Срђан Калембер је један од оснивача спортског друштва и КК Црвена звезда, активни учесник чувеног састанка у Делиградској улици у Београду на коме је и настала идеја о оснивању спортског друштва које је добило име – Црвена звезда.
Са 18 година освојио је прву од укупно девет титула са Звездом. Иако је као клинац маштао о томе да буде фудбалер, (чак је током другог светског рата и играо фудбал за БАСК) на наговор Слобе Ћосића, секретара тек основаног кошаркашког клуба определио се за кошарку. И није погрешио. Био је важан члан тима, крилни играч који је својим лепршавим стилом игре био је један од главних разлога зашто су трибине на Малом Калемегдану, које је узгред буди речено за КК Црвена звезда пројектовао и изградио његов ујак, биле пуне на сваком мечу.
У црвено белом дресу Срђан Калембер је током девет година одиграо 108 утакмица. У истом периоду наступао је за репрезентацију Југославије 47 пута и био учесник на Европским шампионатима 1947. и 1953.године.
Након девете титуле са Звездом завршава каријеру и одлази у војску. По изласку из касарне уписује Економски факултет али му студирање није ишло јер је, како је сам говорио, волео да спава до подне, да оде до позоришта, да се дружи са балеринама и глумицама, да прошета до Малог Калемегдана. Због свега тога факултет није био приоритет за младог Калембера али га је ипак завршио после 10 година студирања.
Крајем педесетих, две године након последње утакмице у Звезди, враћа се кошарци и одлази у Нант. У неком од каснијих интервјуа присетио се тог времена:
„Тамо је тада кошарка била раднички спорт. Играле су је казанџије и други мајстори, да би после добили боља радна места у банкама или државној служби. Само ја и још један играч у клубу имали смо велику матуру. У Нанту сам провео седам сезона, прво као играч, а затим и тренер“.
Након дефинитивног завршетка играчке каријере остаје у Француској као тренер. Накратко се враћа у Југославију и са клупе доноси сплитској Југопластици трофеј купа СФРЈ 1972. али се после одиграних финала Купа Победника Купова и ФИБА Интернационалног Купа у сезони 1972-73 враћа у Француску где 1989. завршава тренерску каријеру и враћа се у Београд.
Новопечени пензионер живео је повучено у свом стану код Ташмајданског парка, у коме је брижљиво чувао и прикупљао озбиљну историјску грађу, све што је имало било какве везе са Црвеном звездом коју је волео до последњег дана свога живота истим жаром као и првог. Један од оснивача нашег клуба преминуо је у Београду 2. фебруара 2016. За живота је сву своју документацију, слике и историјску грађу везану за наш клуб завештао КК Црвена звезда. Срђан Калембер није више међу нама али ће, као и остали његови оснивачи, заувек остати део нашег клуба. Док год зидине на Малом Калемегдану поносно стоје, док год трибине преко пута причају причу о неким прошлим временима, док год је нас који поносно навијамо за Њу, док год ОНА постоји Срђан, Александар, Небојша и сви они који су себе уткали у наш клуб, у његове саме почетке, ће бити ту међу нама.
Живеће у нашим сећањима…
