Звезда боља од Радничког на Чаиру

РАДНИЧКИ – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:2 (0:1)

Након тријумфа у Купу Србије током репрезентативне паузе, црвено-бели (вечерас плави) су се вратили обавезама у првенству наше земље. У дербију 17. кола Суперлиге, наш тим је био и бољи, и заслужено однео три бода са Чаира, победивши Раднички резултатом 2:0.

За наш тим није било одмора током репрезентативне паузе – морали смо да одиграмо заосталу утакмицу Купа Србије, где смо на нашем стадиону минималном победом над Мачвом обезбедили пролаз даље. Као и на свакој утакмици, и овај пут су били присутни обриси непрекидне ротације у нашем саставу. Томане је задужио место у шпицу, иза кога су деловали Марин, Вукановић и све бољи Бен. Кањас се задржао на средини, у пару са Вулићем, док је одбрана мање-више била устаљена: Гобељић, Милуновић, Дегенек и Родић.

Већ у 55. секунди сусрета, покушао је Вукановић главом на одличан центаршут Дегенека. Морао је Алекса много боље да реагује, нимало то није била безопасна позиција.

У петом минуту, лукаво је Марин из слободног ударца крај аут линије, упослио Вулића на неких 20 метара од гола, овај шутирао из прве, али преко гола. Три минута касније, имали смо солидну прилику из слободног ударца са око 25 метара од гола Нишлија, али Марин погађа само живи зид. Десет минута озбиљне офанзиве нашег тима, додуше без колосалних прилика.

Прву јавну опомену на мечу зарадио је Остојић, оборивши Бена у 12. минуту сусрета, са десне стране надомак шеснаестерца. Након неуспешног центаршута Марина, лопта се одбија до Кањаса који је фаулиран при покушаја хватања волеја у веома опасној зони. Слободњак из идеалне позиције одлично изводи Бен шутем у ближи угао, али Петровић крајњим напором успева да спаси гол свог тима.

Након почетне теренске иницијативе нашег тима, у наредних десетак минута лопту је у ногама углавном имао домаћин. Наш тим се организовано бранио, па је тако да иницијатива била узалудна.

Тек у 23. минуту наш тим долази поново до позиције да запрети. Имао је Бен један-на-један са Ђорђевићем унутар шеснаестерца, у свом стилу га је заврнуо улево, наместио се на шут, али је то учинио веома лоше. У првих пола сата игре, Нишлије су успеле у потпуности да неутралишу Томанеов утицај на игру, а наши напади су углавном долазили са десне стране, преко Гобељића и, пре свих, Бена.

Најозбиљнији покушај Радничког видели смо у 32. минуту, када је опасан шут Чумића искоса (са ивице казненог простора) сјајно зауставио Борјан.

Све је било мирно на Чаиру: смењивали су се безопасни напади, понеки безопасан покушај са обе стране, надметање и чврста игра на средини терена. А онда, у 40. минуту, Звезда прекида тишину. Сјајну дијагоналу са леве на десну страну прихватио је Милуновић, негде на рогљу шеснаестерца са десне стране. Послао је центаршут на другу стативу, где је Милан Родић сјајно враћа на петерац, а тамо је најсналажљивији био Ел Фарду Бен. Испратио је добро акцију, и на крају у паду закачио лопту како би је сместио у мрежу за 0:1. Колико је само Бен важан играч за наш тим!

У мирном, тврдом полувремену Звезда је добро почела. Имала опасну иницијативу петнаестак минута, створила неколико полуприлика, али без конкретног учинка. Раднички се бранио, па је у једном моменту из фазе одбране кренуо јалово да напада. Када је и тај период прошао играло се углавном на средини терена, а ту фудбалску успаванку прекинуо је Бен у 40. минуту и довео наш тим у вођство. Правовремени погодак створио је нашем стратегу неколико опција у припреми другог полувремена.

Очекивано, Раднички је у друго полувреме ушао отвореније, покушавали су Нома, Пантелић и Чумић на самом старту, али није било веће опасности по Борјана.

Колико је Милуновић опасан са лоптом у ногама, показао је фантастичним пасом ка Марину у 51. минуту, који је имао много простора по левој страни. Наша „десетка“ је тражила простор за ударац, на крају је целу ситуацију мало искомпликовао, па упутио закаснели пас ка Бену који шаље лопту небу под облаке. Само минут касније, није било пријатно по наш тим након центаршута са леве стране. Лопта је прескочила играче оба тима, погодила гол, али је Борјан био присебан.

Нову прилику из слободног ударца, наш тим је имао у 59. минуту сусрета. Након прекида контре од стране Ђорђевића (том приликом и пожутео) и прекршаја над Беном, лопту је наместио Милош Вулић, шутирао оштро, али је Петровић био одлично постављен па је ухватио лопту. Четири минута касније извели смо и најозбиљнији напад у наставку – Томане је добио наизглед одличну лопту у простор од Кањаса, али као да је у једном моменту успорио, па тако дозволио Петровићу да покупи лопту испред њега.
С обзиром да је Раднички у наставку играо знатно офанзивније, имали смо прилику да видимо и осетан пораст броја удараца ка нашем голу, а један прилично опасан видели смо у 67. минуту, од стране Чумића. На срећу Борјана, лопта одлази поред гола. Само минут након тога, прети и Звезда – Томане је прихватио једну лопту у самом срцу шеснаестерца, добро се градио, шутирао из окрета, али Петровић је још једном био добро постављен, и помоћу свог дефанзивца лако укротио шут нашег центарфора. Опасно су „плави“ нападали у тим тренуцима, једну фантастичну лопту од стране Вулића катастрофално прихвата Гобељић у висини пенала, па и та шанса пропада. И пас и кретња су били на врхунском нивоу, али пријем на нивоу петлића.

Веома, веома непромишљен потез „пожутелог“ Остојића видели смо у 71. минуту. Наш тим је покренуо не тако опасан контранапад са наше половине, а Остојић је обема рукама приковао Бена за траву и тако зарадио други жути, уједно и црвени картон. Тиме је дефанзивац Радничког утабао Звезди пут ка нова три бода. Из свега приказаног, видно се подигао темпо игре од неког 60. минута, занимљиво је у тим моментима било на Чаиру.

Након искључења Остојића, реаговао је Косановић, па је на терен послао Бондаренка. Одговор на ту измену био је улазак Иванића, уместо Кањаса.

Бројчану предност на терену Црвена звезда је моментално искористила. Играо се 77. минут када је Гобељић из зоне одбране послао дугу лопту према Томанеу. Овај је у стилу Николе Жигића спустио у простор ка Вукановићу, који све то феноменално прати, бежи одбрани Нишлија, прави неколико корака унапред и рутински матира Петровића за недостижних 0:2. Након тог поготка, Вукановића је заменио Вељко Симић.

Смирила је Звезда игру, не желећи било шта да ризикује чак и са играчем више. Јасно је било да Раднички није могао другачије до гола, осим кроз евентуалне контранападе, што је наш тим максимално осујетио благим повлачењем. Своје првенствене минуте након солидне роле у купу заслужио је и наш бисер, Вељко Николић, који је у 87. минуту заменио Марина.

Ништа се вредно помена није догодило до краја сусрета, па остаје констатација да је Звезда рутински стигла до веома битна три бода у дербију 17. кола Суперлиге Србије. Утакмица на моменте брза, атрактивна и занимљива, а на моменте и веома спора и досадна, па ће тако сам квалитет меча зарадити неку осредњу оцену. Правовремени погодак нашег тима приморао је Нишлије да започну друго полувреме отвореније, нападали су, али све наде су им спласнуле након искључења Остојића. Маниром великог клуба, какав и јесте, Црвена звезда је зналачки искористила бројчану предност на терену, па је преко Алексе Вукановића ставила печат на ову победу. Лепа увертира пред меч са Бајерном (уторак), али са Баварцима ће морати и знатно боље од данас виђеног.

Ниш – стадион Чаир. Судија: Новак Симовић. Помоћници: Горан Станојевић и Мирољуб Петковић. Жути картони: Остојић, Пантелић, Ђорђевић (Раднички), Милуновић (Ц.Звезда) – Црвени картони: Остојић (Раднички) Стрелци: 0:1 Бен (40. минут), 0:2 Вукановић (77. минут)

РАДНИЧКИ: Петровић, Тодоровски, Стевановић, Остојић, Ђорђевић, Сулака, Нома (од 81. Кнежевић), Пантелић, Чумић (од 88. Митровић), Хаскић, Михајловић (од 74. Бондаренко). Тренер: Милорад Косановић

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гобељић, Дегенек, Милуновић, Родић, Кањас (од 76. Иванић), Вулић, Бен, Марин (од 87. Николић), Вукановић (од 78. Симић), Томане. Тренер: Владан Милојевић