Једно добро полувреме довољно за три бода

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ВОЖДОВАЦ 2:0 (0:0)

Након прилично поражавајућег издања против Бајерна, црвено-бели су се окренули обавезама у Суперлиги Србије, дочекавши екипу Вождовца у оквиру 18. кола. По веома хладном и ветровитом времену у Београду, наш тим је показао два лица у два полувремена, и ипак на крају заслужено стигао до нове победе.

Састав и формација Црвене звезде било су нешто другачији од онога на шта смо навикли ове године. У формацији, која је наизглед деловала као 4-1-4-1, играла су чак петорица офанзивних играча: Иванић, Бен, Марин, Гарсија, као и најистуренији Томане. Такав састав најмање се допао младом Петровићу, чији је задатак био да „крпи“ све пропусте својих офанзивнијих колега, као и да чини први бедем одбране нашег гола.

Са друге стране, супротставили смо се тиму који засад представља можда и највеће изненађење шампионата. Звезда је последњи тим који их је победио (3:1 на стадиону ТЦ „Вождовац“), а последњих, веровали или не, осам утакмица „Змајеви“ су завршили као непоражени. Међу тим утакмицама биле су победе над Војводином и Партизаном, те реми са Чукаричким (5-3-0 скор).

После међусобног надигравања два тима у уводним минутима, први је запретио Ел Фарду Бен, у 4. минуту прецизним ударцем са дистанце, који Илић спроводи у корнер.

Да није било тог покушаја Бена, не би се апсолутно ништа догодило у првих 15 минута, а да је вредно помена – Звезда је имала лопту у поседу, диктирала темпо, али без озбиљнијих напада.

А у 16. минуту Бен, Гарсија и Томане извели су и најлепшу акцију до тог тренутка. Након веома течног и брзог протока лопте, она долази у посед Томанеа, који се добро заградио и малтене из окрета замало погодио супротан угао Илићевог гола.

У 24. минуту Вождовац је постигао погодак који је оправдано поништен због прекршаја у нападу. Приликом скока који је претходио Борјановој интервецији уз помоћ пречке, наш бивши фудбалер, Никола Микић, послужио се обема рукама, па је судија шегрт досудио прекршај за наш тим непосредно пре него што је одбитак сместио у мрежу један од играча Вождовца. Акција после корнера, која је опоменула црвено-беле да „змајеви“ нису дошли само да се бране.

Само два солидна покушаја играча нашег тима у првих пола сата игре довољно су говорили о томе како је страх од новог неуспеха био присутан у нашем тиму. Јесмо држали лопту у поседу, али смо веома ретко долазили до врха шеснаестерца гостију, па и онда када бисмо дошли, као да нисмо знали шта ћемо са лоптом.

Фудбалску успаванку, уз позамашан број погрешних додавања у офанзивном делу тима гледали смо читавих 40 минута, а онда смо видели и неколико покушаја оба тима, који нису донели промену резултата.

Све што се догодило до краја полувремена био је непрецизан покушај Његоша Петровића са 20 метара након сјајно избореног поседа који је претходио том ударцу. Можда је могао да повуче лопту још који метар унапред. Са друге стране из доста тешке позиције покушао је Машовић, такође је лопта отишла пар метара преко пречке. А као последњу ситуацију забележили смо добар покушај Мирка Иванића у 45. минуту са ивице шеснаестерца – и овај пут преко гола.

Какво је било време данас у Београду, такво је било и прво полувреме: хладно и тмурно. „Ветра“ у игри, додуше није било. Све је то некако деловало споро, Вождовчани су поставили добар блок на средини, не дозволивши нашим креативним играчима да покажу своје умеће. Имала је Звезда неколико солидних покушаја, али прилика из категорије стопостотних, у првом делу сусрета ни са једне стране није било.

Један минут се играо у другом полувремену, када је млади Стоисављевић добио лопту у срцу шеснаестерца. Одлично се заградио, шутирао из окрета, али је Борјан био врло добро постављен. То је била уједно и најозбиљнија претња гостију до тог момента. Два минута касније покушао је Бен из слободног ударца, искоса, али наши играчи су данас изгледа били претплаћени на шутеве преко гола.

Недуго потом, имали смо и једну прилично озбиљну прилику. Агресивније смо играли, коначно вршили пресинг, па је из тога произишла једна одузета лопта у опасној зони, Томане је повукао и одлучио се на ударац са ивице казненог простора. Лопта је отишла мало поред гола, а остао је и жал за далеко бољом приликом, јер је Томане имао потпуно слободног Гарсију на левој страни.

У сваком случају, у првих пет минута другог полувремена видели смо једнак број узбуђења као и у читавом првом делу сусрета. А у седмом минуту смо извели и другу сјајну акцију на мечу: одличну лопту добио је Гарсија који је био усамљен на левом крилу, заврнуо је у средину ка Бену који из прве, у паду, шутира мало поред гола, са неких 6-7 метара.

Из минута у минут стварали смо шансе у том делу меча. Играо се 53. када је незгодно корнер извео Марин, а Илић боксовао лопту на ивицу казненог простора. Тамо је дочекао сналажљиви Иванић који је ударцем главом прелобовао читаву одбрану, заједно са голманом Илићем, али не и Цветковића који скоро са гол линије избацује лопту и спречава наш тим да дође до предности.

Далеко је боље Звезда деловала на старту другог полувремена, нисмо давали гостима да „дишу“. На тај притисак Црвене звезде, тренер гостију Коковић, увео је Красића уместо Машовића.

А та измена није помогла „плавима“ јер је већ у следећој акцији Црвена звезда стигла до предности од 1:0. Лако и брзо је све то деловало: Гарсија до Томанеа, овај из прве до Марина који рутински из непосредне близине погађа мрежу. Све се одиграло у распону од неких пет метара унутар казненог простора, и све на ивици офсајда. Играо се 60. минут.

Нову стопостотну прилику имали смо у 65. минуту. Након сјајног центаршута са десне стране, од стране Бена, Гарсија се нашао потпуно сам на пет метара од Илића, али је доказао да му игра главом није јача страна. Да је на његовом месту био било који Звездин центарфор, на семафору би сасвим сигурно стајало 2:0.

Смирила се игра који минут, мало је Звезда стала, али чак и онда, у 69. имали смо одличан покушај са дистанце, када је веома незгодно шутирао Иванић. Истакао се Илић, баш као и у следећем нашем нападу. А у том следећем нападу створили смо нову огромну прилику. Велемајсторски је Марин лоб пасом нашао Иванића, који такође одлично реагује „из прве“, али је сјајни Илић скренуо лопту до пречке, па је Мирко Иванић остао без постигнутог поготка.

Два минута каније, након корнера се лопта одбила до Гарсије, који је самом себи створио изгледну прилику за шут који је упутио веома оштро, Илић је остао укопан у месту, али је лопта прохујала поред леве стативе.

Да онај покушај Стоисављевића из 46. минута није била једина опасност по наш гол, побринуо се Девић коме је мало фалило да сам изађе испред Борјана. Ипак, наш чувар мреже био је бржи.

У 75. минуту кардиналну грешку прави Ласицкас погрешним пасом ка једном од дефанзиваца. Лопту је пресекао Марин тек толико да она дође до Бена, чији ударац по земљи пролази веома близу десне стативе Илићевог гола. Неког је лопта закачила, па смо извели још један корнер, након којег Иванић из полуволеја шаље лопту преко гола.

Од 78. минута на терену се нашао Јованчић, уместо вечерас веома запаженог Иванића. Два минута након тога свашта се издешавало у шеснаестерцу гостију, али нисмо успели да „угурамо“ лопту у мрежу. Покушавали су Томане, Марин, Гобељић, промашивала се лопта, Илић се борио, шутирало се и са земље, али „плави“ су успели на крају да отклоне опасност.

У 86. минуту Вукановић је заменио Гарсију. И само што је ушао у игру, Алекса је могао и да се упише у стрелце. Дугу лопту одлично је Бен проследио ка нашем нападачу, који ударцем из прве (са неких осам метара, благо искоса) озбиљне проблеме задаје Илићу, који још једном феноменално брани.

А веома је непријатно било и пред нашим голом у 88. минуту. Након ниског центаршута Цветичанина са десног крила, из прве је шутирао Девић не претерано удаљен од нашег гола, али је након блока лопта отишла преко гола.

До краја меча забележили смо још једну измену у нашој екипи, када је на терен крочио Вељко Симић (читава два минута), али и још један погодак за наш тим у последњим тренуцима сусрета. Оштар центаршут Гобељића са десне стране, голман Илић боксује само до Бена који је лепо све испратио на ивици шеснаестерца, креирао себи одличну позицију за шут и резантним ударцем погодио доњи леви угао гола „змајева“ за коначних 2:0. Одмах након тога, судија Шегрт одсвирао је крај сусрета.

Након веома лоше одиграног првог полувремена, где се није истакла нити једна екипа, Црвена звезда је додала гас у другом делу и одиграла онако како најбоље уме – агресивно, брзо и једноставно. Вождовац није имао одговор на такву игру, па је меч завршио само са два примљена поготка, а захваљујући нешто слабијој реализацији нашег тима нису доживели и убедљивији пораз. Неће им наш тим ове сезоне остати у лепом сећању јер су доживели два пораза између којих су, за наше услове, играли и пролазили бриљантно.
Ако се узму у обзир физичка, а понајвише психичка потрошња у мечу с Немцима, можемо бити врло задовољни са освојена нова три бода против веома незгодне екипе Вождовца. Онако како смо играли у другом делу сусрета би требало бити рецепт за наставак сезоне.

Београд – Стадион Рајко Митић. Судија: Јован Шегрт. Помоћници: Урош Стојковић и Милан Михајловић. Жути картони: Зличић (Вождовац) Црвени картони: -.  Стрелци: 1:0 Марин (60. минут), 2:0 Бен (93. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гобељић, Панков, Дегенек, Родић, Иванић (од 78. Јованчић), Петровић, Бен, Марин (од 91. Симић), Гарсија (од 86. Вукановић), Томане. Тренер: Владан Милојевић

ВОЖДОВАЦ: Илић, Ласицкас, Микић, Цветковић, Даничић, Николић, Нишић, Живојиновић, Зличић (од 79. Цветичанин), Машовић (од 59. Красић), Стоисављевић (од 64. Девић). Тренер: Радомир Коковић