Звездине фудбалерке имале су посебну част и то задовољство, да им два дана за редом тренинге и стручну теоретску анализу савременог светског фудбала у просторијама Медија центра одржи легендарни фудбалер, капитен и тренер Црвене Звезде и репрезентативац Југославије Бошко Ђуровски.
Обзиром да Бошко већ неколико година уназад прати рад и резултате наших девојака, искористио је боравак у Београду и кратку паузу, коју је имао ових дана, да би заједно са тренером Звездиних фудбалерки Александром Петовићем на најлепши могући начин изненадио и обрадовао популарне црвено-беле „Вучице“.
Први тренинг одржан је непосредно након пријатељске утакмице ветерана Црвене Звезде и новосадске Војводине, Бошко је на тој утакмици која је завршена нерешеним резултатом 2:2 као капитен предводио Звездине ветеране и легенде, а заједно у тиму са њим био је и тренер наших девојака Аца Петровић. У великој мери захваљујући управо многим Звездиним легендама, који су и даље активни у ветеранској секцији ФК Црвена Звезда, међу којима су још и Владимир Петровић Пижон, Драган Џајић, Милош Шестић, Здравко Боровница, Миле Јовин, Јован Куле Аћимовић, Станислав Караси, Стеван Дика Стојановић, и многи други, који су од првога дана подржали формирање женског фудбалског клуба, угледн звездиних девојака расте из дана у дан у црвено-белој фамилији.
Бошко Ђуровски рођен је 28. децембра, 1961. у Тетову, у Македонији. Фудбалом је почео да се бави још као пионир у ФК Тетекс, одакле је као омладинац са непуних четрнаест година отишао у београдску Црвену Звезду. За први тим Звезде дебитовао је 1978. године, са седамнаест година, где је остао пуних девет сезона, до 1989. године. За Црвену Звезду је одиграо 509 утакмица и постигао 103 гола. Интернационалац је постао 1989. када је из Звезде прешао у швајцарски Сервет у којем је остао све до 1995. године где је завршио своју фудбалску каријеру. Са „Серветом“ је постао првак Швајцарске и као играч и као тренер.
За репрезентацију Југославије одиграо је 4 утакмице. У дресу омладинске репрезентације одиграо је 25 мечева, а у младој и олимпијској 20. Играо је и за репрезентацију Македоније – 8 утакмица и дао 3 гола. Носио је дрес селекције света 1989. на опроштају легендарног Зика.
Тренерским послом је почео да се бави у Швајцарској, као помоћни тренер у Сервету, а исти посао је затим обављао у Црвеној Звезди. Самостално је водио Раднички Обреновац, Рад, Срем из Сремске Митровице, ПСК Панчево и Раднички Ниш. Освојио је шампионску титулу са швајцарским Серветом (1999), 2002. године је увео Раднички из Обреновца у Прву лигу Југославије. Као асистент има две титуле шампиона (1999/00, 2000/01) и три купа (1999, 2000, 2002) са Црвеном Звездом у стручном штабу Славољуба Муслина и Зорана Филиповића.
У марту 2007. преузима функцију шефа стручног штаба Црвене Звезде, након оставке Душана Бајевића – за време утакмице са новосадском Војводином (0:3). и са „црвено-белима“ осваја „дуплу круну“ – прву титулу првака Србије (2006/07), и Куп Србије 2006/07. Након тога добија отказ због лоших игара у Европи и заједно са тадашњим председником Драганом Стојковићем одлази у Јапан, где постаје помоћни тренер у екипи Нагоје. Као асистент Драгана Пиксија Стојковића освојио је јапанску Џеј лигу (2010) и Суперкуп Јапана (2011).
У новембру 2013. Ђуровски је постављен за селектора фудбалске репрезентације Македоније. На тој позицији се задржао до априла 2015. када је отпуштен због слабих резултата. Током 2016. био је поново у Нагоји, али овога пута као главни тренер. У мају 2017. по други пут је постављен за тренера Црвене Звезде, овога пута као привремено решење до краја сезоне 2016/17.
