Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiВажноЕвропска такмичењаИсторијаИсторијаНајновијеФудбалФудбал

Дан када је Европа пала пред Звездом

На данашњи дан пре 28 годинa, Црвена звезда је засијала најсјајнијом светлошћу од свог настанка. Тог 29. маја 1991, немогуће је постало могуће, машту је заменила стварност, снови су постали опипљиви, материјализовани у виду пехара који се напокон нашао тамо где му је и место – у витринама Звездиног музеја.

Фудбалери Црвене звезде исписали су најсјанију страницу, не само клупске већ и историје српског клупског фудбала, када су у финалу Купа европских шампиона у Барију после пенала савладали Олимпик из Марсеја са 5:3.

После 120 минута није било голова, а онда је бољим извођењем пенала (5:3) Црвена звезда освојила чувени трофеј.

Поход црвено-белих на европски врх почео је у јесен 1990. године једним прилично бледим ремијем на Маракани. Изабраници тренера Љупка Петровића су одиграли само 1:1 са швајцарским Грасхоперсом, али у реваншу у Цириху Звезда је убедљивиом победом (1:4) најавила снагу којом тада располаже.

Редом су, после тога, на путу до финала падали Глазгов Ренџерс у осмини финала (3:0, 1:1), Динамо Дрезден (3:0, 2:1) и, у легендарном двомечу, окончаним вероватно најчувенијим аутоголом у историји елитног клупског такмичења, моћни Бајерн (било је 2:1 у Минхену за Звезду, а онда 2:2 на Маракани уз чувено „Небо се отворило, стадион је експлодирао“).

У време када се распадала држава чији је Звезда била првак, црвено-бели су у мечу за европску круну на стадиону “Свети Никола” у Барију одиграли финале против Олимпика. Мреже су мировале, а онда су на ред дошли пенали.

Стеван Стојановић је у првој серији једанаестераца одбранио шут Амороса, што се показало одлучујеће јер су играчи београдске екипе били непогрешиви са беле тачке. Последњи, пенал који је све решавао извео је Дарко Панчев.

Шампионски тим из Барија чинили су Стојановић, Шабанаџовић, Маровић, Југовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић (Стошић) и Бинић. На клупи, поред тренера Љупка Петровића, седели су резервни голман Милић Јовановић, те Момчиловић, Тошић и Лукић. Душко Радиновић није наступио у финалу због повреде.

Тешко да ће ико икада са ових простора поновити овај успех, а до тада, будите поносни што сте, када сте дошли до Аутокоманде, скренули лево.

Повезане вести

1 comment

Србин са Космета мај 29, 2019 at 14:02

Овом победом је исписана историја!
Са ове временске дистанце она добија још више на значају!

Reply

Leave a Comment