МЦЗ интервју: Александар Саша Јанковић

У светлу последњих догађања у нашем фудбалском клубу, понављамо интервју који је Саша Јанковић дао за наш сајт два дана пред крај прошле године. Кроз интервју се сви можете подсетити, а они млађи упознати, каквог смо стручњака вратили његовој кући. Срећно Саша! За само нашу Звезду црвену…

Када сам пре 3-4  године поносан са трибине скандирао његово име, нисам ни сањао да ћу икада на једном Звездашком сајту чији сам део, моћи да напишем: “Звездаши, од данас, део сајта МЦЗ, сарадник и неко ко никада није отишао из срца свих Звездаша….. Господин Александар Саша Јанковић!!!!“ Ово је интервју који је дао за сајт МЦЗ. Уживајте, ја сам га прочитао више пута.

МЦЗ: Како се сналазите на месту селектора младе репрезентације и колико је тешко пратити све расположиве играче?

АЈ: Добро ми је на месту селектора, радим на прављењу тима који побеђује. Пратим све играче који по годишту могу да се нађу у најбољој селекцији и није ми тешко. У основи овог посла је велики ентузијазам и посвећеност екипи. То, као и све остало што  захтевам од играча  показујем личним примером. Никоме ништа не сме тешко да падне уколико је у циљу прављења озбиљног тима.

МЦЗ: С обзиром да сте сада више са младом селекцијом аутоматски и имате бољи увид у то какав је капацитет младих фудбалера у Србији?

АЈ:  Потенцијал наших играча је огроман, треба их пратити и посматрати не само њихов фудбалски, већ и људски, карактерни капацитет. Јер, није исто играти против Црвене звезде и носити Звездин дрес.

МЦЗ: Да ли имате неки предлог на који начин би требало унапредити скаутинг службу у нашим клубовима и да ли је новац само проблем?

АЈ: Скаутинг служба увек може да буде боља, нарочито у клубовима који велики део буџета обезбеђују продајом играча. Звезда то јесте и своју величину је у великој мери изградила правећи велике резултате са играчима из региона који су пажљиво бирани. Најпре Омладинска школа, затим најбољи српски играчи из домаће лиге, потом играчи из региона и, на крају странци. Тако ја то видим.

МЦЗ: Да ли мислите да смо као народ талентовани за фудбал и шта нам то недостаје да одемо корак даље и у клупском и репрезентативном фудбалу?

АЈ: Мислим да смо изузетно талентована нација за фудбал. За већи резултатски успех недостаје нам чврста дисциплина и у животу екипе и на терену, боља организација у послу, мање еуфорије и у поразима и у победама, чвршћи карактер и подређеност личних интереса једном великом, вишем, заједничком. Када кажем резултатски успех, мислим на понављање добрих резултата у континуитету и трајање у успеху, а не један пласман у Лигу Шампиона или квалификацију на велико репрезентативно такмичење.

МЦЗ: Које играче сматрате најталентованијим у Србији?

АЈ: Не волим да причам појединачно о играчима, нарочито не о младим момцима који морају да задрже хладну главу и обе ноге на земљи.

МЦЗ: Шта мислите о Спајићу, Ковачевићу, браћи Срнић и осталим Звездиним младим играчима и ко је по вашем мишљењу најближи првом тиму Звезде и младој репрезентацији?

АЈ: То су талентовани момци, пред њима је период сазревања и борбе за минутажу у такмичарском погону. Гледано из перспективе Младе репрезентације, у њој играју играчи који су стандардни у својим клубовима, то је и најједноставнија порука свим младим момцима који желе да се изборе за место у Националном тиму.

МЦЗ: Шта мислите о фудбалској филозофији Барселоне и начину њихове игре, тактици итд.

АЈ: Барселона данас је демонстрација „тоталног фудбала“ 21. века. Клуб са стратегијом, и то не у форми јефтине демагогије, већ у најфудбалскијем, теренском, облику, који сваки гледалац не може а да не примети. Другим речима, они штанцују фудбалске мајсторе по истом шаблону и стално побеђују. Сад још чујем како најављују да им је следећа генерација клинаца још боља од актуелног тима. Да нису регистровали Бетмена?!

МЦЗ: Може ли Звезда да игра као Барса?

АЈ: Звезда има привилегију највећих, а то је да може да се равна према великима, али и према себи самој, односно својим традиционалним вредностима које су је и довеле на врх Европе и Света. Звезда може да прати како игра Барселона, и да адаптира одређене ствари нашем менталитету и условима у којима ми живимо. То је нормално и добро, треба гледати како то раде најбољи.  Али, исто тако, Звезда зна како се великим играма праве велики резултати. Сви ти велики и најбољи су падали на Маракани, те стога треба гледати и како је то Звезда некада радила. Из тога, такође, може много да се научи. Звезда је Звезда.

МЦЗ: Да ли редовно пратите Звездине првенствене утакмице?

АЈ: Наравно, и то не само у фудбалу.

МЦЗ: Имали сте кратку каријеру у Звезди. Можете ли нам нешто рећи о том периоду у Звезди и повреди која вас је спречила да направите значајнију каријеру?

АЈ: У први тим сам стигао у јануару 1991. године, у време најбоље и најтрофејније генерације. Нисам имао пуно простора за игру, али ме је сама могућност да живим са таквим тимом и тренирам са најбољим играчима у Европи обогатила за цео живот. Сплет разних околности, спортских, али пре свега политичких у тадашњој држави, условио је да кренем другачијим путем него што сам, као клинац, замишљао. Сањао сам да играм у шампионском тиму Црвене звезде, који осваја титулу и прославља је у последњем колу Шампионата пред пуном Мараканом. Нисам то доживео. Када сам, због повреде и операције колена, прекинуо са активним играњем, решио сам да свој сан досањам једног дана као тренер.

МЦЗ: Са којим играчима је било најлепше и најлакше сарађивати док сте били  у Звезди?

АЈ: Једна од мојих највећих сатисфакција јесте што сам направио добар, стабилан тим Црвене звезде. Са свим играчима сам имао сјајну сарадњу.

МЦЗ: Да ли је тачно да сте имали проблема са дисциплином неких играча док сте били тренер, због чега је наводно и доведен Земан?

АЈ: Није тачно. Када желите да смените младог тренера, онда кажете да није имао ауторитет, а када желите да смените старијег тренера, да нема довољно енергије да држи тим под контролом. То је, нажалост, политика петпарачких изговора која је Звезду доста коштала у блиској прошлости. Екипа без дисциплине не може да побеђује у континуитету, а ми смо направили тим Црвене звезде који је одиграо једину сезону без пораза у историји клуба. То не може тим без сређених односа у свлачионици, без поштовања хијерархије и вере у себе. Били смо тим, зато смо побеђивали.

МЦЗ: Навијачи вам једино замерају изјаву да је Блажић бољи од Молине? Ако сте то заиста изјавили, шта сте мислили под тим?

АЈ: Чиста глупост, лаж. Никада не поредим два играча, пре свега није педагошки. Не поредим ни два тренера, ни две различите екипе, као ни један исти тим у два различита временска периода. Сматрам да је немогуће, а пре свега беспотребно вршити таква поређења. У спорту постоје резултати, бољи је онај ко побеђује. Осим у уметничком клизању, где се бодује и „уметнички дојам“, што би рекла Милка Бабовић, али то никад није био мој спорт. Молина је отишао зато што нисам хтео да му гарантујем да ће играти стандардно на позицији на којој је у конкуренцији био и Ненад Милијаш. Врло једноставно. Нема гарантовања таквих ствари, ни тренеру нико не гарантује да ће седети на клупи за три кола ако нема резултата. Молина је добар играч, био сам срећан што га тренирам, али никоме нисам гарантовао место у тиму, па ни њему. Добио је понуду да потпише уговор за Сантос, привлачило га је све то, непосредно пре тога је изгубио оца. Није то био лак период за њега, разумем да је желео да буде ближи породици. Уз све то и клуб је зарадио на његовом трансферу. Мислим да се ту све поклопило.

МЦЗ: Шта себи највише замерате из периода када сте водили Звезду и које сте лекције од тада научили а тичу се тренерског посла?

АЈ: У спорту је и оно што се десило јуче већ далека прошлост, а не нешто што се завршило пре три и по године. Ако једним оком гледам уназад, остаје ми само једно да гледам унапред, а то није добро. Трудим се да учим сваког дана, првенствено из туђих грешака, да бих своје свео на минимум.

МЦЗ: Да ли мислите да сте незаслужено (нефудбалским дешавањима) остали без трофеја у сезони у којој сте дерби добили 4:1, и завршили првенство без пораза, а у купу остали без финала због судијске неправде?

АЈ: Све што мислим о свему томе, рекао сам 2008. године, нећу да се враћам на то.

МЦЗ: Можемо ли очекивати да се једног дана вратите у Звезду и исправите неправду која Вам је учињена у сезони 2007-08?

АЈ: Да, вратићу се, једног дана, сигурно. Није битно када.

МЦЗ: Ваш први сусрет са Мараканом?

АЈ: Дефинитивно пре него што сам почео да памтим.

МЦЗ: Омиљени играч из детињства?

АЈ: Пижон.

МЦЗ: Звездина екипа која Вам је остала у сећању из детињства…

АЈ: Звездин тим из похода на Куп УЕФА 1979.

МЦЗ: Кога сматрате за најбољег игрча у екипи из Барија?

АЈ: Цео тим је био сјајан.

МЦЗ: Колико је било предност, а колико ометајући фактор чињеница да Вам је отац познати спортски новинар?

АЈ: Није била никаква предност, имао сам жељу да се борим за свој идентитет, и чак мислим да сам због те жеље направио пар лоших, пре свега исхитрених потеза у каријери. Пре свега, одлучио сам да у 19. години управо из тог разлога одем у Аустралију, да тамо играм. Да ме погрешно не схватите, носим сјајне успомене из тог периода, имао сам и успешну сезону, која је уједно и најуспешнија у историји мог клуба из Сиднеја, али, фудбалски, играчки, то није била најпаметнија одлука. Али, била је моја одлука, и због тога сам срећан. Много сам се паметнији вратио оданде.

МЦЗ: Који велики клуб би волели да водите?

АЈ: Реал Мадрид.

МЦЗ: Ког играча би водили са собом у сваки клуб?

АЈ: Има их. То су увек и само играчи који не штеде ни себе ни друге, који много више дају екипи него што очекују од ње. Имам таквих момака и сада у репрезентацији и много сам срећан што их тренирам. Бити шампион није титула коју добијеш или изгубиш, то је црта карактера коју, или имаш, или те нема на врхунском нивоу. Ја такве тражим.

МЦЗ: Најтежи противник у тренерској каријери?

АЈ: Први следећи.

МЦЗ: Ваша омиљена формација?

АЈ: Формирам је у односу на профил фудбалера, омиљена ми је она у коју моји играчи највише верују, у којој се осећају најсигурније. Екипа не може да меље уколико сумња у било шта.

МЦЗ: Да ли и даље васпитавате децу реченицом ,,Данас игра Звезда“?

АЈ: Да. Звезда је члан моје породице, а моја породица је део Звездине.

МЦЗ: Да ли сину дајете савете везане за фудбал, и колико пратите његову каријеру?

АЈ: Марко има огромну љубав према фудбалу, посвећен је и пасиониран. Утичем на то да изгради лични однос према тренингу, утакмици, обавезама… Да не гледа на начин на који ја гледам, да то буде његово играње фудбала, а не реализација мојих фудбалских идеја кроз њега. Ако буде напредовао, тренирао и правилно се развијао, биће то зато што припада лопти стопроцентно и зато што сам види себе у том свету, а не зато што му отац стоји над главом. Фудбал је проста работа, истина је увек једино на терену, а тамо нема ни оца, ни пријатеља, ни новинара, ни менаџера. Учим га да буде свестан тога.

МЦЗ: Шта Звезда треба да учини да би поново била она права?

АЈ: Да изађе на терен и победи првог следећег противника. И стално тако.

И овим путем се у своје име и име свих осталих чланова сајт МЦЗ захваљујем Александру Јанковићу на датом интервјуу.