Црвено-беле фудбалерке избориле су пласман у финале националног куп такмичења и имаће прилику да бране трофеј који су претходне сезоне по први пут у историји клуба освојиле.

ЖФК Слога Земун : ЖФК Црвена звезда 0:0 (0:0)

Након тријумфа претходне среде (2:1) на помоћном терену стадиона „Рајко Митић“, наше девојке су у реванш мечу гостовале екипи земунске Слоге на Градском стадиону у Винчи. Пре било каквих речи о самом мечу мора се скренути пажња на стање игралишта на којем се играо овај изузетно важан сусрет. Терен је у таквом стању да се заиста поставља питање ко и како одобрава одигравање званичних утакмица на њему. Не само да је нераван, већ у појединим деловима јасно су уочљива улегнућа, па гледајући са трибина делује да је по оваквој трави тешко и ходати, а камо ли играти такмичарски фудбалски сусрет. Могло би се рећи да је терен био тежак за обе екипе, али надлежни ипак морају водити рачуна о играчицама обеју екипа, јер само пуком срећом није дошло до тежих повреда.

Што се самог сусрета тиче било је јасно од самог почетка да је наш стручни штаб предвођен тренером Александром Петровићем мајсторски поставио тактику. Свака играчица је у сваком тренутку знала своја задужења на терену и задаци су испуњени до најситнијих детаља. Пажња није посвећена на мане и врлине домаћег тима, већ су сви били свесни квалитета који наше девојке поседују и на основу тога је пројектована целокупна концепција меча. Сара Цетина на голу иако није имала много прилике да искаже своје квалитете, посао који је имала одрадила је на највишем нивоу. Одбрамбена линије је функционисала безпрекорно. Везни ред, предвођен мајстором фудбалске игре Катарином Ђорђевић и неуморном Сандом Малешевић одиграо је докторски у оба правца игре. Крила су била пробојна и често противницама правила велике проблеме. У срцу напада, Мирела Тенков се борила са целокупном одбраном домаћина, претрчала је километре, издржала небројено много дуела и само је гол недостајао да се њена партија окарактерише чистом „10“.



Очекивано, Земунке су у меч ушле са намером да што пре стигну до поготка како би анулирале минус из првог меча. Међутим, у томе нису успевале јер су већ на половини терена наилазиле на „зид“, а и у ситуацијама када је наша одбрана била на искушењу, грешака није било. Када је требало црвено-беле су лако кроз игру кратких пасова износиле лопту из фазе одбране у фазу напада, али су исто тако знале да дугим пасовима на крила пробијају одбрану домаћина. Управо из једне такве акције половином првог периода игре, након одличног центаршута са левог крила, црвено-бела „кобра“ је само за корак закаснила и шанса је отишла у неповрат. Имале су наше девојке и добар покушај из слободног ударца. Играо се 32. минут, Јована Стојановић је наместила лопту на 25 метара од гола Земунки. Уследио је разантан ударац, али је лопта погодила пречку и одбила се у гол-аут.

Наставак игре донео је знатно креативнију игру нашег тима. Велики број прилика настао је захваљујући Дарији Ђукић, Ивани Трбојевић и Јовани Стојановић које су до лудила доводиле бекове домаће екипе, али је некако по правилу Мирели Тенков корак недостајао како би захватила лопту и послала је у мрежу домаћина. Мора се истаћи да је још током првог дела игре, након једног оштрог старта Мирела била повређена, али није желела да напусти своје саиграчице, стегла је зубе и меч одиграла до краја.


У 55. минуту сусрета „Вучице“ су имале најбољу прилику на мечу. Брзом разменом пасова, освојен је велики део терена, и у гол шанси су се нашле чак три девојке у црвено-белим дресовима, наспрам само једне домаће играчице. Лопта је стигла до Иване Трбојевић која је све фудбалски урадила, али је чувар мреже Слоге маестрално интервенисала.

У таквој консталацији снага на терену и неколицини пропуштених прилика, на трибинама се појавила зебња да би све то могло бити кажњено. Покушале су у пар наврата домаће фудбалерке ударцима са дистанце, аали су на нашу срећу биле непрецизне. Најизгледнију прилику Слога је имала у самом финишу сусрета. Са десног крила је лопта незгодно, по земљи упућена у наш шеснаестерац, једна од наших одбрамбених играчица је незгодно захватила лопту и она је у високом луку полетела ка нашем голу. Срца свих навијача су се у моменту заледила, али на срећу лопта је завршила изнад пречке нашег голмана Саре Цетине.

Након последњег судијског звиждука уследило је велико славље. Славље које је по приказаном у овом двомечу сасвим заслужено и већ сада се сви у клубу морају припремати за велико финале које ће бити одиграно 1. јуна, а противник на последњој степеници пред трофејем је екипа суботичког Спартака која је у два меча била боља од Машинца из Ниша (6:0, 1:2).

Место одигравања финалног сусрета још није познато.

Ако би смо требали да издвојимо најбољег актера данашњег меча у црвено-белом дресу, то не би било лако. Свака играчица је дала свој максимум и урадила оно што се од ње очекивало. Зато се мора нагласити да је данас победио колектив. Сви, и играчице и стручни штаб и руководство и навијачи на трибинама дисали су свих 90 минута као једно и ово је успех свих нас у црвено-белом.




























1
Коментари

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
1 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
mmm Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
mmm
Гост
mmm

Bilo bi lepo kada bi Terzic pomogao ovoj ekipi za sledecu sezonu da dovedu nekoliko pojacanja i da konacno skinu sa domaceg trona Spartak.