Почетна Блогови Стефана Звездо, враћам се кући!

Звездо, враћам се кући!

Кажу да је прелазни рок добар кад је појачање неко проверен, неко "наш". Кажу и да се Звезди увек вратиш, ма где отишао и ма колико био одсутан. Кажу да је осећај као кад се вратиш кући.

2208
0
Пут у Бари 1991. године

У животу те путеви одведу на најразличитија места, о којима никад ниси ни сањао, али те на крају неминовно врате неким људима и неким местима од којих си давно отишао. Отишао си, јер си осетио да си сагорео, да више не можеш да извучеш из себе максимум. Направио си неке грешке, деловало ти је као да ништа не можеш да урадиш како треба. Као да више не доприносиш ономе што највише волиш, а то боли…

Онда решиш да одеш. Да размислиш о свему. Да се сабереш, да сазриш, да научиш нове ствари, да одрастеш. И онда се вратиш кад осетиш да је време. Некад прође много година, старо ишчезне, ново се роди, али се вратиш и ипак те сачекају нека позната лица. Дочекају те као најрођенијег, као да никада ниси ни одлазио. Вратиш се и наставиш где си стао. Станеш на капију Маракане и помислиш – стигао сам кући. Отвориш нови лист и помислиш – идемо поново, идемо даље!

Отишла сам са МЦЗ-а 2012, од тада је прошло скоро седам година. За седам година се много тога променило. Сада у рукама држим диплому факултета, али и десетомесечног сина. Мене тата више не држи за руку. Отишао је два дана након што сам му саопштила да ће постати деда. Није дочекао много тога. Ни да упозна унука, а ни да види Звезду која је поново велика, која је поново европска, на коју смо још више поносни. Бескрајно ми је због тога жао и свака утакмица прође са сузама у очима, али бар нисам погрешила што сам њему и брату поклонила карте за Келн, уместо да ја идем. Никад не знамо када више нећемо имати прилику за нешто.

Не пишем ово да бих изазвала нечије сажаљење или уздах. Пишем ово јер осећам да ми је у аманет остављено да наставим победнички низ. Да ја или мој син једног дана будемо сведоци неког новог Барија, као што је мој тата путовао у Италију те давне 1991. године. Осећам као дуг према тати да учим малог Луку навијачке песме, да га водим на утакмице и васпитам га да истински воли Звезду. Да слави сваки њех успех и да јој прашта свако нервирање. Осећам да ће године радости тек доћи и да ћемо тек уживати у дивном спорту, трофејима и слављима. Трачак туге ће увек бити ту, али радујем се свему што предстоји, сада имам нову улогу, нова искуства, нова знања и нову одговорност – па ја васпитавам нову генерацију Звездаша! Мало ли је!

Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
  Subscribe  
Обавести ме о