Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiВажноДруги пишуИсторијаИсторијаНајновијеФудбал

Сећање: 29 година од Максимирских нереда

Данас, 13. маја навршава се 29 година од неодигране утакмице југословенске фудбалске елите између загребачког Динама и Црвене звезде и свега онога што се догодило на стадиону „Максимир“. Поводом овог „јубилеја“ дневни лист „Курир“ објавио је опширан текст који преносимо у целости:

Пре тачно 29 година једна неодиграна фудбалска утакмица ушла је у историју. Тог 13. маја 1990. године на „Максимиру“ је почео распад бивше Југославије!

Црвена звезда је је гостовала Динаму, а нико није ни слутио шта ће се догодити на фудбалском терену.

У једном моменту навијачи Динама провалили су на терен и кренули према Делијама. Тек тада се укључила полиција и почео је обрачун у ком је тада голобради фудбалер Загрепчана Звонимир Бобан скочио и ударио полицајца Рефика Ахметовића. Био је то ударац који је у свету ођекнуо више него и један Бобанов волеј.

– „Сећам се свега с поносном. Тада сам ризиковао каријеру, али неки други, безимени навијачи, јесу животе. Опет бих ударио оног милицајца, али нисам хтео бити никакав херој, само сам реаговао на неправду која је трајала годинама. Јунаци су ишли у рат, ми смо били само бунтовници“ – рекао је у једном интервјуу Бобан.

Занимљиво, Ахметовић је имао слободан дан, али су га звали да дође на Максимир због страха од могућих сукоба. У једном од интервјуа присетио се свега.

– „Могао сам убити Бобана. Напао ме на радном месту. Куже га је спасио јер га је одвукао. Ми смо покушали смирити ситуацију. Имао сам напуњен пиштољ и колеге су ме наговарале да му пуцам у леђа. Нисам очекивао такву реакцију од Бобана. Неки су ме наговарали и након утакмице да „испегламо“ Бобана, али ја нисам хтео.“

Тадашњи тренер Црвене звезде, Драгослав Шекуларац, рекао је како је тада постојао велики политички притисак и да је Динамо једноставно морао славити у тој утакмици.

Си-Ен-Ен је неодиграну утакмицу Динама и Црвене звезде 13. маја 1990. године уврстио међу пет утакмица које су обележиле светску историју

– „Југославија је била на издисају и само се чекало кад ће све експлодирати. У Хрватској је пре утакмице Динама и Звезде на изборима победила странка која се залагала за независност. Догађаји 13. маја 1990. били су увод у најкрвавији сукоб у Европи након пораза нациста 1945. године. Будућа звезда Милана Звонимир Бобан ударио је полицајца који је пре тога напао једног од навијача Динама“ – писао је Си-Ен-Ен.

У Хрватској су десетак дана пре тога одржани први вишестраначки избори на којима је побиједио ХДЗ с Фрањом Туђманом. Многи сматрају да су нереди били режирани управо од стране ХДЗ-а.

– „Бобанов напад на полицајца изрежирали су ХДЗ и хрватске службе како би очистиле полицију од српских кадрова“ – писали су српски медији.

ТВ Новости су те 1990. године, одмах по повратку играча Звезде у Беогрда, разговарали са Драганом Стојковићем Пиксијем.

– „Шампионско славље делимично нам је покварио догађај из Загреба. Био је то ужас, благо речено. Питам се шта би било да је утакмица одлучивала о прваку, да је на стадиону било 60.000 гледалаца – па то би био масакр! Када се овако нешто догоди, човек се запита: зар је фудбал постао рат два тима, два навијачка табора? Ако је тако, спорт је онда изгубио сваки смисао“ – рекао је Пикси тада:

– „Нисмо се уплашили, него смо се шлогирали од страха! Признајем, помислили смо да нећемо извући живе главе. До почетка утакмице све је било океј, лепо смо дочекани, изашли смо на терен жељни надигравања. Иако смо пред утакмицу са Динамом данима тренирали више рекреативно него озбиљно, веровали смо да овако освежени не можемо да изгубимо. Међутим, када смо изашли на терен имали смо шта да видимо.“

Наставила је Пета Звездина звезда да се присећа догађаја из Загреба.

– „Навијачи се бију, камење сева на све стране и једва смо дочекали знак судије да можемо да “хватамо бежанију” у свлачионицу. Ту је било све мирно, али фрка је била како да нас превезу до аеродрома, јер су навијачи Динама уништавали све што мирише на Београд и Србију. Били су спремни да униште и људе, и возила, и све. У аутобусу је царовао страх и владала је језива тишина. Једино је Јурић покушао неким црним фазонима да разведри атмосферу – док нас је невиђени кордон милиције обезбеђивао. Док смо пролазили Загребом “динамовци” су позивали Туђмана, тражили да их он спаси од Србије и слично. Када смо стигли на аеродром – свануло нам је.“

Пиксија је изненадио потез Звонимира Бобана, који је напао поменутог полицајца.

– „Ја Бобана знам као доброг дечака. Зашто је застранио и понашао се необуздано – не знам. Када је служио војску у Беогаду, био је близак са свим Звездашима“ – јасан је био Пикси.

Занимљива је била и опаска аутора текста из 1990. године Душана Крајчиновића, а везана за самог Бобана.

– „Капитен Динама Звонимир Бобан дивљачки је насрнуо на једног милиционара, а то му није први пут. Псовао је мајку српску милиционару у Бањалуци, слично се понашао и у Новом Саду на утакмици Динамо – Војводина, а недавно је у Загребу, возећи ауто брата, прегазио човека и побегао са места удеса. Шта се догађа са тим момком?“

(извор: kurir.rs)

Повезане вести

Leave a Comment