Самопоуздања Милану Томићу никада није фалило, али звездашка и кошаркашка јавност су традиционално скептични. О свему битном што се дешавало прошле сезоне, али и о његовом карактеру и томе колико га дотичу критике.
После 10 година на месту помоћног тренера Олимпијакоса, Милан Томић је у Црвеној звезди постао први тренер и одмах освојио три трофеја – Суперкуп АБА, АБА лигу и КЛС.
Иако није имао најбољи почетак у односу са медијима (кратки, рутински одговори на питања и понекад конфронтацијски став), па и појединим навијачима, Томић је крај сезоне дочекао као победник, не само на терену, већ и укупно гледано, јер своје ставове није мењао и на крају је испало да је са разлогом говорио све што је понављао током сезоне.
То и не чуди, пошто је у разговору за Спортске.нет, у коме је причао буквално о свему, признао да га мишљење јавности и критике не дотичу превише, већ само резултат.
Тема је било много, а време је било ограничено, а од некуд се морало почети. Нека буде за то процес скаутинга, јер је Звезда почела сезону са 10 нових играча, правом „легијом странаца“, за које се испоставило да су потпуно тимски играчи који нису склони ексцесима.
„Има ту два дела. Велика помоћ је што постоји Synergy (систем за детаљни видео-скаутинг). Ту кад гледам играча, у зависности која позиција ми треба, али ево, нека буде бек – Берон: гледам кад изађе из пик ен рола да шутне лопту, почетак његове кретње, како дрибла лопту, како излази, како се поставља…Не гледам само тај задњи део да ли ће дати кош. Гледам, дакле, да ли у себи има кошарку, има таленат.
То је један део, а други део је сигурно и распитивање код других тренера где је био, да ли је правио проблеме, какав је карактер и тако даље…Баш тог Берона сам играча пратио још док је био у Мурсији (2016/17). Пре једно три године сам дао предлог да га доведемо у Олимпијакос, али се то није десило. Са једне стране се гледа кошаркашки таленат, а најбитније од свега је како се понашају играчи, да ли су добри карактери, да ли се добро понашају, да ли раде за себе или за екипу„, одговара Томић.
Као тренер Звезде, од почетка сте били затрпавани питањима зашто неко игра, а неко не, поготово за домаће играче на почетку сезоне. Ви сте опет причали све време да верујете свим својим играчима и на крају се то потврдило, јер су домаћи играчи искочили и били једни од јунака серија за трофеје.
„Ако хоћеш да будеш тим, мораш да верујеш у све своје играче. Друго, играчи морају да имају и мало стрпљења, јер је немогуће да од 15 играча свих 15 играју. Дуга је сезона, ми смо одиграли 70 утакмица и немогуће је да у ротацији имаш осам-девет, па и 10 играча у данашњој кошарци и да имаш резултат.
Доста се постављало то питање. Ја сам дошао са филозофијом да хоћу да Црвена звезда направи успех и да освоји све што је зацртану у августу. Ни у једном тренутку нисам одвајао играче на домаће и стране – покушао сам да направим тим. На крају се показало да смо били најбољи тим, а не скуп појединаца који би могли да победе неке утакмице. То је моја филозофија да само тимови добијају и освајају трофеје“, каже тренер.
А да ли сте осетили неку личну сатисфакцију јер сте резултатима одговорили критичарима?
„Нисам. То је део овог нашег посла. Ако хоћеш да се бавиш тренерским послом, први део је на терену, да створиш добар тим, добру хемију, да постоји добра атмосфера, па онда после тога је тактика и како ће се играти. Други део је део где увек мораш да будеш спреман и на критику. Кад се изгуби, биће критика, кад се победи, најбољи си.
Не само од новинара, него од навијача. Не само код нас, тако је свуда, и у Грчкој и у Италији и Шпанији…Нисам имао сатисфакцију, увек сам гледао само да Звезда мора да буде тим. Ја се слажем са тиме да сви могу да кажу своје мишљење, а ја имам своје. На крају треба да се види да ли смо урадили нешто или не. Остало је део посла“, јасно каже Томић.
Али, психолошки притисак није био мали, чак и од Звездиних навијача. Није било мало оних који су говорили да морате Филипа Човића да држите у тиму јер је председников син, али нисте се обазирали на то. После сте и склонили Цирбеса из тима, а све време је било много критика – колико је вама било то тешко поднети?
„Опет се враћамо на исту причу: ако хоћеш да будеш тренер, ту постоји велики притисак. Ако верујеш у оно што радиш и ако пратиш тај план и радиш добро сваког дана на сваком тренингу…Ја не дајем толико значаја том притиску, ја самом себи правим већи притисак. Много пута анализирам шта сам и како сам урадио на утакмици. Анализа утакмице је прво моја анализа, па онда крећем на играче.
Није ми био велики притисак и нисам се обазирао много на те ствари. Знам како је у Грчкој и из примера неких других тренера који су се бавили доста тиме, ако почнеш да се бавиш тиме шта је ко рекао, шта ко мисли ко треба да игра, зашто си урадио ово, зашто си урадио оно…истог часа си изгубио самог себе и нећеш моћи да урадиш ништа. Треба да спроведеш све идеје које имаш у глави.
Сад, на свету има 10 милиона тренера, који се углавном не баве овим послом и увек су сви паметни, нарочито после утакмице, јер после битке су сви генерали“, прича Томић.
Дакле, сажето – оријентисани сте на резултат и не занима вас шта се прича?
„Тачно тако. Знам из мог искуства и других тренера, знам ако почнем да се бавим тиме, да ће неуспех бити загарантован. Ако кренеш да читаш шта је ко рекао – то је као што ова наша деца играју цео дан игрице, па као један дан хоћу, сутра нећу. Али не, то оде и други дан, трећи дан и онда сваки дан месец дана играш игре по пет сати. Улазиш у негативу самом себи и правиш проблем. Тако да ми то није био проблем и нисам се бавио тиме“, каже Томић.
А каква је била сарадња са Небојшом Човићем?
„Наша сарадња је била феноменална. Наравно, у току сезоне не може никад да буде све савршено…То је човек који се кошарком бави 24 сата дневно, који покушава да помогне тиму у сваком тренутку, и тренерима и играчима и свим запосленима у Црвеној звезди. Мислим да би све екипе пожелеле председника као што је Небојша. Ја у току сезоне нисам видео ништа негативно. И ово не говорим зато што говорим јавно, већ искрено. Да није такав, не би био успешан у животу“, одговара Томић.
Да се вратимо на минулу сезону – шта је за вас био кључни тренутак у њој?
„Мислим да је кључни тренутак су биле полуфиналне утакмице против Партизана, које су уследиле после повреде Регланда и Перпероглуа. Прва утакмица је била на продужетке, другу смо изгубили, а трећа је била стварно феноменална. До полуфинала АБА имали смо континуитет, али та утакмица у продужецима нам је дала неки осећај, снагу да и после лоше утакмице знамо да смо доста јаки као тим и да нема шансе да изгубимо. После је дошла Будућност и мислим да је то било много лакше него против Партизана“, одговара Томић.
У обе те серије играли сте мајсторице и у обе мајсторице је ваш тим био више него убедљив. Покушавали смо да се сетимо кад је Звезда имала тим који је толико „жељан крви“, шта сте им то наместили у главама да тако играју кад је најважније?
„Не бих да помињем крв, нека буде да су жељни победе. Тај победнички дух се ствара током сезоне. Од припрема, пријатељских, па до званичних утакмица. Сигурно да је врло битан и мој део, где треба да играчима даш до знања да никада не играмо само да бисмо играли, него морамо да победимо. Да ли против Реал Мадрида или ОКК Београда, мора да се има исти приступ. То значи да морају да буду спремни на утакмицу и да иду на победу.
У спорту, наравно, не може увек да се побеђује, али, то сам рекао и играчима: ако научиш да губиш, ако направиш анализу после утакмице, знаћеш и да победиш. Победнички дух се не ствара победом, већ и после неких изгубљених утакмица. Сећате се кад смо имали серију победа? Тада је много теже задржати екипу, јер сви лебде, сви мисле да смо најбољи, појављивало се да смо непобедиви…Некад је и пораз добар јер морају да знају да нема непобедивих на овом свету“, одговара тренер.
Ове сезоне је било тешко пратити ритам, а следеће је опет ту Евролига са својим згуснутим распоредом.
„Сигурно да је квалитет у Евролиги огроман и утакмице су много јаче, поготово кад се играју две недељно, што значи да ћемо ми играти три утакмице недељно. Требаће нам ростер од 15-16 играча, где треба правити ротације, можда одмарати неке играче у зависности од АБА лиге.
Треба издржати ту Евролигу, јер нигде не треба да учествујеш само да би учествовао. То је победнички дух који имам: где год играм, идемо да победимо. Рекао сам и на почетку, утакмицу по утакмицу, па докле догурамо. Биће доста теже, играћемо неких 85 утакмица. Потребан је већи ростер, више рада и потребно је да верујемо у оно што радимо и да покушамо да урадимо нешто“, каже Томић.
Стручни штаб је одрадио феноменалан посао и неће се мењати ни у следећој сезони, али морамо да питамо за неке играче. Па да почнемо од Давидовца – одиграо је одличан финиш сезоне и допринео титули, да ли је заслужио место бар на ширем списку репрезентације?
„Не бих стварно желео да улазим у ту тему, то је Салетов посао и није добро да ја причам ко би требало да буде на његовом списку. Дејан је одиграо после повреде коју је имао на почетку сезоне, било му је заиста тешко. Требало је много времена да се врати. Вратио се и радио је као што никад није радио до сада и тај рад и труд су се исплатили и одиграо је на крају феноменално и један је од играча који је помогао Звезди да освоји титулу“, прича шеф стручног штаба црвено-белих.
Добрић је показао да има срце и све што треба да има…
„Шеги је један играч који има и храброст и кошаркашки безобразлук на терену, не плаши се никад да шутне, ни да продре. Један играч који никад не прави никакав проблем на терену, једно много добро дете кога би сваки тренер пожелео у тиму. Питали су ме много на почетку сезоне што не игра, па да поновим.
Да не би постојале дилеме зашто ко игра или не, треба да имамо ростер од 12 играча. Али ко имамо толико играча, а неко се повреди, онда…Свако треба да буде део тима, да пружи максимум. Звезда није тим који ће само да прави играче, нити је циљ да се направе три-четири играча, већ је тим који увек иде на трофеје„, каже Томић.
За Филипа се већ много писало, а на крају сезоне је показао и квалитет и карактер и одлике вође.
„Он је имао велики притисак. Да, председников син. Али, ја када сам њега видео на Synergyju, рекао сам да је то изванредан плејмејкер, који зна да чита из пик ен рола, може да мења ритам игре…Поставио сам питање: ко је бољи играч у Србији од Филипа? Доведите ми бољег.
Он је стварно одиграо део када није било лако, јер смо два месеца играли само са једним плејмејкером после Регландове повреде. И био је вођа, али смо направили тако да буде вођа као шести играч. Требало је и то исконтролисати, јер су сви очекивали да треба да почне у петорци“, прича тренер.
Оџо је показао да је јако захвалан и успешно је направио искорак из ФМП-а ка Звезди. Може ли сада поново да искорачи у Евролиги?
„Ја мислим да код свих играча нема краја у том надограђивању талента. Ако су спремни да раде и да слушају, мислим да увек има простора да буду бољи, сваке године. Оџо је стварно један играч који је радан и слуша на тренинзима и спреман је да ради екстра да би био бољи. Била је то велика промена, али постоји простор да напредује. Ја говорим свима, тренинзи су за играче, не за тренере. За њих је тренинг да могу да напредују као играчи, а наш посао је да им помогнемо и укажемо на неке ствари да би били још бољи„, каже Томић.
Урадили сте велики посао до сада у прелазном року – продужили су Лазић, Човић, Фаје и Симанић, дошао је Дерик Браун. Знамо да нећете о именима, али нам реците колико још отприлике иргача очекујете да дође?
„Не могу у овом тренутку то да кажем. Моја идеја је била да задржим костур екипе од прошле сезоне, јер није добро сваке године мењати екипу. Прошле године смо имали 10 нових играча и нов тренер. Било је врло тешко да се све исконтролише, јер је тада врло тешко освојити трофеје. Потребно је времена. Мој план је да се за следећу сезону задржи костур екипе и да се направе две-три допуне и мислим да би могло то да изгледа добро и што се тиче хемије и резултата„, каже Томић.
Браун?
„Пратио сам га док је био у Локомотиви Кубањ и тад сам предлагао да се доведе у Олимпијакос. Тада ми је оставио одличан утисак и као карактер, јер сам се распитао о њему. Играч на позицији четири, који не само да има квалитет да постигне поене, већ има разноврсну игру, може лицем да одигра, има одличан продор и креацију, играч који може лако да преведе лопту после скока у одбрани…Он ће нам дати одређени квалитет, не само код њега, већ и код осталих, да сви буду бољи“, каже Томић.
Хоће ли вама бити лакше у другој сезони?
„Не. Никад неће бити ни лако ни лакше, јер ја кошарку гледам тако да увек идем на успех. Али, кад потписујеш уговор са клубом, никад не потписујеш са успехом, већ да одрадиш као професионалац и даш све од себе, јер играју две екипе и никад не можеш да кажеш да ћеш сигурно победити. Апетити расту после успешне сезоне и сви ће тражити да опет освајамо трофеје и да свуда будемо први, а то ће бити мало теже исконтролисати, а то никако неће бити лакше.
Ево, у Олимпијакосу смо освојили 2012. Евролигу са Дудом, ’13. са Барцокасом. Дакле, ‘бацк то бацк’, почело је да се прича ‘идемо и трећи пут узастопно’ – није лако. Није лако доћи ни до плеј-офа. Ми смо ове сезоне освојили три трофеја, расту очекивања да опет освојимо три, па и да урадимо нешто више у Евролиги…“, каже Томић.
Нисмо причали, а не можемо да прећутимо финале АБА лиге, односно све што се дешавало око терена. Ономе није место у спорту. Свакако да ви нисте одговорни за то, али да ли ви као екипа можете нешто да урадите да не гледамо више такве сцене?
„Сигурно да такве сцене не треба да постоје у спорту, јер – то је спорт. Ту постоји победа, постоји пораз. Таквих сцена не треба да буде, али ја сам у тој финалној серији од почетка говорио играчима да треба да буду спортисти и џентлмени на терену и ван њега. Да не провоцирају, да не одговарају на провокације, да не реагују ако падне нешто на терен, ако буде пљувања…Мислим да су сви то поштовали и мислим да је било коректно са наше стране.
Можемо да поредимо и та нека грчка финала – ту је најбитније да се не упали тај фитиљ. Ако крене, ту нема заустављања. Али, није довољно само с једне стране да постоји та директива да се бавимо само спортом. Пошто играју два тима, потребна је лична одговорност са обе стране. Ако се то спроведе, биће боље“, каже Томић.
За крај, Звезда је последњу „династију“ имала у оних 10 сезона од 1946. до 1955. Сада је освојила пет првенстава Србије узастопно и четири АБА титуле у пет сезона. Могу ли се навијачи надати новој „династији“?
„Сви треба да се надамо, јер ако се надаш томе и ако имаш позитивну енергију свих у клубу, од стручног штаба, преко играча, до управе, председника, плус навијачи, док год се надаш и ако хоћеш да освојиш нешто, треба позитивне енергије. Ако има позитивне енергије, мислим да то чини 30 одсто свих успеха“, рекао је Милан Томић.
Извор:
https://www.sportske.net
