Moja Crvena Zvezda
Featured Blogovi Važno Istorija Košarka Najnovije

Oni su stvarali KK Crvena zvezda – Vladimir Cvetković

U današnjem delu našeg serijala o ljudima koji su od KK Crvena zvezda stvorili ono što je danas bavićemo se likom  i delom čoveka koji je pored košarkaškog nemerljiv trag ostavio i u našem fudbalskom klubu.

Vladimir Cvetković “Cvele“, jedan od najboljih košarkaša u istoriji Crvene zvezde, reprezentativac Jugoslavije i generalni sekretar fudbalskog kluba Crvena zvezda sa kojim je bio šampion Evrope i sveta, rođen je 24. maja 1941. godine u Loznici.

Zanimljivo je da je sportsku karijeru počeo kao fudbalski golman ali je u svojoj 14. godini imao prelom ramene kosti leve ruke zbog koje je pauzirao da bi, nakon oporavka, prilikom skoka u Drinu ponovo polomio ramenu kost leve ruke što ga je prikovalo za bolnički krevet pune dve godine. Na kraju boravka u bolnici leva ruka mu je ostala kraća za 2,5 centimetra i tanja za bar jedan centimetar od desne, hirurški zahvat ostavio je trag od 20 centimetara  a ortoped ga je savetovao da pokuša da igra košarku kako bi ojačao ruku. Sticajem nesrećnih okolnosti košarkom je počeo da se bavi  u 17. godini svog života i zbog pomenutog ožiljka uvek je ispod košarkaškog dresa nosio majicu da bi sakrio posledice preloma. Ipak to ga nije sprečilo da postane sjajan igrač pa je vrlo brzo stigao i do dresa Crvene zvezde.

U jednom od kasnijih intervjua Cvele se prisetio kako je stigao u Zvezdu.

“ Ne znam, sve to danas izgleda malo čudno. Pamtim da su jednog dana, kada ih niko nije očekivao, u moju Loznicu stigli legendarni crveno-beli asovi Saša Gec i Brana Kontić. Prihvatim njihovu ponudu i potpisujem ugovor sa Zvezdom. Par dana kasnije, 24. maja, napunio sam 18 godina i u proleće te 1959. debitovao za crveno-bele.“

Za prvi tim crveno-belih igrao je od 1959. do 1972. godine. Osvojio je dve šampionske titule 1969. i 1972. i jedan Kup 1971. godine. Za Zvezdu je na 288 zvaničnih utakmica postigao 5967 poena (sjajan prosek od 20,7 poena po meču). Čak devet sezona je bio lider tima po broju postignutih poena, što je rekord koji verovatno niko nikad neće dostići. Dva puta je bio i najbolji strelac lige i to u vreme nenadmašnog strelca Radivoja Koraća.

U Zvezdinom dresu debituje 1959. godine prvo na prijateljskim , a godinu dana kasnije i na zvaničnim utakmicama. Tada se još uvek igralo na otvorenim terenima. Već 1961. godine, sa 10.1 poenom u proseku  bio je treći strelac ekipe, iza Sretena Dragojlovića i Ratomira Vićentića (koji će mu kasnije postati i kum) . Prvi put je bio najbolji strelac kluba u ligi 1962. godine kada na 18 utakmica prosečno beleži 22,7 poena. U narednim godinama njegove košgeterske brojke nastavljaju da rastu. Nakon šampionata 1965. godine u kom je imao prosek od 28,2 poena po utakmici proglašen je za najboljeg sportistu SD Crvena zvezda u prvom izboru Zvezdine revije i dobio nagradu koja je kasnije postala tradicionalna nagrada i opstala do današnjih dana.

Izuzetno efikasan je bio u sezoni 1966. kada je na 22 utakmice postigao 755 poena – prosek od nestvarnih 34,3 poena po meču (u vreme kada nije bilo trojke) mu je po prvi put doneo zvanje najboljeg strelca lige . Na utakmici protiv Ivangrada je te 1966 godine postiže 57 poena što mu je lični rekord. U prvenstvenoj sezoni 1967. imao je prosek od 32,2 poena po meču. Na susretu protiv Olimpije ubacio je 56 poena, a ekipa je zauzela treće mesto, kao i u šampionatu 1967/68, kada je Cvele beležio 27,1 poen po utakmici. Od te sezone utakmice su počele da se igraju u dvoranama.

 

Cvele sa loptom , njegov saigrač Vučinić i Janjić iz Partizana. Detalj sa ‘večitog derbija’ Crvena Zvezda-Partizan iz 1967 godine.

Vladimir Cvetković je u sezoni 1968/69 pod komandom trenera Milana Bjegojevića i uz pomoć mlađih saigrača Kapičića, Simonovića, Vučinića i Slavnića stigao do svoje prve šampionske titule sa Zvezdom. Bila je to i prva titula za klub posle pauze od 14 godina. U 22 susreta ostvareno je 19 pobeda i 3 poraza a Cvetković je sa prosekom od 27,3 poena ponovo bio lider tima.

Crvena zvezda je u sezoni 1969/70 prvi put nastupila u evropskim kupovima i to u Kupu šampiona gde se plasirala među osam najboljih timova a Cvele je ponovo bio najefikasniji igrač bio svog tima. U domaćem šampionatu je beležio 19,7 poena prosečno i opet bio prvi košgeter ekipe ali je Zvezdi je za dlaku izmakla nova titula  koju osvaja ljubljanska Olimpija. Cvetković je od 1962. do 1970. godine svih devet puta bio najbolji strelac Zvezde po ukupnom broju poena, a osam puta po proseku u istom periodu. Samo je Sreten Dragojlović uspeo da ga nadmaši po proseku poena u sezoni 1963. Prvi nacionalni kup u istoriji kluba osvojen je u sezoni 1970/71, a Cvele je sa 98 poena u četiri meča bio najefikasniji košarkaš u timu. Kompletnu karijeru proveo je u Zvezdi od koje se oprostio kao kapiten šampionskom titulom 1972. godine, koju su crveno-beli vođeni sa klupe Bratislavom Batom Đorđevićem osvojili u majstorici na neutralnom terenu u Ljubljani savladavši Jugoplastiku iz Splita rezultatom 75:70.

KK Crvena zvezda – Šampioni Jugoslavije 1971/72

Zapažen učinak ostvario je i u dresu reprezentaciji Jugoslavije za koju je odigrao 149 utakmica i postigao 1276 poena. Osvojio je četiri srebrne medalje na velikim takmičenjima (SP 1963. i 1967. godine, OI 1968. i EP 1969. godine). Ono po čemu se i danas pamti Cvetkovićev boravak u nacionalnom timu su dva pogođena slobodna bacanja za pobedu protiv izuzetno snažne selekcije SSSR-a na Olimpijskim igrama u Sijudad Meksiku 1968. godine kojom je Jugoslavija obezbedila svoju prvu košarkašku medalju u istoriji na najvećoj svetskoj smotri sporta. Sovjeti su savladani  63:62 u polufinalu a Cvetković je sedam sekundi pre kraja, pri rezultatu 61:60 za Jugoslaviju  realizovao oba slobodna bacanja za 63:60. Sovjeti su imali dovoljno vremena da smanje na 62:63, ali ne i da izbegnu poraz jer tada još nije postojao šut za tri poena. Poslednji put je na velikim takmičenjima u dresu reprezentacije Jugoslavije nastupio na Evropskom prvenstvu u Italiji 1969. godine, kada je osvojena još jedna srebrna medalja. U kolekciji takođe ima i dve medalje na Mediteranskim igrama – bronzu 1963. u Napulju i zlato 1967. u Tunisu.

Cvetković je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nakon završetka igračke karijere dugi niz godina bio je direktor u Kvarneru, Ineks Turistu i Sportskom centru “Tašmajdan“. Stečeno iskustvo mu je pomoglo da pored košarkaškog postane legenda i  fudbalskog kluba Crvena zvezda gde je na mestu generalnog sekretara za 18 godina (1983-2001) doprineo osvajanju 18 trofeja. Zvezda je bila sjajno organizovana a Cvele je držao sve ekonomske konce kluba u svojim rukama. Zvezda u to vreme nikada nije imala dugove. Sa svojim saradnicima napravio je najveći istočnoevropski fudbalski klub i dostigao rezultatski maksimum osvajanjem titule šampiona Evrope i sveta 1991. godine. O tome kako je stigao u Zvezdu i kakva je organizacija u klubu bila u njegovo vreme govorio je za portal czbgtv.com.

– Ja sam došao u Zvezdu koja je tada bila jedan izuzetno organizovan klub. Zvezdu su vodili sposobni i pametni ljudi, poput Slobodana Ćosića, Ace Obradovića. Kasnije Vasa Stojković, Konstatin Zečević. Sve su to bili iskusni sportski radnici. Zvezda je bila jedna vrlo velika i opasna organizacija. Imali smo komisije, članstvo, izuzetno vredne ljude. Izvršni odbor Crvene zvezde je bio takav da smo nekad kroz šalu govorili da je to mogla da bude Vlada republike. Tu su bili ljudi poput Dragana Tomića, Radmila Bogdanovića, Miše Slijepčevića, direktor Kongrapa, pa Begović koji je bio jedan vrlo uticajan i iskusan bankarski stručnjak. Bio je tu i Slobodan Radulović, direktor C marketa. Sve su to bili ljudi koji su vodili velike firme i organizacije. Imali smo izvrsne relacije sa svim velikim firmama. Ono što je interesantno jeste da smo mi imali fenomanlne odnose sa velikim poslovnim ljudima koji su bili partizanovci. Recimo, Dragan Nikolić direktor fime Prvi maj Pirot. Prva reklama Crvene zvezde na dresu bio je Prvi maj. Imali smo veliki broj komisija. Komisiju za pravna pitanja, za zdravstvo…  Bio je to izuzetno veliki i ogroman aparat. Samo je trebalo da se koordinira i da se zna šta nam je cilj. Zvezda je uvek bila veliki klub, ali smo mi težili ka tome da postignemo najveći uspeh. Naš cilj je bio skoncentrisan na to da jednog dana budemo prvaci Evrope. Imali smo izuzetno dobre trenere, tehnički direktor, čovek zadužen za struku bio je Dragan Džajić. Sve su to ljudi koji su bili takvog profila čija su imena značila nešto na evropskom nivou. Bilo je veliko zadovoljstvo radili u Zvezdi, ali pod dva uslova – moraš da znaš svoj posao i moraš mnogo da radiš. Nije bilo radnog dana u Zvezdi bez 15, 16 sati dnevno rada, ne postoji ni vikend, ni praznici. To je bio jedan izuzetno naporan, sadržajan, ali i interesantan život.

Šampioni Evrope

Tokom devedestih Vladimir Cvetković je u tri mandata bio ministar sporta u vladi Srbije. Kako sam kaže u politiku je ušao zbog Zvezde, da bi je zaštitio. Tamnu stranu ovdašnje politike osetio je na svojoj koži 2008. kada je zajedno sa Draganom Džajićem i Milošem Marinkovićem  „uhapšen u sklopu istrage protiv fudbalske mafije“- kako je tada medijima saopšteno. Tih događaja prisetio se koju godinu kasnije:

„Mislim da je grupacija antizvezdaša političara htela da uprlja Zvezdu. Mislim da je tu odigralo ulogu nekoliko ličnosti. Nelogično je i nemoguće. Ne postoji ništa u fudbalskom životu što je radila Zvezda, a da nije radio Partizan. Ne postoji nijedna stvar. I sad, iz Partizana niko ni na razgovor. A nama dođu ovde da nas hapse i čekaju reportere. Zove me sestra uplakana i kaže da sam uhapšen… ide kajron na televiziji. A ja još nisam bio priveden. Uključim televizor i vidim.  Došli su kod mene i ja kažem: „Dobro, hajde idemo“, a oni kažu da čekamo još malo. Šta čekamo? Ispostavi se da čekamo snimatelje. Izlazim na vrata i tamo dva policajca odmah – ruke na leđa. Kamere su nas pratile dok me odvode. Posle sam saznao da su celu noć dežurali ispred da ne pobegnem. Gde da pobegnem? Ja sam u tom trenutku već sedam godina u penziji“.

Sudski postupak je, posle dugogodišnjeg razvlačenja, na kraju okončan abolicijom od strane predsednika Republike. Vladimir Cvetković danas svoje penzionerske dane provodi u Beogradu, gradu u koji je došao kada je potpisao ugovor sa KK Crvena zvezda i iz koga nikada nije otišao iako je imao ponude klubova iz inostranstva. Jedna je od najznačajnijih figura našeg sportskog društva ikada. Košarkaški as i Zvezdina fudbalska legenda,  košarkaški reprezentativac ovenčan medaljama čija je vizija Crvenu zvezdu učinila klupskim šampionom Evrope i sveta u fudbalu. Jednom rečju – CVELE.

 

Povezane vesti

Komentari

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Slike
 
 
 
Audio i video fajlovi
 
 
 
  Subscribe  
Obavesti me o