елемената за најстрожу казну. Протестовали су и клупа и играчи Младости. Ударац Бена са беле тачке, маестралном парадом зауставио је Росић. Који секунд касније, због наводног симулирања прекршаја, други жути картон добио је Марко Гобељић, тако да је Звезда остала са девет играча у пољу. Чак и да је било симулирања од стране нашег бека, то се десило веома далеко од гола гостујућег тима. Као да је судија Чоловић био под великим утицајем протеста фудбалера Младости након досуђеног пенала.

Упркос чињеници да смо играли са играчем мање, наши момци су и даље кружили око казненог простора Младости, са жељом да тријумфују у овом мечу. Са друге стране, Миловановић ништа није мењао у поставци и игри свог тима.

Након корнера Марина у 76. минуту, шутирао је Савић главом, али само за параду расположеног Росића. Црвено-бели су највише проблема одбрани „плавих“ нанели управо после прекида, скок игром. Тај сегмент игре и није нешто по чему је препознатљива Црвена звезда. Четири минута касније, „кифлу“ у шеснаестерца упутио је Бен, а лопту је са Иванићеве ноге скинуо леви бек гостију. У истом минуту Гајић је заменио Јовичића, а Павловић Јовановића. Након тога још једна прилика „из ваздуха“ за наш тим. Након центаршута са леве стране, високо је скочио Бен, али из непосредне близине шутирао пар метара преко пречке. Чинило се да није могао боље.

До шампионске акције чекало се све до 82. минута! Фантастичан пас у простор по десном крилу добија Гајић од Јованчића. Само што је ушао у игру, Милан проналази свог имењака, Павкова, у срцу казненог простора, који из прве матира Росића за 1:0 и велико славље навијача Црвене звезде!!

Од тада, па до краја, Младост је била та која је покушавала дугим лоптама да дође до нашег гола, али их је у свему томе осујетио сигурни Милан Борјан. Црвено-бели су рутински утакмицу привели крају, не дозволивши било каква узбуђења.

У утакмици која је оверавала црвено-белу титулу нису се прославили ни наши првотимци, ни навијачи који су дошли у прилично малом броју. Слабој посети кумовало је највероватније нешто хладније време, а нешто слабијој игри у највећој мери веома расположена екипа Младости (поготово у првих 45 минута), односно искључење Марка Гобељића. Као да је тај детаљ продрмао офанзивни део нашег тима, па смо додали гас и успели да сломимо отпор готију из Лучана.
Ипак, оно најбитније је остварено! А то су нова три бода која су донела Црвеној звезди 30. титулу шампиона Србије у фудбалу. Руку на срце, захваљујући киксу Радничког у Нишу, вечерас је и бод био довољан, али су наши момци ипак смогли снаге и дошли до победе са 10 играча на терену. Младост се показала као веома тврд орах, са јасном стратегијом и улогама у игри.

 

 

Београд – Стадион Рајко Митић. Судија: Драган Чоловић. Помоћници: Дејан Поточан и Горан Бељин. Жути картони: Гобељић, Савић, Марин (Црвена звезда), Бојић, Пејовић, Лековић (Младост) Црвени картони: Гобељић (Црвена звезда) – Стрелци: 1:0 Павков (82. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гобељић, Савић, Бабић, Родић, Јованчић, Јовичић (од 76. Гајић), Марин, Вукановић (од 61. Иванић), Бен, Јовељић (од 61. Павков). Тренер: Владан Милојевић.

Младост: Росић, П. Јовановић, Милошевић, Шатара, Лековић, Андрић, Пејовић, Л. Јовановић (од 76. Павловић), Радивојевић (од 87. Ристић), Бојић, Бојовић. Тренер: Ненад Миловановић.