Недеља 2. јун пројектована је за празник женског фудбала, финале националног Купа Србије. Сам догађај био би и најлепши агитатор женског фудбала у Србији, само да челници организације која би требала да штити интересе српског фудбала нису од свега направили представу у којој се унапред зна главни глумац, а остали су само статисти који „добровољно“ морају својим присуством да дају легитимитет унапред режираном деведесетоминутном скечу.
Да подсетимо. Након одустајања унапред пројектованог домаћина финала овосезонског куп такмичења града Сурдулице и стадиона ФК Радник, оба клуба, финалисти, конкурисали су за организацију предстојећег сусрета. По правилима такмичења у том случају домаћинство се одређује или жребањем, или се једноставно додељује трећој страни, граду и стадиону који би довели до пропагирања женског фудбала. Све наведене чињенице нису испоштоване, већ је у маниру најгоре могуће самовоље, вољом једног човека, или интересне групе одлучено да се меч одигра баш на стадиону једног финалисте и то замислите стадиону ЖФК Спартак. Суботичани су, по сопственим речима, понудили изузетне услове. Плаћен превоз експедицији Црвене звезде на дан одигравања утакмице, бочицу воде (о томе ће речи бити неком другом приликом), заједничку вечеру и ноћење у хотелу са четири звездице након сусрета. И све то за један клуб који, како они званично кажу, бави се сељачким методама. Руководство ЖФК Црвена звезда је инсистирало да се у Суботицу путује дан раније, и да се преноћи пред сусрет како би играчице избегле умор од пута у дану утакмице. Међутим, то је великодушно одбијено (страх или нешто друго?!), па је наш клуб донео одлуку да на пут крене у сопственој режији, флаширана вода нам је преостала са неког од ранијих сусрета, а повратак за Београд је заказан одмах по окончању сусрета, по цену да се девојке уморне злопате. Због свих наведених разлога некадашњи потпредседник ЖФК Црвена звезда Мирослав Млинар одлучио је да лично финансира све трошкове пута Зведине експедиције.
Црвено-беле девојке, црвено-беле „Вучице“, званичне освајачице трофеја за претходну сезону, присиљене су да учествују у неравноправној борби у којој не смеју ни у сновима да савладају пројектовано „вечитог освајача“ свих српских трофеја, јер управо тај прошлосезонски трофеј ЖФК Црвена звезда многима заиста смета. Баш из тог разлога, свима нама добро познати „ликови“ у српској кући фудбала, овога пута ништа нису препустали случају. Девојке до финала нису само биле боље, успешније и квалитетније од ривала, већ су се својом борбеношћу, жељом, квалитетом,…, својим срцем, издигле изнад свих закулисних радњи и свих „неспортских стартова са леђа“ који су вребали иза сваког ћошка. Нису их уздрмала сва она најпримитивнија вређања противничких навијача и руководиоца клубова, стоички су подносиле све погибељне стартове и безобразне ударце, и на теренима са „одређеним падом и благом валовитошћу“ показале су сав квалитет и супериорност пре свега менталну…
…е зато нас се много плаше!!!
Знају они врло добро да ће Сара својим бравурозним интервенцијама спречити сваку њихову наду у изградњи „пирамиде радости“, да ће им Чупа поново протурати лопту кроз ноге, да ће их Јока и Дарија претрчавати по крилу као чуњеве на тренингу, да ће Трба наплатити све промашаје из полуфинала, да ће Санда „закључати“ лопту на средини, да ће им Мирела поново загорчати живот, да ће… Знају они да ће девојке у црвено-белом дати све за успех клуба чији грб носе на грудима, јер оне воле тај клуб. Овај клуб је породица. Овај клуб је Црвена звезда и на само помињање имена се устаје са поштовањем.
Због свега тога, Саро, Николина, Пале, Јована, Ивана, Александра, Мирела, Катарина, Дарија, Санда, Јелена, Анђела, Теодора, Марија,…, тренери Ацо, Славиша и сви остали у клубу, у недељу мирне главе, али са ватром у срцу. Не размишљајте о чињеници да играте финале и меч за трофеј. Играјте за своју душу, за срца навијача. Било каквог притиска нема, а таквим приступом, зашто не, можете савладати све оне који нас се толико плаше и који нас још више не воле (да не кажем мрзе) од Теразија, преко Пазове до Суботице. Јер сви они знају да се разноразни „случајеви“ могу фингирати и развлачити до застарелости, али образ, па макар он и „ђон“ био, опрати се не може, а интересантно је чим се мало загребе испод површине појави се неки „случај“ у којем су баш они главни актери.
За крај можемо свима нама у црвено-белом, упутити модификоване речи које је октобра 1915. браниоцима Београда упутио Мајор Драгутин Гавриловић:
„Вучице“, Јунаци!!!
Тачно у 20 часова непријатељ се има разбити Вашим силним јуришом, разнети дриблинзима и пасовима.
Образ Црвене звезде има да буде светао.
Зато напред у славу, за Звезду и Отаџбину.
Живела Звезда. Живео Београд.
Да напоменемо, сусрет (представа, скеч, игроказ) ће бити преношен у недељу 2. јуна од 20 часова на каналу ТВ Арена спорт 3, каналу који у држави Србији може да прати популација на нивоу статистичке грешке, па ће самим тим и широке народне масе моћи да се увере у супериорност једног клуба, над једном малом и безначајном Звездом које се ипак толико плаше.
