Атлетичари Црвене звезде који су освојили титулу шампиона Европе
Европски шампиони

На данашњи дан, пре тачно 30 година, Црвена звезда је постала клупски првак Европе у атлетици.

Историјски успех нашег атлетског клуба остварен је на стадиону Црвене звезде, популарној „Маракани“ током дводневног такмичења осам најбољих екипа старог континента. Љубитељи атлетике у нашој земљи су на такмичењу одржаном 3. и 4. јуна 1989. имали прилику да на делу виде и неке легендарне атлетичаре као што су Себастијан Коу (један од најбољих средњепругаша свих времена, актуелни светски рекордер),  Клаус Тафелмајер ( бацач кугле, бивши светски рекордер), Алесандро Андреи (бацач кугле, бивши светски рекордер), Иносент Егбунике ( вицешампион света на 200м.), Амаду Дија Ба (олимпијски вицешампион на 400м. препоне) као и многе друге пред којима је тек била велика каријера…

Али испред свих њих је тог јуна 1989. засијала Црвена звезда. Иако из данашње перспективе тај успех звучи невероватно треба подсетити да је Звезда тих година била европски гигант у атлетици, као и да су неке претходне генерације црвено-белих атлетичара биле такође надомак освајања Европе. Звезда је 1976. заузела треће место у Купу Шампиона, 1981. је била вицешампион старог континента а годину дана пре историјског успеха заузела је четврто место у европској елити.

Атлетичари Црвене звезде – вицешампиони Европе 1981.

За Звезду су на такмичењу у Београду поред већине најбољих домаћих атлетичара наступили и Пољаци Маријан Коласа (скок мотком) и Мирослав Зерковски (3000 м. стиплчез).

Првог дана такмичења атлетичари Црвене звезде су остварили следеће резултате:

100 метара: 4. место Милан Петаковић 10,65

Штафета 4 x 100 метара: 4. место Црвена звезда (Дејан Јовковић, Бранислав Караулић, Милан Петаковић, Александар Томић) 40,75

400 метара: 2. место Слободан Бранковић 46,85

400 метара препоне: 2. место Бранислав Караулић 50,13

1.500 метара: 5. место Бранко Зорко 3:52,52

10.000 метара: 5. место Младен Кршек 29:36,87

Бацање копља: 1.место  Радоман Шћекић 81,68

Бацање кугле: 3. место Јован Лазаревић 19,31

Скок у даљ: 1. место Андреја Маринковић 7,84

Скок у вис: без пласмана Драгутин Топић

Киша која је падала тог 3. Јуна 1989.  утицала је можда и највише на тада младог и недовољно искусног Драгутина Топића који је нажалост остао без пласмана. Црвена звезда је први дан такмичења завршила на трећем месту на табели са заостатком од 4 бода иза шпанског Лариоса и 3,5 бодова иза француског Расинга. Уследио је веома узбудљив наредни дан…

Другог дана такмичења атлетичари Црвене звезде су остварили следеће резултате:

110 метара препоне: 5. место Мирко Марјановић 14,59

200 метара: 3. место Слободан Бранковић 21,32

800 метара: 4. место Слободан Поповић 1:47,91

3000 метара стипл: 2. место Мирослав Зерковски 8:25,44

5,000 метара: 3. место Бранко Зорко 13:43,04

Бацање диска: 3. место Драган Мустапић 57,64

Бацање кладива: 7. место Драган Мајсторовић 58,46

Троскок: 1. место Зоран Ђурђевић 16,16

Скок мотком: 1. место Маријан Коласа 5,20

Штафета 4 x 400 метара: 1. место Црвена звезда (Дејан Јовковић, Слободан Поповић, Исмаил Мачев, Слободан Бранковић) 3:07,36

Уочи последње дисциплине, штафете 4х400 метара, било је јасно да је Звезди потребан пласман за два места испред тима Лариоса из Шпаније. Црвено-беле је уочи одлучујуће трке задесио и додатни пех јер је капитена екипе Бранислава Караулића стегао ишијас па је на стазу уместо њега морао млади Дејан Јовковић.

Оно што је уследило је историја.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈЕ ПРВАК ЕВРОПЕ.

Коначан пласман на Купу Европских Шампиона у Београду:

  1. Црвена звезда 118 бодова
  2. Лариос (Шпанија) 110,5
  3. Расинг (Француска) 109,5
  4. Фјаме Ђале ди оро (Италија) 107,5
  5. Харингеј (Велика Британија) 97
  6. Бајер Леверкузен (Немачка) 81,5
  7. Бенфика (Португал) 63
  8. Тјалве (Норвешка) 49

Освајање сениорске титуле првака Европе достојно су испратили и јуниори који су наредне године, на такмичењу одржаном у Лондону, убедљиво освојили титулу са чак 60 бодова предности у односу на другопласирани тим. Ко зна, можда би те две титуле биле увод у дуготрајнију владавину Црвене звезде европским атлетским стазама да се није испречио рат у бившој Југославији а затим и санкције УН које су спречиле наше атлетичаре (као и многе друге спортисте) да се боре и побеђују као што су то до тада чинили. Гледајући генерално стање у нашој атлетици данас, успех попут онога од пре 30 година ће се тешко поновити у догледно време. Зато треба одржати сећање на тај резултат, нека дан када је Црвена звезда седела на трону краљице спортова буде инспирација за неке нове генерације атлетичара у црвено – белом. Нека искра гори. Па једног дана, ко зна…

Коментари

avatar
  Subscribe  
Обавести ме о