Литвански реми велике бриге

Фудбалери Црвене звезде започели су нову сезону гостовањем у Литванији у оквиру квалификација за Лигу шампиона. Екипа Судуве која је добро познат из прошлосезонског Евро похода, још једном је показала да је чврста екипа која се током целог сусрета базира на одбрани са десеторицом фудбалера и која кроз контранападе и прекиде покушава да угрози гол противника. Међутим, још једном се показало да је то противник који се и у тренутку када су „ноге тешке након никад тежих припрема“ једноставно мора савладати барем на суви квалитет и инспирацију појединца.

Ипак, Звезда то у овом моменту није успела да учини…

Као и током целокупног пролећног дела сезоне наши фудбалери су показали игру која забрињава. Уколико би смо за лоше партије у финишу претходног првенства могли да кажемо да су резултат огромне бодовне предности и немотивисаности играча, неки закључак је могао и морао да буде извучен из финалног сусрета националног купа у којем наши фудбалери готово да нису ушли у прилику да угорзе противнички гол, а с`обзиром да се играо меч за трофеј о (не)мотивисаности не би смели ни да полемишемо. Једноставно, Црвена звезда се из Маријампоља враћа са ремијем који би морао да донесе бесане ноћи свима у клубу барем до реванша наредног уторка на стадиону „Рајко Митић“.

Осврнимо се на појединачни учинак актера првог овосезонског меча:
– Милан Борјан: И поред чињенице да током летње паузе није имао много прилике да се одмори због учешћа у канадској репрезентацији, показао је да се целокупна екипа у њега може поуздати. Током другог полувремена, када се у појединим тренуцима игра нашег клуба распала, „скинуо“ је два зицера домаћим фудбалерима, а у још неколико наврата имао је и среће са лопта не заврши у мрежи;

– Марко Гобељић: Није био ни налик ономе како су навијачи навикли да га гледају. Током припрема истиснуо је са позиције десног бека до сада стандардног Филипа Стојковића, али током утакмице у Маријампољу никако није успевао да успостави константност игре. Дефанзивне задатке је и солидно одрадио, али у фази напада нигде га није било. И оно мало продора по десном крилу углавном су се завршавали центаршутевима који су у најмању руку били неупотребљиви;
– Немања Милуновић: Током првог дела игре подсетио је на период када је био и репрезентативац наше земље. Увек чврст и благовремен у ваздушним дуелима онемогућио је домаће нападаче да озбиљније угрозе Борјана. Међутим, проблеми су настали у наставку сусрета. Оног момента када се појавио већи размак у линијама нашег тима и када су домаћи нападачи са лоптом на земљи нападали простор још једном се показало да има великих проблема са брзином супарничких навалних играча;

– Срђан Бабић: Услед повреде Радована Панкова и нејасне ситуације око Вујадина Савића добио је прилику да заигра у Литванији и поред чињенице да је летo провео у младој репрезентацији која је на Европском првенству доживела бламажу. У неколико наврата је имао слабе процене и кашњења у ваздушним дуелима, али се мора нагласити да је имао честе прецизне пасове, да је успешно мењао стране и дијагоналама прибјао прву линију одбране домаћина. Лако је добио и жути картон;
– Милан Родић: Стандардно добар у дефанзивним задацима, али за већу оцену оствареног недостајали су продори по левом крилу и употребљиви центаршутеви;

– Бранко Јовичић: Стандардно борбен. Одузео је велики број лопти противнику. Доносио је превагу на средини терена током првог дела игре, али у креирању офанзивне фазе игре није био приметан. Покушао је неколико пута ударцима са дистанце да угрози противнички гол, али су ударци били непрецизни;
– Душан Јованчић: Можда и најбољи играч наше екипе у једној укупно лошој представи. Сигуран у стартовима, беспрекоран са лоптом у ногама, али офанзивни део екипе није му помогао да се искаже и на том плану. У наставку игре и он се уклопио у сивило целокупне екипе, а због оштријег старта зарадио је и јавну опомену;

– Мирко Иванић: Солидно је ушао у сусрет. Нападао је небрањени простор и увек био спреман да лопту пошаље напрад ка нападачима. Како је време одмицало и у његовој игри је био приметан драстичан пад. Самим тим и нападачка линија тима остала је без његових прецизних и благовремених пасова;
– Марко Марин: Сигурно најбољи и најагилнији играч у суморној литванској вечери. Много је Марин претрчао, много покушавао, али суштински све је било узалудно. Успео је да креира шансу Бену којег је „спојио са голом“, али егзекуције није било. Често је морао и сам да напада целокупну одбрану Судуве, али су такви покушаји били преамбициозни. Свакако, један је од ретких који заслужује прелазну оцену;

– Ел Фарду Бен: Можда и највеће разочарење. Не може се Бену приговорити жеља, али целокупна кретања на терену су била узалудна. Најчешће је са позиције крила улазио у средину где је наилазио на чврсту одбрану домаћина. Пробоја уз десну аут линију готово да није ни било. Пропустио је лепу прилику на асистенцију Марина. Имао је у првом полувремену један добар покушај са дистанце када је лопта прошла тик уз леву стативу гола Судуве, али и још неколико покушаја из даљине који су били више него непрецизни;

– Ричмонд Боаћи: То дефинитивно више није играч какав је био пре одласка у Кину. Повреде су га пореметиле, па га више не карактеришу ни кретање, ни сигурност на лопти. У неколико наврата је каснио на центаршутеве са крила, а забележио је сам један покушај са метара. И сам говор тела током меча показује да је миљама далеко од жељене форме. Једино је јасно да се Звезда у овом моменту не може поуздати у његов голгетерски учинак;

– Хозе Алберто Кањас: Први Шпанац у историји нашег клуба је забележио прве минуте у црвено-белом дресу. Већ први контакт са лоптом је био лош, па је домаћин након тога могао и озбиљније да угрози Борјана. Касније је показао да има тенденцију паса унапред, али двадесетак минута на терену ипак не могу да покажу јаснију слику о његовим могућностима у будућности. Свакако је играч од кога се много очекује;
– Милан Павков: Показао је знатно више од Боаћија, али прилика за реализацију није било. Поставља се и питање колико је Павков главом у Звезди“ након свих трансфер нагађања. Да би поново имали оног прошлосезонког Павкова клуб дефинитивно мора да пресече, или ће га продати, или ће било каква прича о његовом трансферу бити стопирана;
– Алекса Вукановић: У финишу сусрета ушао је у игру уместо Бена, али је било сувише мало времена да би имао било какав учинак;
– Тренер Владан Милојевић: Учинак екипе у претходних шест месеци морао би да упали „црвену лампицу“ у клубу. Истина је да су играчи тек изашли из припрема, али не може и не сме да се говори о неуиграности тима, с`обзиром да је екипа која је истрчала на терен „АРВИ Арене“ већ најмање ђест месеци заједно и овакви мечеви би морали да се решавају барем на суви квалитет. Много је импровизације у Маријампољу било у свим правцима игре, а тако се сигурно не стиже до остварења жељеног. Евидентно је било да је целокупна екипа падала у игри како је време одмицало, а и да су измене извршене са закашњењем.

Да подсетимо, Црвена звезда је и претходни квалификациони циклус започела ремијем 0:0 против Спартакс Јурмале. Након тога је уследила јесен за памћење, за историју. Надамо се да ће и ова литванска ноћ бити само најава успона наше екипе, али мора се још једном скренути пажња свима у клубу да виђено на старту квалификација није случајно, јер црвено-бели већ пуних шест месеци очигледно имају доста проблема у свим техничко-тактичким сегментима игре.