Moja Crvena Zvezda
FeaturedБлоговиВажноИсторијаКошаркаНајновије

Они су стварали КК Црвена звезда – деценијa доминацијe и сви њени актери

Након текстова о Небојши Поповићу, Александру Гецу и Срђану Калемберу као вероватно најистакнутијим припадницима тих првих шампионских генерација нашег клуба данашњи текст посветићемо свим њиховим саиграчима међу којима има и оних који су, као тренери или функционери, умногоме обликовали не само нашу већ и светску кошарку. У наставку текста имаћете прилику да пронађете све саставе и видите све табеле из десет првих година постојања нашег кошаркашког клуба.

Првенство 1946.

Прво клупско кошаркашко првенство Југославије одиграно је 1946. године. Шампиона државе одлучио је завршни турнир у Београду на коме је учествовало осам екипа и свако је играо са сваким. Београдски “црвено-бели” су једини пораз претрпели  Партизана који је славио са 24:21. Кад се говори о тим временима треба истаћи да је мали број постигнутих поена последица тадашњих кошаркашких правила која нису предвиђала временски ограничен напад. Другим речима, екипа је могла да држи лопту колико жели. Ривал је једино могао да покуша да “украде” лопту или направи фаул, како би дошао у прилику за напад. ФИБА је тек 1956. године увела напад од 30 секунди, по угледу на НБА, која је установила напад од 24 секунде две године раније.

Коначна табела првенства:

  1. Црвена звезда (Београд)
  2. Задар
  3. Еђшег (Нови Сад)
  4. Партизан (Београд)
  5. Славија (Загреб)
  6. Металац
  7. Слобода
  8. Македонија

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Небојша Поповић (играч и тренер), Александар Гец, Борислав Станковић, Реља Мештеровић, Василије Стојковић, Раде Јовановић, Миодраг Стефановић, Тихомир Булубџић, Срђан Калембер, Иван Димић и Владимир Бањац.

КК Цвена звезда – шампиони 1946.

ПРВЕНСТВО 1947.

Следећи завршни турнир одигран је у Загребу. Црвена звезда овај пут титулу осваја  без пораза …

  1. Црвена звезда (Београд)
  2. Задар
  3. Партизан (Београд)
  4. Пролетер (Зрењанин)
  5. Јединство (Загреб)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Небојша Поповић (играч и тренер), Страхиња Алагић, Милан Благојевић, Василије Стојковић, Александар Гец, Милорад Соколовић, Борислав Станковић, Милан Бјегојевић, Драган Гоџић, Александар Николић, Раде Јовановић, Срђан Калембер, Ђорђе Лазић, Христофор Димитријевић.

КК -Црвена звезда – шампиони 1947.

ПРВЕНСТВО 1948.

Финални турнир првенства Југославије за кошаркаше 1948. године организован је у Београду. Црвена звезда је тријумфовала уз четири победе и један пораз, претрпљен од загребачке Младости – 27:29.

  1. Црвена звезда (Београд)
  2. Пролетер (Зрењанин)
  3. Јединство (Зрењанин)
  4.  Енотност (Љубљана)
  5. Младост (Загреб)
  6. Металац (Београд)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Небојша Поповић (играч и тренер), Александар Гец, Милорад Соколовић, Срђан Калембер, Милан Бјегојевић, Василије Стојковић, Драган Гоџић, Ладислав Демшар, Страхиња Алагић, Борислав Станковић, Александар Николић, Милан Благојевић, Христофор Димитријевић, Раде Јовановић и Ђорђе Лазић.

ПРВЕНСТВО 1949.

Први пут је првенство по двокружном бод-систему (свако игра са сваким кући и у гостима) одржано 1949. године,. Епилог је био исти – Црвена звезда је освојила четврту узастопну титулу. Звезда је доживела и један пораз – од Партизана 13:21.

1. Црвена звезда (Београд)
2. Партизан (Београд)
3. Младост (Загреб)
4. Јединство (Загреб)
5. Металац (Београд)
6. Железничар (Београд)
7. Енотност (Љубљана)
8 Пролетер (Зрењанин)
9. Локомотива (Ријека)
10. Милиционар (Сарајево)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Небојша Поповић (играч и тренер), Тулио Роклицер, Василије Стојковић, Ладислав Демшар, Александар Гец, Милорад Соколовић, Срђан Калембер, Борко Јовановић, Мића Маринковић, Страхиња Алагић, Александар Николић, Милан Бјегојевић и Влада Гаћиновић.

 

ПРВЕНСТВО 1950.

Први послератни шампионат у којем о прваку није одлучио број бодова већ међусобни скор. Звезда и Партизан су првенствену трку завршили са истим бројем поена (32) али је титула опет припала београдским “црвено-белима” јер су оба пута били бољи од ривала – 56:32 и 24:22.

1.Црвена звезда (Београд)
2. Партизан (Београд)
3. Железничар (Љубљана)
4. Металац – БСК (Београд)
5. Металац (Загреб)
6. Железничар (Београд)
7. Задар
8. Јединство (Загреб)
9. Пролетер (Зрењанин)
10. Енотност (Љубљана)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Небојша Поповић (играч и тренер), Милан Бјегојевић, Ладислав Демшар, Страхиња Алагић, Александар Гец, Милорад Соколовић, Срђан Калембер, Борислав Ћурчић, Димитрије Крстић, Тулио Роклицер, Борко Јовановић, Ђорђе Андријашевић и Стеван Алексић.

КК Црвена звезда – шампиони 1950.

ПРВЕНСТВО 1951.

1. Црвена звезда (Београд)
2. Партизан (Београд)
3. Младост (Загреб)
4. Задар
5. Жељезничар (Љубљана)
6. АШК (Љубљана)
7. Пролетер (Зрењанин)
8. Жељезничар (Београд)
9. Јединство (Загреб)
10. БСК (Београд)
11. Локомотива (Загреб)
12. Еђшег (Нови Сад)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Небојша Поповић (играч и тренер), Милорад Соколовић, Ђорђе Андријашевић, Борислав Ћурчић, Срђан Калембер, Милан Бјегојевић, Александар Гец, Борко Јовановић, Драган Гоџић, Ладислав Демшар, Страхиња Алагић, Димитрије Крстић и Тулио Роклицер.

КК Црвена звезда – шампиони 1951.

ПРВЕНСТВО 1952.

Финални турнир 1952. године одржан је у Зрењанину по једноструком бод-систему.

1. Црвена звезда(Београд)
2. Пролетер (Зрењанин)
3. Партизан (Београд)
4. Младост (Загреб)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борислав Ћурчић, Ладислав Демшар, Александар Гец, Срђан Калембер, Драган Гоџић, Милан Бјегојевић, Бранко Нешић, Ђорђе Андријашевић и Борко Јовановић. Тренер: Небојша Поповић.

 

ПРВЕНСТВО 1953.

Милан Бјегојевић је трећег августа 1953. године ушао у историју југословенске кошарке као први играч који је постигао 30 и више поена у “вечитом дербију” између Партизана и Звезде. Популарни Муса је убележио 33 поена за “црвено-беле”.

1. Црвена звезда (Београд)
2. АШК (Љубљана)
3. Локомотива (Загреб)
4. Партизан (Београд)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Александар Гец, Срђан Калембер, Бранко Нешић, Ђорђе Коњовић, Војислав Павасовић, Борислав Чурчић, Ладислав Демшар, Ђорђе Андријашевић, Милан Бјегојевић, Борко Јовановић, Драган Гоџић, Обрен Поповић, Растко Радуловић и Милан Радивојевић. Тренер: Небојша Поповић.

 

ПРВЕНСТВО 1954.

1. Црвена звезда (Београд)
3. Пролетер (Зрењанин)
4. АШК (Љубљана)
5. Партизан (Београд)
6. Локомотива (Загреб)
7. Монтажно (Загреб)
8. БСЛ (Београд)
9. Љубљана
10. Жељезничар (Карловац)
11. Борац (Чачак)
12. Раднички (Београд)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Драган Гоџић, Ђорђе Андријашевић, Обрен Поповић, Борислав Ћурчић, Ладислав Демшар, Милан Бјегојевић, Војислав Павасовић, Борко Јовановић, Мирољуб Чавић, Страхиња Алагић, Радивоје Остојић, Ђорђе Коњовић, Ђорђе Оташевић, Срђан Калембер, Милорад Ђерић, Милан Радивојевић и Бранко Нешић. Тренер: Небојша Поповић.

 

ПРВЕНСТВО 1955.

Десета узастопна титула Црвене звезде, уједно и последња сезоне доминације “црвено-белих” југословенском кошарком. Звезда је на нову титулу чекала 14 година …

1. Црвена звезда (Београд)
2. Пролетер (Зрењанин)
3. Партизан (Београд)
4. Олимпија (Љубљана)
5. Љубљана
6. Локомотива (Загреб)
7. Монтажно (Загреб)
8 Младост (Загреб)
9. БСК (Београд)
10. Марибор

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ђорђе Коњовић, Борко Јовановић, Бранко Нешић, Ладислав Демшар, Ђорђе Андријашевић, Драган Гоџић, Обрен Поповић, Борислав Ћурчић, Милан Бјегојевић, Војислав Павасовић, Мирољуб Чавић, Радивоје Остојић. Тренер: Небојша Поповић.

Борислав Ћурчић је 10. јула 1955. године у тријумфу Звезде над Партизаном 82:75 постигао 45 поена што је други највећи број поена који је Звездин кошаркаш постигао у такозваном “вечитом дербију” који то у то време и није био јер су се састајали вечити шампион и клуб који то никад није био. Рекордер Црвене звезде по броју убачених поена Партизану је јунак неке будуће приче нашег серијала, Љубодраг-Дуци Симоновић, чији рекорд од 59 поена тешко да ће икада бити оборен...

Након одласка (склањања) Небојше Поповића са места тренера завршава се и Звездин деценијски тријумфални низ. Следећа титула се чекала пуних 14 година а занимљиво је да је актер у њеном освајању био и један од јунака овог текста – Милан Бјегојевић. Човек који је у овом тријумфалном низу освојио 9 узастопних титула ( једини уз Срђана Калембера) је као тренер водио  Звезду пуних 11 година (1960 – 1970) и учествовао у стварању једне талентоване генерације која ће 1969. вратити титулу на Мали Калемегдан. Генерације која ће коју годину касније, под вођством његовог саиграча Александра Николића освојити први и за сада једини европски трофеј Црвене звезде – Куп Победника Купова. Професор Александар Николић се сматра утемељивачем тренерске струке у Европи, оцем југословенске школе кошарке на чијим постулатима је утемељена модерна европска кошарка.

Александар “Аца” Николић, легендарни ‘професор’ тада члан шампионске генерације КК Црвена звезда у дресу са бројем 4

Још један њихов саиграч је оставио немерљив траг у историји ове игре али са неке другачије, организаторске позиције. Реч је наравно о Бори Станковићу који се након тренерске каријере чији је највећи део провео у ОКК Београду са којим је освојио три титуле првака Југославије и играо полуфинале Купа Шампиона отиснуо у Италију али се након освојања друге шампионске титуле са екипом Кантуа из здравствених разлога повлачи са клупе и прелази у функонерске воде. Био је генерални секретар ФИБА пуних 26 година и за време његовог мандата кошарка доживљава експанзију широм планете. Сматра се  „најодговорнијим“ за коначно укључивање америчких НБА играча у мећународну репрезентативну кошарку што је допринело додатној популаризацији овог спорта. Да није било његовог утицаја тешко да би репрезентација тадашње Југославије добила право да учествује на ЕП 1995.  у Атини чиме би наша земља била ускраћена за један од најдражих спортских успеха у својој историји. Поповић, Гец, Калембер, Бјегојевић, Николић, Станковић и сви њихови саиграчи су обележили једну епоху, ударили темеље Црвене звезде и подигли (уз још неке кошаркашке раднике који нису били део нашег клуба)  југословенску а последично и српску кошарку на ниво светске велесиле. У данашњем времену свеопште релативизације то се не сме заборавити. Ови текстови су само мали напор нашег портала у том правцу. Успеси о којима говоримо се јесу десили давно, проток времена чини да је живих сведока тог времена (на жалост) све мање, видео снимци практично не постоје али нека бар остане писана реч да нас уз избледеле фотографије подсећа на нека славна времена. Јер била су славна…

 

* у тексту коришћени подаци са сајта СПОРТСКА КУПУСАРА

Повезане вести

Leave a Comment