Санда Малешевић ЖФК Црвена звезда

Книн, некадашњи главни град Републике Српске Крајине изнад којег се са западне стране уздиже средњовековна тврђава, а поред којег са источне стране извире река Крка, Срби су почели да насељавају још у доба Косовског боја и то највише са подручја Босне и из Старе Србије. Кроз векове град су опседали многи недобронамерни пролазници, али је српски живаљ увек чинио барем две трећине становништва. Након крвавог Другог светског рата и свега што је он донео овим подручјима, Срби су чували сећање на Динарску дивизију, а стопроцентно су волели само Црвену звезду. Зато и не чуди ранија крилатица да када се налазите у Книну, сви путеви из њега воде право у Звезду.

У доба последњих ратних страхота који су захватили ова подручја, 1994. године, 22. дана априла на свет је дошла девојчица Санда Малешевић која је генетски била предодређена да буде само и једино Звездашица. Одрастала је у породици у којој је отац Вељко 18 година играо фудбал у клубовима Динара из Книна и ДОШК из Дрниша, а интересантан је податак да је један период наступао заједно са оцем нашег прослављеног голмана Милана Борјана који је такође био чувар мреже. Међутим, ратни вихор је приморао малу Санду и целокупну њену породицу у збег, па су родни крај заменили новим пребивалиштем. Настанили су се у Костолцу, а када је старији брат Жељко био пред уписом у средњу школу, породица се преселила у Сремске Карловце, где је мала Санда и дефинитивно лутке заменила фудбалском бубамаром.

Сандин отац Вељко Малешевић из играчких дана (први с`десна доњи ред)

Фудбалски је „проходала“ у Фрушкогорцу, а 2007. године прелази у земунску Слогу. Након свега годину дана добила је понуде суботичког Спартака и екипе ЛАСК-а из Лазаревца. Послушала је савет родитеља и определила се за ЛАСК јер је у тиму из Лазаревца било њених вршњакиња и неколико Новосађанки, које је познавала, те је уписала Средњу економску школу у том граду и почела да игра за тамошњи клуб. Ипак, 2011. године сели се на север Србије и облачи плави дрес Спартака у којем је и дефинитивно стасала као играчица. Са суботичком екипом освојила је све трофеје у Србији и наступала је и у Лиги шампиона. Године 2017. Санда је добила позив који се не одбија. Обукла је дрес омиљених боја. Њен долазак на лепши део Топчидерског брда поклопио се и са највећим досадашњим успехом ЖФК Црвена звезда. Наше девојке су у финалу националног купа јуна 2018. године савладале новосадску Војводину и пригрлиле први трофеј у историји клуба, а у последњем првенственом колу измакла им је дупла круна.


Данас, ова дугокоса девојка, нежног лика и крхког стаса представља незаменљив део црвено-белог фудбалског колектива. Игра на позицији везног играча или како сама каже на позицији „оног ко даје идеју како из немогуће ситуације изаћи у изгледну“. Уколико би смо њен стил игре и позицију упоређивали са мушким колективом нашег клуба, слободно се њена борбеност и залагање може упоредити са Бранком Јовичићем, али ми који припадамо некој средњој Звездашкој генерацији могли би је упоредити са некадашњом неуморном црвено-белом радилицом Жарком Ђуровићем који је годинама наступао у екипи са Бошком Ђуровским који данас често помаже нашим девојкама саветима на тренинзима. У нади да се ни популарни Бакула, а ни легендарни Жарко неће наљутити, морам истаћи да Санда поседује боље техничке способности од наведеног двојца. Санда игра у оба правца терена. Мајсторски квари игру противника, али истовремено гради акције које се често завршавају „пирамидом радости“ црвено-белих девојака. Велики је борац увек спреман да прими, али и да зада ударац у жару борбе, али исто тако не либи се и да се супростави противници која на неспортски начин жели да оствари неки циљ без обзира што је она можда физички виша, крупнија и јача.




Својим радом, трудом, залагањем,…, Санда је завредела и позиве у разне селекције српске репрезентације. Дрес са националним грбом носила је и у кадетској и омладинској селекцији, а наступила је и за најбољу репрезентацију наше земље. Поред тога 2018. године била је и носилац специјалне награде Спортског савеза општине Сремски Карловци.



Ван зеленог тепиха Санда је као и свака девојка њених година. Воли и ради све што данашње генерације воле и раде, али и тада су јој мисли усмерене ка спорту и фудбалу. То потврђују и њене речи:
– „Поред два тренинга у току дана, не остаје много времена за изласке. Трудим се да све слободно време посветим фудбалу. Не кажем да нема и тога, али изласци и забава, елегантно одевање и испољавање женствености изван терена сведени су на реалну меру.“

За крај, али не и мање битно, мора се истаћи сво васпитање која ова девојка ведрог духа носи из куће. И поред ни мало лаког детињства, које ју је очигледно ојачало и натерало да се за све избори својим радом и трудом, Санда увек на лицу има осмех који обара и сигуран сам да ће она бити једна од оних девојака чије ће име златним словима бити уписано у анале ЖФК Црвена звезда. Остало јој је да у дресу омиљених боја подигне трофеј намењен шампиону Србије, а онда…
… онда јој се и Европа може поклонити.

– Фото-албум Санда Малешевић #17:
Санда ван фудбалског терена:



Санда у црвено-белом дресу:















Санда у дресу репрезентације:



Коментари

avatar
  Subscribe  
Обавести ме о