У дербију кола, црвено-бели савладали нишки Раднички

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – РАДНИЧКИ (Н) 2:0 (1:0)

Након остваривања одличног резултата у првом мечу друге рунде квалификација за Лигу шампиона, против финског Хелсинкија, црвено-беле је већ за три дана сачекао дуел са вицешампионом Србије. Због осетне потрошње одређених играча, као и због повреде Бранка Јовичића, тренер Милојевић није имао друге него да за вечерашњи сусрет у многоме измеша карте и пружи шансу онима који је нису имали у великој мери од почетка сезоне. Повратник у редове Црвене звезеде, Милош Дегенек, своју форму на почетку новог мандата тражио је на позицији десног бека, док су прилику да дебитују у Суперлиги добили Панков и Кањас. Од играча из стандардне поставе, данас смо у првих 11 гледали само Борјана, Бена и Јованчића (условно и Бабића).
Са друге стране, екипа Нишког Радничког доживела је огромне промене у стручном штабу и играчком кадру. Нови шеф струке, Симо Крунић, додатно није могао да рачуна на наше играче Мелега и Јирку због договора по којем они не би смели да играју против свог клуба. Шансу од првог минута добили су наши некадашњи играчи Стефан Ђорђевић, Саша Стојановић, као и Стефан Михајловић.
Посета на нашем највећем стадиону била је прилично мизерна (5.200), имајући у виду да је нерадни дан и да смо играли, за услове Суперлиге против прилично незгодног противника.

Од самог старта, наши играчи имали су лопту у ногама, Раднички првих десетак минута малтене ниједан напад није имао, нити су повезивали више од два паса. Милан Павков је први пут запретио у 6. минуту из слободног ударца, искоса са леве стране, али његов шут погађа спољни део мреже.

Први покушај Нишлије су имале у 13. минуту – након акције коју је започео Стојановић и убацивања лопте са десне стране, полуволејем покушао је Михајловић, али поприлично непрецизно. Неколико минута касније, гости су имали велику прилику. Након одличне комбинације, у шеснаестерац је са леве стране ушао Ђорђевић, фантастично упослио Батровића, чије су ударце из одличне позиције блокирали Кањас и Жандер. Трећи покушај играча са бројем 70, завршио је поред гола. Узвратио је Бабић главом, након корнера, али преко гола је завршио његов покушај.

Двадесет минута Звезда је имала посед, али су се напади одбијали о чврст бедем испред Петровићевог гола. Са друге стране, гости су били конкретнији из контра напада. У том периоду игре, наш тим је најближи поготку био у 23. минуту. Након одличног дуплог паса Павкова и Бена, репрезентативац Коморских острва је шутирао са неких 15 метара, али се и овај пут мрежа затресла само са спољне стране. Два минута касније, након паса Батровића, ударцем ван казненог, са леве стране, запретио је и Томић – метар преко гола.
У тридесетом минуту су играчи оба тима отишли до својих клупа да би се освежили, утакмица је била прекинута на два минута због превисоке температуре.

Након те паузе, могла је Црвена звезда и до првог поготка. Са леве стране је одлично центрирао Жандер на белу тачку, где је лопту захватио Бен. Ипак, топовски ударац одлази преко пречке. У истом минуту, још једном се истакао Жандер, а овај пут је шутирао солидно из велике удаљености – мало поред леве стативе.

Нов покушај Звезда је имала у 38. минуту: након још једног центаршута Жандера, највиши у скоку био је Јевтовић, али његов покушај главом био је безопасан за Петровића.

Највећу прилику у првом полувремену имали су играчи у плавој опреми. Након фантастичног паса Томића иза леђа Звездине одбране, сам испред Борјана избио је Батровић. Покушао је да га лобује, али га је погодио лоптом у главу. Само један минут касније (42. минут), Црвена звезда је сурово казнила тај промашај. Након идеалног центаршута Милана Јевтовића са десне стране, Павкову није било тешко да у свом стилу погоди главом мрежу гостију за 1:0.

До краја полувремена забележили смо и солидан покушај Симића, али је резултат остао непромењен.

Тим резултатом се и отишло на петнаестоминутну паузу. Црвено-бели су имали осетно већи посед лопте, више покушаја према голу, али се стиче утисак да су гости ипак имали зрелије прилике. С обзиром да их нису искористили, у смирај првог дела уследила је казна од стране Милана Павкова. У односу на жестоко измењен састав, навијачи су били задовољни минималном предношћу, уз наду да неће уследити пад у другом полувремену.

Друго полувреме почело је ултра офанзивном игром Радничког, али су ти напади трајали свега минут-два док се Звезда није консолидовала и смирила игру.

Након прекида и сјајног центаршута Бена у висини казненог простора, са десне стране, за делић секунде је закаснио Дегенек на другој стативи. У наредних десетак минута, црвено-бели су контролисали игру, имали неколико опасних напада, али без квалитетног завршног паса. Нешто отворенија игра Нишлија, отварала је доста простора за Звездине контранападе и бржу игру.

Следећу прилику нашег тима видели смо у 60. минуту. Бабић је одлучио да крене у напад, одлично упослио Бена који бежи одбрани и у пуном трку шутира право у Петровића. Само који тренутак касније, наш бивши играч, Саша Стојановић нашао се такође у солидној прилици. Као да је чекао мало више него што је требало са ударцем, па је пожртвовани Панков својим уклизавањем спречио можда и изједначење. У тим тренуцима, индиспонираног Симића заменио је Мирко Иванић.

Играо се 64. када је велику грешку направио голман Петровић, ухвативши лопту упућену од стране свог саиграча. Индиректан ударац са свега седам метара удаљености од гола имали су црвено-бели. Гости су поставили „аутобус“ на гол линији, који је управо и спречио Бена да повиси предност.

Симо Крунић је у 69. минуту у игру увео свог најубојитијег центарфора, Нермина Хаскића. С обзиром да је ушао уместо Стојановића (који је испраћен аплаузима), јасно се видело да је Раднички покушао да дође до повољног резултата још офанзивнијом игром – са два центарфора.

У 72. минуту прилику су добили Вулић (Ц. Звезда) и Кнежевић (Раднички). Вулић је ушао уместо још увек недовољно спремног Кањаса, који је вечерас, за ово време док је играо, показао да ће бити појачање за наш тим.

Као и на претходним мечевима, гледали смо период веома мирне игре, где Звезда гледа што дуже да задржи лопту у свом поседу и тиме тера противника да помера све линије ка напред и принудним пресингом покуша да дође до лопте. То од Нишлија нисмо видели негде до 75. минута, па је било за очекивати да крену на све или ништа у последњој шестини меча. Филип Кнежевић је ушао не би ли додатно раширио игру гостију и унео потребну свежину свом тиму приликом покушаја одузимања лопте Звездиним дефанзивцима и везњацима.

У последњих десетак минута меча, шансу је добио и Вукановић, који је заменио асистента до тог момента јединог гола, Јевтовића. У тим минутима забележили смо и два безопасна покушаја Мирка Иванића са дистанце.

Поигравао се Стевановић у 84. минуту испред свог казненог простора, Бен му је одузео лопту, имали смо 4 на 3, али се ипак одлучио на соло продор и шут у сигурног Петровића. Ипак само минут касније у потпуности се искупио за ту, помало себичну акцију. Иванић је добио лопту на левој страни, усамљен се упутио ка голу, гађао супротан угао, али је Петровић још једном фантастично интервенисао. На његову несрећу одбијена лопта дошла је тачно до ноге Бена, којем није било тешко да погоди празан гол за 2:0.

Три минута касније, Раднички је у два наврата могао да уведе меч у неизвесну завршницу. Најпре је након савршеног паса Хаскића, сам испред Борјана избио Чумић. Помало је и ноншалантно покушао да га лобује, чак и успео у томе, али је лопту испред мреже стигао Панков и избио је у корнер. Управо после тог корнера, још једном смо имали среће. Након правог карамбола у петерцу, лопта од ноге једног од играча Радничког одлази око пола метра поред већ савладаног Борјана. Након тих промашаја, свима је јасно било да су сва 3 бода остала у Београду.
До краја меча и Вукановић се нашао у полуприлици, након паса Иванића. Изгледа да му је лопта мало прешла преко ноге, па је за неколико метара промашио Петровићев гол, из доста добре позиције.

Играла је Звезда и вечерас рутински, рекло би се онолико колико јој је било потребно да сломи Нишлије и убележи други тријумф у Суперлиги. Мрежа нашег шампиона мировала је и у петом везаном мечу на старту сезоне. Ипак, сигурни смо да штручни штаб неће зажмурити на спорадичне падове концентрације, те неколико озбиљних прилика противника при активном резултату. Новајлије у нашем дресу положиле су испит, бар што се тиче утиска публике на стадиону. Жандер је још једном показао умеће центрирања, Кањас је сигурном игром оставио бољи утисак него против Судуве, док је Панков својом агресивношћу у одбрани показао Милуновићу, Дегенеку и Бабићу да ће озбиљно морати да се озноје не би ли имали предност у односу на њега. Наше фудбалере већ у среду очекује реванш меч са Хелсинкијем, у далекој Финској.

 

 

Београд – Стадион Рајко Митић. Судија: Јован Шегрт. Помоћници: Милован Ристић и Далибор Ђурђевић. Жути картони: (Црвена звезда) (Раднички) Црвени картони: -.  Стрелци: 1:0 Павков (42. минут); 2:0 Бен (85. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Дегенек, Панков, Бабић, Жандер, Јованчић, Кањас (од 72. Вулић), Симић (од 63. Иванић), Јевтовић (од 82. Вукановић), Бен, Павков. Тренер: Владан Милојевић.

Раднички: Петровић – Ђорђевић, Остојић, Стевановић, Тодоровски, Батровић (од 72. Кнежевић) , Бондаренко, Стојановић (од 69. Хаскић), Чумић, Томић, Михајловић (од 81. Ђилас). Тренер: Симо Крунић