Реми Црвене звезде и Сарајева. Звезда оштећена за два пенала

Међународни турнир пријатељства у организацији ЖФК Слога из Земуна започео је јуче дефилеом екипа учесница на Градском стадиону у Земуну. Стадион у Горњој Вароши био је и домаћин првог сусрета у којем су се састале екипе ЖФК Слога и ЖФК Земун, а очекивано знатно искуснија екипа Слоге је савладала новог Суперлигаша, екипу Земуна резултатом 3:0.

У другом, знатно занимљивијем сусрету, на главном терену СЦ „Партизан-Телеоптик“ састале су се екипе ЖФК Црвена звезда и вишегодишњи шампион Босне и Херцеговине и стални учесник УЕФА Лиге шампиона, СФК 2000 Сарајево. Након велике борбе и слободно се може рећи одличног фудбала са обе стране, сусрет је окончан ремијем.

ЖФК Црвена звезда – СФК 2000 Сарајево 3:3 (1:2)

По изузетно спарном времену обе екипе су показале допадљиву и ефикасну игру и стотинак гледалаца на трибинама свакако мора бити задовољно виђеним на терену, али исто тако гледаоци нису могли, а да не буду шокирани ониме што је режирано у лику и делу главног судије меча Јелене Полић. О томе ипак нешто касније…

При самом изласку на терен било је видљиво колико су гошће из Сарајева физички доминантније у односу на наше девојке. Ипак, то није уплашило црвено-беле „Вучице“ које су биле решене да у првој озбиљнијој провери током актуелних припрема покажу све што могу, а истовремно и саме себи докажу да могу равноправно да се супроставе једној од најбољих екипа региона.

Сусрет је започео у бојажљивој игри наших девојака, па је одбрана црвено-белих често „испадала“ из игре услед чега су гошће у уводу меча створиле три изгледне прилике које су захваљујући непрецизности, али и одличној Сари Цетињи на нашем голу отишле у неповрат. Посебно треба истаћи Сарину интервенцију у 10. минуту када је „скинула“ зицер навалној играчици „бордо тима“ (у овом сусрету наступиле у црним дресовима), а на трибинама је провејавало мишљење да би у оваквој мат позицији као победник тешко изашао и голман нашег мушког тима Милан Борјан. Само четири минута касније ерупција одушевљења на трибинама. Увек више него борбена Александра Савановић је упутила пројектил са 18,19 метара од гола Сарајева. Лопта је уздрмала пречку гостију, али се на правом месту нашла Санда Малешевић, моторна снага наше екипе, која је добро реаговала на одбијену лопту и сместила је у мрежу гошћи – 1:0.

Водећи погодак као да је опустио девојке у црвено-белим дресовима, па су уљуљкане у самозадовољству дозволиле искусним гошћама да само два минута касније стигну до изједначења, а у 25. минуту сусрета и до предности од 2:1. Тим резултатом отишло се и на одмор. Међутим, прво полувреме остаје упамћено и по детаљу у 40. минуту о којем ће нешто касније бити речи.

Наставак игре протекао је у одличној игри „Вучица“. Дефанзивна линија је била сигурна, увек за корак бржа од противничких нападача. Везни ред је константно вршио притисак на гошће, али и зналачки креирао акције нашег тима, док је Мирела Тенков у срцу напада била стална претња по гол учесника Лиге шампиона. У таквој консталацији снага поново се истакла Александра Савановић. Играо се 50. минут сусрета када је неуморна играчица је још једном опробала свој ударац са дистанце. Прави пројектил је полетео ка голу гошћи. Голманка Сарајева је парадом само улепшала погодак, а лопта је завршила у њеном горњем десном углу – 2:2.

Нови погодак доводи и до новог пада концентрације црвено-белих. Искусне гошће то поново користе и само два минута касније стижу до новог поготка – 2:3.

Од тог момента на терену је постојала само једна екипа. „Вучице“ су преузеле све конце игре, ређале су се лепе акције везног реда, крила су пробијала бо бочним позицијама и упућивала употребљиве центаршутеве и гол као да је висио у ваздуху. Гошће су биле приморане да се повуку и определе се за игру на контранападе. Десетак минута након трећег поготка Сарајева виђена је још једна срамна одлука делиоца неправде, али и о томе у наставку…

У 70. минуту сусрета виђено је право ремек дело наших фудбалерки. Јована Стојановић је започела акцију, упослила је капитена Катарину Ђорђевић, која је на овом сусрету прославила и свој 24. рођендан, уследио је фантастичан центаршут на другу стативу а тамо је неуморна Мирела Тенков полетела кроз ваздух и лопту сместила у мрежу за и више него заслужених – 3:3.

Након новог изједначења гошће су још једном одважније кренуле ка нашем голу. Овога пута црвено-беле су успеле да исконтролишу нападе Сарајева и меч уведу у мирнију завршницу. Већ тада је било видљиво да је тешко време по прилично истрошило играчице оба тима, па је до краја сусрета меч одигран у слабијем ритму. Треба напоменути да је у финишу меча тренер Александар Петровић шансу указао и двема девојчицама. Две петнаестогодишњакиње су добиле прилику да одиграју пар минута у црвено-белом дресу и сигурно ће им то значити у циљу стицања искуства.

На крају чинило се да су обе екипе задовољне оствареним, а општи закључак је да је виђена једна одлична фудбалска представа иако се и Црвена звезда и Сарајево налазе у припремном периоду, али се мора истаћи да је сусрет и квалитетом, али и интензитетом оправдао очекивања. Нашим девојкама овај меч мора бити показатељ да умеју и да могу да се супроставе једној од најбољих екипа екс-Ју региона и да су све заједно сазреле да уђу у борбу за шампионску титулу и постану део Лиге шампиона у којој им је сигурно место.

Екипа СФК 2000 Сарајево је показала квалитет, на терену је виђена велика борба, али се мора истаћи фер и коректно понашање и играчица и стручног штаба обеју екипа. Задовољство је било видети девојке како након беспоштедне борбе на терену, пријатељски разговарају по окончању сусрета.

Толико о лепој страни фудбалске игре, а сада се морамо осврнути на оно што не може и не сме да буде део оваквог спектакла…

Дуел између Црвене звезде и Сарајева својим срамним одлукама одлучила је директно Јелена Полић која је на овом сусрету „играла улогу“ главног фудбалског судије јер то по свом знању свакако није. Дотична је током целог сусрета успевала да превиди прекршаје над нашим играчицама. Овде још једном морам да нагласим да гошће из Сарајева нису играле прегрубо и прљаво, већ су сви прекршаји настали као последица борбене игре. У више наврата нашим играчицама је морала да се указује лекарска помоћ након стартова противница, али дотична Јелена Полић такве стартове није санкционисала прекршајима. Две ситуације су посебно изазвале гнев свих присутних на трибинама. Играо се 40. минут сусрета. Гошће су након преокрета водиле резултатом 2:1, а Мирела Тенков је примила лопту уз гол-аут линију. Нападач наше екипе је ушла у шеснаестерац гостију, варком се ослободила одбрамбене играчице Сарајева које је стартовала на ноге убојитог стрелца црвено-белих. Прекршај за једанаестерац који су видели сви изузев делиоца неправде Јелене Полић.

Половином другог дела игре при вођству гостију од 3:2 црвено-беле су извеле полуконтру. Упућена је дубинска лопта у казнени простор гостујуће екипе, а поново је у главној улози била Мирела Тенков. Била је бржа од одбране Сарајева и кренула сама ка голу у ситуацији „један на један“ са голманком Сарајева. Ова је у намери да спречи готово известан погодак уклизала у ноге Мирели и покосила је, а Јелена Полић, за коју се сигурно не може рећи да је фудбалски судија, још једном је само одмахнула руком. Након овог старта Мирели Тенков се више минута указивала помоћ ван терена, а последице овог старта биле су видљиве након меча када најопаснији нападач наших „Вучица“ готово да није могла да се ослони на повређену ногу и питање је колико ће и да ли ће уопште моћи да помогне екипи до краја турнира.

Сходно свему, поставља се питање ко је и по ком налогу довео дотичну особу да дели правду на оваквом мечу. Само по себи се намеће питање шта би дотична учинила када би судила нашој екипи на мечу који би нешто одлучивао, када се овако опходила на ревијалном, турнирском сусрету. Судијска организација при Фудбалском савезу Србије би свакако морала да се позабави оваквим дељењем неправде, јер је дотична пред стотинак сведока на трибинама показала или потпуно непознавање основних правила фудбалске игре или директну фрустрацију према Црвеној звезди и свему што има везе са црвено-белим бојама.

Да подсетимо, Јелена Полић је један од оснивача и потпредседник ЖФК Рад из Београда, а интересантан је податак да је пре нешто више од месец дана у име ФСС-а учествовала на регионалном семинару о женском фудбалу који је одржан у Будви где је говорила о проблемима које има женски фудбал у Србији. Својим понашањем на сусрету Црвене звезде и Сарајева је показала шта је један од кључних проблема женског српског фудбала…

– Фото извештај са сусрета ЖФК Црвена звезда:СФК 2000 Сарајево: