Najava : Vojvodina – Crvena zvezda

Ne znam da li mi mnogo želimo ili preterujemo u svojim željama, pa na kraju kada mnogo očekujemo, ne dobijemo ništa. Ne znam ni zašto je to tako, ali nismo zaslužili ovoliko dug post i ovo što nam se dešava. Daleko od toga da ću pokleknuti, ali nije u redu. Istina je da smo od 1995. pa do 2000. godine čekali titulu, sada moramo ponovo. Tada je bio Slavoljub Muslin, sada Robert Prosinečki. Do derbija – perfektni, od derbija – slabi. Biće vremena za analize, sada sezonu moramo da spašavamo protiv veoma ambicioznog, sjajnog, što ne reći, možda i najboljeg tima trenutno u zemlji. Pričaćemo, sigurno, o našoj sezoni i sumiraćemo utiske, ajde sada da Novi Sad bude naš.

„Stara Dama“ iz „Srpske Atine“, klub za respekt, klub sa renomeom, kako bi naši stariji rekli – gospodski klub. Treći najstariji klub u zemlji, mlađi tri godine od najstarijeg OFK Beograda i dve od Javora. Velika tradicija, istorija. Ali, oni su nekako večito treći. Tu su, ali kao da nisu. Kao da im neko ne da ili im se ne da da krenu napred taj jedan korak. Uvek treći, u finalu Kupa, večito opasni,ali… uvek ima to ali. Svaka čast Voši, ali moram da priznam da im nikako nije trebalo ono izvinjenje. Moram da priznam da mi se malo zgadilo. Kome, čemu? Njihova čast je u pitanju. Ona je pljunuta i povređena u finalu Kupa, nema kompromisa oko toga. Očigledno su nekog zaslepeli kompleksi, pa napadaju i kradu sve što je crveno, crveno – belo. Možda je i to što bi izgubili i peti put za redom od Voše. Bože Petra! Pa nisu oni takvi! Ma da.

FK Vojvodina je osnovan 6. marta 1914. godine u dvorištu kuće u ulici Temerinskoj br.12. Nažalost i srpskog fudbala, a pre svega grada Novog Sada, na tom mestu danas ne stoji ni ploča ni naznaka da je osnovana „Voša“. Već sami osnivači, posle Prvog svetskog rata, nisu mogli da se slože oko datuma osnivanja.  Kada su svi mislili da je istorija sakrila datum, jedino je dr Dušan Popov ustanovio da je taj dan 6. mart. Osnivanje se održalo u potpunoj tajnosti, jer je u predvečerje Prvog svetskog rata austro-ugarska policija budno pratila svako okupljanje srpske omladine, samo što je umesto nekog skrivenog mesta, kao pozornica poslužila štrikerska radnja Save Šijakova u Temerinskoj ulici (današnji „Tehnometal“). Pod izgovorom da dolaze da pomažu u preradi vune, skupili su se učenici “Velike srpske pravoslavne gimnazije“, studenti i trgovački pomoćnici, radi osnivanja jednog nacionalnog kluba radi vaspitanja na sportskom planu. Prva, odnosno originalna, boja dresova je bila svetlo plava. Prva utakmica u istoriji kluba je odigrana u junu 1914. godine u Kovilju, protiv lokalnog kluba Šajkaš. Motiv za odabir ovog protivnika bila je devojka fudbalera“ Vojvodine“ Ljubojevića, koju je on želeo da impresionira. Voša je pobedila 5:0, a u tom timu Vojvodine uglavnom su igrali đaci i studenti koji su bili na letnjem raspustu. Utakmica sa Šajkašem je bila prva i jedina utakmica Vojvodine sve do oslobođenja i kraja Prvog svetskog rata 1918. godine. Ubrzo zatim, Voša je po uzoru na Prašku Slaviju bila inspirisana i uzela je crveno-belu boju za svoju, koju i dan danas nose. Ali, svaka čast Voši, zna se ko je crveno-beli.

CZ N V

„Marakana“  :  73 55 11 8   165:65

Novi Sad   :      73 30 27 17 114:75

Ukupno :        148 85 38 25 279:140

• dve utakmice finala Kupa su odigrane na neutralnom terenu i obe su završene  našom pobedom.

Prva utakmica odigrana je u Beogradu 1951. godine i pobedili smo 1:0. U Novom Sadu iste godine u borbi za našu prvu titulu šampiona – 6:0. Prva pobeda Vojvodine datira iz sezone 54/55, 3:2 iz Novog Sada.

Naša najubedljivija pobeda je 7:1. Dva puta smo slavili tim rezultatom, jednom u Beogradu, jednom u Novom Sadu. U Novom Sadu, na naš 53. rođendan, 4. marta 1998. godine. Dejan Stanković dva puta i Perica Ognjenović, Dragan Mićić, Jovan Gojković, Zoran Njeguš i Miodrag Pantelić po jednom.

Siniša Mihajlović, Aleksandar Kocić, Leo Lerinc, Radovan Krivokapić, Marko Perović, Aboubakar Oumaru, Nikola Lazetić, Bratislav Živković, Miodrag Pantelić, Nino Pekarić, Miloš Šestić, Miroslav Tanjga, Dragan Mrđa, Branko Jelić, Igor Bogdanović, Vidak Bratić, Srđan Bajčetić… su samo neka od imena koja su nosila dres oba kluba. Ljupko Petrović, Ljubiša Broćić, Pižon Petrović, Branko Stanković, Milorad Kosanović, Gojko Zec… su neka od imena trenera koja su sedela na klupi oba tima. Mario Đurovski je prošao našu školu, a do ove zime sjajno nosio dres Vojvodine.

Derbi između Voše i nas bi trebao da bude kao derbi između Bajerna i Šalkea, Ajaksa i PSV, Juventusa i Fiorentine, Mančester Junajteda i Aston Vile… ali „Slaninari“ su često poljuljani rival sa starom slavom koji je veoma dugo bez trofeja. Završava se još jedna sezona. Mi ćemo želeti što pre da krenemo dalje. Imamo čemu da se nadamo. 15. korak, ne onakav kakvim smo ga priželjkivali, ali pobeda za to drugo mesto, 15 dana dužu pauzu, 3. kolo kvalifikacija i kraj sezone.  Ako pobedimo, tri dana slavlja. Pobeda u Novom Sadu, 20 godina od Barija i Džajin rođendan. Voši sve najbolje. Za dobrobit srpskog fudbala je da što pre i ona, i OFK Beograd i mnogi drugi naprave taj korak. Onda ćemo i mi biti jači.

Poslednja najava za ovu sezonu. Čast mi je bila da pišem i najavljujem za Vas. Nadam se da se i da ste Vi uživali. Ko može u Novi Sad, ko ne može verujem da će biti uz Zvezdu u ovom „crveno-belom derbiju“. Srećno, Robi! Doviđenja, dragi prijatelji, braćo i sestre! Živeli!

NOVI SAD JE NAŠ!

Vojvodina – Crvena Zvezda subota 28. maj 2011 17:00h, Jelen Super Liga 30.kolo, stadion : „Karađorđe“, Novi Sad.