Пре тачно две године, 5. јуна 2017, Владан Милојевић је преузео кормило Црвене звезде и почео да пише нове странице клупске историје.
Истог дана кад и Милојевић на стадиону „Рајко Митић“ промовисан је и нови спортски директор Митар Мркела, а двојац некадашњих фудбалера нашег клуба испоставио се као тандем за натпросечне резултате чак и у клубу са високим амбицијама какав је Црвена звезда.
Европске јесени, титуле и победе у низу поново су прешле у навику звездашима по доласку Владана Милојевића, а тачно 24 месеца на клупи нашег клуба повод су да се осврнемо на досадашње успехе актуелног шефа струног штаба.
Милојевић је преузео црвено-белу командну палицу уочи почетка нове сезоне, а већ европске квалификације и пласман у групну фазу Лиге Европе најавили су веома успешан период који је уследио.
Наш клуб је такмичење у групној фази Лиге Европе завршио на другом месту, иза Арсенала, чиме је обезбедило дуго прижељкивано пролеће на интернационалној позорници.
Дебитантску сезону Милојевића на клупи Црвене звезде украсила је титула првака Србије, на коју се надовезао пласман у Лигу шампиона.
Стратег Црвене звезде наставио је да исписује златне странице клупске историје оборивши рекорд по броју узастопних утакмица без пораза у првенству и одбраном титуле. Занимљиво, од Милојевићевог доласка Звезда у само три од 74 кола није била на челу Суперлиге, а до друге круне је стигла најубедљивије од свих првака у Европи са чак 91,9% освојених бодова.
Нова сезона донеће и нове изазове, али и прилику Милојевићу постане први тренер од Миљана Миљанића који је освојио три узастопне титуле и по још једном у низу критеријума се упише у златну историју клуба.
1 comment
Uveo je Zvezdu u Ligu Evrope posle 10 godina, prošao grupu sa Arsenalom, Kelnom i BATEom i nesrećno izbaio CSKA. Sve je to ukrasio titulom i pobedom.
Druge sezone je izbacio Slazburg, polufinalistu Lige Evrope i pobedio je osvajača Lige Šampiona i to bez primljenog gola i to je najveća pobeda Zvezde u Evropi zadnjih 25 godina. Ako ne i više. I opet je sve to ukrasio titulom.
Ali ostaje jedan gorak ukus. Zvezda je maltene svaki derbi protiv Partizana igrala kukavički i jako loše. Od 7 derbija, samo u dva derbija je Zvezda bila bolja. I to onaj prvi, gde je bilo 0:0. Tamo su grobare spasile prečka i trava. I treći derbi, gde se odlučivala titula, gde je Zvezda bila toliko bolja da sam mislio da će biti 5:0 već na poluvremenu. U ostalim derbijima, jako, ali jako loše. Pogotovo ove sezone, gde smo čak imali više sreće nego pameti. I ovu prelepu sezonu, gde smo ušli u Ligu Šampiona, pobedili Liverpul i nismo u BG primili gol protiv Liverpula, Napolija i Salzburga, je Milojević upropastio izgubivši Kup od nikad goreg Partizana sa kojim su se maltene svi ove sezone sprdali. I to gde drugo nego na Marakani?!?! I to mi miriše na DEBELU nameštaljku, ali niko neće o tome pričati posle 10/15 godina.