Александар Петровић - ЖФК Црвена звезда

Претходних недеља портал „mojacrvenazvezda.net“ покушао је да разбије медијску блокаду у којој се налази наш женски фудбалски клуб и приближи звездашкој јавности неке од ведета црвено-белих „Вучица“. У нашем опусу нашле су се убојити голгетер Мирела Тенков, девојка са магијом у ногама Катарина Ђорђевић, она која у злато претвара све чега се дохвати Јована Стојановић и покретачка снага нашег клуба Санда Малешевић.

Сходно чињеници да је фудбалска сезона окончана, овосезонски серијал презентовања црвено-белих завршавамо са човеком који је најзаслужнији за све успехе, али исто тако и највећи кривац за неуспехе, први тренер, шеф стручног штаба – Александар Аца Петровић.

Имењак и презимењак двојице кошаркашких стручњака, од којих један на жалост више није међу нама, део је женског црвено-белог колектива од првог дана настанка клуба. Тренерску каријеру градио је у лазаревачком ЛАСК-у и мушкој екипи Колубаре из родног града, а на лепшу страну Топчидерског брда довео га је некадашњи тренер наших дама Дарко Стојановић. Након више година проведених у улози помоћног тренера, популарни Аца не само да је дочекао да самостално предводи вољени клуб, већ и да клубу донесе први, историјски трофеј, Куп Србије за сезону 2017/18.

ЖФК Црвена звезда – победник Купа Србије 2017/18

Бора Радука и Александар Петровић

Тиме је Аца остварио само део онога о чему је сањао, док је као дете навијао за црвено-беле фудбалере са северне трибине…

Када би сте га срели на улици како шета са породицом, или видели у омиљеном кафићу како испија прву јутарњу кафу, сигурно не би сте помислили да је то човек који има велику обавезу, али и још већу част да предводи са клупе један колектив који је члан црвено-беле породице. Као и сви, Аца летњи период проводи са породицом у морским активностима, а према сопственим речима, зими му је велика страст скијање. Међутим, очи му заискре једино када се помене фудбал и наша Црвена звезда за коју му није тешко и да дневно превали и преко 100 километара на путу од куће до стадиона „Рајко Митић“.


Као некадашњи фудбалер, наступао је за зрењанинске клубове Пролетер и Раднички, лајковачки Железничар,…, а касније и тренер Колубаре из Лазаревца, Аца Петровић се није либио да прихвати позив дугогодишњег пријатеља Дарка Стојановића да дође међу црвено-беле „Вучице“. Размишљања како ће све то изгледати је свакако било, али када је ушао у „машинерију“ и извршио анализу свега, постало му је јасно да грешке неће бити. Све приказано на тренингу, девојке су брзо прихватале и Аци је било јасно да му је женски фудбал ушао у крв. Према сопственим речима велика разлика између мушког и женског фудбала је у томе што фудбалери на тренинг долазе са ставом да све знају, док девојке упијају све техничко-тактичке замисли, слушају и желе да уче и напредују.

Легендарни Љуба Тадић је давно изрекао да нема велике љубави без велике патње. Те речи прожимају сваког Звездаша и дан данас, а Аца Петровић је све то и искусио на сопственој кожи. Са светим грбом на грудима проживео је много лепих, али било је и оних не баш пријатних тренутака. О свему томе наш тренер је рекао:

– „Када је основан ЖФК Црвена звезда и када ме је Дарко позвао у свој стручни штаб и када ми је презентовао план и програм, нити једног тренутка нисам размишљао. Одрастао сам на северу, као клинца отац ме је доводио на утакмице, а на крају сам имао част да са неким играчима, Звездиним легендама, које сам бодрио са трибине наступам у екипи ветерана. То ми је свакако највећа срећа и највећа част да делим тренутке на терену са таквим људима. Са друге стране било је и оних мање лепих ствари. У првој години такмичења нашег клуба титула и куп су нам за длаку измакли. Првенство смо изгубили у последњим колима, а у финалу купа смо примили погодак у 113. минуту у једној изузетно доброј утакмици. Годину дана касније направљен је добар пројекат, Дарко је довео права појачања и у јесењем делу сезоне смо били први. У паузи првенства такмичарска комисија је донела одлуку о неправилној регистрацији играчица. „Спорне“ фудбалерке су суспендоване, а клуб је кажњен одузимањем девет бодова. и то је свакако најтежи мој тренутак. Остали смо без играча и у првој утакмици против Напретка наступили смо само са 11 играчица, па је чак и резервни голман Сандра Милојевић морала да заигра као играчица али смо сусрет окончали резултатом 0:0. Ипак, и ту тешку ситуацију пребродили смо превасходно великим другарством. Скупули смо се, договорили да дамо све од себе како се клуб не би угасио. Сви у стручном штабу окупили смо и Дарко, и Раша Мијатовић, и Бабић, и Мошинка, и Миловановић, и доктор Ранко и ја, дали смо све од себе да клуб не оде у нежељеном правцу.“

Судијска неправда увек заболи

Гледајући са стране јасно је да женски фудбал у Србији није презентован на начин на који то заслужује, али исто тако мора се рећи да и само Спортско друштво не ради много на том плану када је наш клуб у питању:

– „Ја лично сам више пута био на разговору у Спортском друштву. Увек смо имали одличну сарадњу са Игором Милојевићем, увек смо били добро примљени и сва врата су нам била отворена. Верујем да ће у наредном периоду, као и све, и сарадња са Спортским друштвом ићи узлазном линијом.“

Недавно завршена сезона прошла је без трофеја. У плеј-оф фази такмичења наше девојке нису имале резултатски императив и све је било усмерено ка одбрани куп трофеја. Ипак, радњама превасходно ван фудбалског терена, црвено-беле нису могле, или смеле ни да помисле на трофеј. Тренер Петровић се укратко осврнуо и на све доживљено у претходних 12 месеци:

– „Јако турбулентна сезона. Сезона пуна стреса која је захтевала и много енергије. У Звезди је много лепо радити, али је то и јако, јако захтевно. И сама љубав према клубу проузрокује додатни стрес и тера вас да у сваком моменту дате последњи атом снаге. Свака сезона је исцрпљујућа и тек сада схватам Дарка који је шест сезона био на мом месту, када је причао колико стреса акумулира током једне сезоне. Много лепих ствари се доживи током једне године, али ја ево већ две сезоне свестан сам да у Звезди у сваком тренутку морате дати 300% јер се све посматра кроз лупу. У сваком дану, сваком тренингу, свакој утакмици морате дати све од себе јер се од Звезде увек и само очекују победе. Чак и пријатељска утакмица када се одигра негативно одмах се поставља питање да ли смо кадри да остваримо жељене циљеве. Већ сам се навикао на све то и трудим се да свакодневно улажем у себе. Посебно ми значе разговори и савети колега тренера, а посебно оних људи који су освајали титуле европског и светског шампиона. Њихова искуства ми омогућавају да и ја свакодневно напредујем и будем бољи у послу који обављам.“

Као и увек у паузи између две сезоне за очекивати је да ће клуб доживети извесне персоналне промене када је играчки кадар у питању. Интересантно је било чути да ли наш тренер сматра да наш клуб у овом моменту не може без неке фудбалерке:

Тренер Александар Петровић и капитен Катарина Ђорђевић

– „Изузетно незгодно питање. Показало се од када сам у Звезди да је свака играчица важна. Али ми смо остајали и без такве играчице као што је Јована Дамњановић која сада игра у Бајерну, у свакој летњој паузи останемо без неколико девојака. Скоро сам гледао наш састав који је претходне сезоне освојио куп, а у овосезонском финалу играли смо без чак шест девојака које су донеле трофеј. Једноставно, ми смо као тим и као екипа добри. Важан је систем и јасно је да када нека играчица из тог круга од 14, 15 девојака изостане, то се осећа, али морам истаћи да су све девојке дале свој допринос. Често нису играле на својим примарним позицијама, али увек су давале максимум и на томе сам им неизмерно захвалан.“

О предстојећим припремама и евентуалним појачањима шеф струке црвено-белих је рекао:

– „Свакако да желимо да се појачамо. Сви знамо да без јаког тима не можемо остварити жељене резултате. О конкретним именима не бих сада причао јер би сигурно неки други одмах покушали да се умешају. Појачања су нам неопходна у централној одбрамбеној линији и у нападачком делу екипе. Што се тиче припрема неки план је да почнемо између 5. и 10. јула и први део ћемо одрадити на нашем терену. У плану је учешће на међународном турниру који организује Слога из Земуна. Добили смо позив да одиграмо пријатељску утакмицу са ПАОК-ом из Солуна и имамо већ тредиционално договорени сусрет против Осијека. Остали сусрети зависе и од опција на којима ће се обавити летње припреме. Свакако план је да се одигра што више мечева како би девојке спремне дочекале старт првенства. Уз све то морамо водити рачуна и о репрезентацији јер интересантно је да увек постоје неки летњи репрезентативни кампови који одвлаче играчице и самим тим тешко је направити план припремних утакмица до танчина. Из тог разлога жеља нам је да ове сезоне екипа буде састављена махом од сениорских играчица како нас не би много угрожавале омладинска и кадетска репрезентација као што је случај био у претходној сезони.“

Селектор женске фудбалске репрезентације Србије Предраг Гроздановић позвао је две играчице Црвене звезде за предстојеће пријатељске мечеве против Швајцарске и Румуније које су увод у нови квалификациони циклус. Интересовало нас је шта Аца Петровић мисли о томе и да ли је места у националној селекцији било за још некога?

– „Ми тренутно имамо две девојке које су позване у сениорску репрезентацију Србије. То су Сара Цетиња и Јована Стојановић, али сматрам да је било места још за неке девојке. Али то је ствар селектора. Он о томе одлучује и ја се у његов посао не бих мешао, јер он одговара за остварени успех или неуспех. Ја као неко ко воли и Србију и Црвену звезду увек ћу све своје играчице васпитавати на начин да увек стреме репрезентативном дресу и да у њему увек пруже максимум. Међутим, људи у савезу би морали више пажње да посвете и клупском фудбалу како би боља конекција била између клупских и репрезентативних обавеза.“

У стручном штабу тренера Петровића налази се Славиша Чула свим Звездашима добро познат као члан генерације која се `91. попела на кров Европе, а у претходних пар месеци клубу је помагао и легендарни фудбалер и тренер Бошко Ђуровски. Интересантно је било чути шта о сарадњи са њима мисли садашњи шеф стручног штаба:

Славиша Чула и Александар Петровић

– „Од првог дана када смо дошли у клуб имали смо одличну сарадњу са Звездиним легендама. Они су често својим присуством на тренинзима и уткмицама уносили неку позитивну енергију. Радећи у Звезди стекао сам међу њима и много пријатеља, а посебно од 2014. године када као представник спортског сектора путујем са њима на утакмице ветерана. Они тиме на најлепши начин промовишу Црвену звезду широм Србије, али и Европе и задатак свих нас када обучемо црвено-бели дрес је да будемо на нивоу тог дреса и да будемо амбасадори Црвене звезде. Све те Звездине легенде Владимир Петровић Пижон, Дујковић, Куле Аћимовић, Здравко Боровница, Милош Шестић, Бошко Ђуровски, Саша Марковић и да не набрајам све те велике играче и људе, сви они знају да сам ја из женског фудбала и током путовања на гостовања који често трају и по више сати у причи са њима ја те разговоре сматрам једним видом едукације у којима увек сазнам нешто ново што касније покушавам да применим како у личном животу, тако и на терену у раду са играчицама. Рад са таквим човеком као што је Славиша Чула који је дошао у стручни штаб на мој позив након одласка Боре Радуке у иностранство донео је неку нову енергију код свих нас. Ту исто морам да поменем Драгана Бабића и Владу Симића који имају немерљив допринос у свим успесима клуба. Бошко Ђуровски је последњих месец дана ту са нама и много нам је помогао. Рад са човеком који је освајао титулу првака државе и који је последњи освајач Звездине дупле круне и мени, а и свим девојкама много значи. У разговору, а и преписци са њим пре и након финала купа видео сам да је и он веома задовољан радом са екипом и оним што су девојке приказале. Бошко ми је истакао да ће увек, док год је овде у Србији бити на располагању и мени и нашим играчицама. Једноставно, ретко која играчица у нашој лиги може да се похвали да је у једном периоду радила и на располагању имала чак пет врхунских тренера. Ту су били Бошко, Славиша, Симке, Драган и ја и свако од нас је дао неки свој печат у припремама утакмица.“
Секција ветерана – Бошко Ђуровски и Александар Петровић

Владимир Симић, Бошко Ђуровски и Александар Петровић

Током пролећног дела сезоне наш портал је имао одличну сарадњу са црвено-белим женским фудбалским колективом. Интересовало нас је како Аца види досадашњу сарадњу и шта је то што сви заједно можемо учинити како би сарадња била још плодоноснија:
Александар Петровић пред камером нашег портала

– „Ово што радите је фантастично. Сви ми у клубу са нестрпљењем ишчекујемо да на сајту видимо текстове и коментаре. Све то нам много значи. Једноставно тада се осетимо да смо пуноправни део Црвене звезде. И девојкама то много значи. Директни преноси мечева које сте радили, а и сам телевизијски пренос финала купа подиже комплетан наш рад на неку вишу лествицу. Све је то показатељ и играчицама у ономе што им свакодневно говорим да ће у Звезди бити све боље и боље. Црвена звезда је бренд и људи из УЕФА када су били у Београду пре и током овосезонске мушке Лиге шампиона изразили су жељу да посматрају тренинге женске екипе. Тада су нам изнели и неке своје смернице и планове како ће се женски фудбал у будуће развијати. Чак су и представници младе репрезентације Француске током боравка у Београду посетили наш тренинг и морам истаћи да се због свега тога на тренинзима пред свим тим људима и институцијама, увек осећам као да полажем за лиценцу из дана у дан. Рад у Звезди не дозвољава просечност и увек и свугде се мора давати свој максимум како би се оправдало место на којем се налазимо. Морам истаћи и нашу фантастичну сарадњу и са омладинском школом, са директором Драганом Младеновићем, секретаром Цветковићем и свим колегама тренерима имамо фантастичну сарадњу. Морам се осврнути и на велику подршку коју имамо од председника Свете Мирковића, Мирослава Млинара који је увек био ту за све нас и чија подршка нам је много значила, Сандре Сремчевић из „Б“ тима чији успеси радују све нас у првом тиму. Сви ми заједно када смо сложни и уједињени можемо да идемо напред и постижемо добре резултате у интересу Црвене звезде.“
Председник Света Мирковић и тренер Александар Петровић

На крају, за крај сезоне, питали смо тренера Александра Ацу Петровића да ли има да нам каже нешто што никада никоме није изјавио:

– „Одлично питање. Баш пред полазак на овај разговор читао сам интервју Иване Дамјановић наше бивше играчице која данас живи у Америци и која се у сваком погледу остварила. Она је лепо рекла да треба живети своје снове и да треба веровати у оно што радиш. Ја сам велики део својих снова остварио када ме је Дарко позвао да дођем и радим у Црвеној звезди. Морам истаћи да сам у почетку имао јако велику трему када сам први пут изашао на траву Маракане и када сам равноправно сарађивао са неким легендама овог клуба. То су тренуци који остају у сећању за цео живот. Сада чврсто верујем да ћемо остварити и сан свих нас у клубу и да ћемо донети титулу шампиона Србије на Маракану. Свакодневно о томе причам девојкама јер гледајући како клуб расте и како се развија сигуран сам да је тај дан све ближи и желео бих да у том моменту све Звездине генерације које су прошле кроз клуб од 2011. године до данас, сви руководиоци буду на Маракани и да заједно поделимо те тренутке среће и задовољства. Волео бих и да све девојке које су биле део овог клуба, а своју срећу ипак пронашле на неким другим местима, једног дана са поносом истичу и сећају се да су биле део Црвене звезде у јендом периоду свог живота.“

Дараган Бабић, Александар Петровић и Др Ранко Тодоровић

Сезона је окончана, следи краћи летњи одмор, а Аца ће отићи на обале Саве и Дунава, забацити штапове и замишљено се загледати у даљину. Неће то бити и тренуци опуштања и релаксације од свакодневице која нас окружује. Биће то моменти у којима ће се изградити тактика, шампионска тактика која ће већ у ово време наредне године донети трофеј у просторије нашег женског фудбалског колектива.

Ацо, штапови чекају спремни, да сви заједно проживимо наше најлепше снове…

Коментари

avatar
  Subscribe  
Обавести ме о