Бурмаз: „Пољубићу грб испред Делија“

Звездину утакмицу није могао да дочека на ТВ екрану, знао је да прескочи часове и остале школске обавезе само да би уживо гледао фудбалере у најдражим дресовима на нашем највећем стадиону. Будио се кад и петлови у мионичком крају нестрпљиво чекајући да отрчи и купи новине са поклон постером, не желећи да остане без комада папира намењеног да краси дечачку собу.

Родитељи су мењали календаре на зидовима, дошло је време и да скупља лопте првотимцима највољенијег клуба. Тражио је да стоји само испод северне трибине. Сад носи дрес са грбом шампиона Европе и света десет година пре рођења – Борисав Бурмаз са капитенском траком предводи генерацију омладинаца из Љутице Богдана 1а. Спортски је понос вароши из колубарског краја.

Бора, за саиграче и стручни штаб са Славољубом Ђорђевићем на челу, годинама је за противнике ноћна мора. Спортски ген наследио је од оца Зорана, некедашње „десетке” Рибнице и ваљевске Будућности.

– „Хвалили су тату да је био добра „полутка”, како се раније звала та позиција у тиму. Нисам имао прилике да га гледам, сећам се прича да није много трчао, али да је имао добру леву ногу, као и ја, тачан пас га је одликовао у играчкима данима“ – насмејао се Бурмаз спремајући се за одлазак у родни крај после дочека 2020. у Београду.

– „Мајка Драгана била је рукометашица Металца из Ваљева, играла је на позицији крила. Јована, старија сестра, играла је одбојку за нашу Рибницу, ипак, због повреде лигамената колена морала је рано да је батали, са 18 година. И стриц Драгомир био је фудбалер.“

Један од потенцијалних првотимаца са Маракане прославиће 21. априла 19. рођендан.

– „Рођен сам у Ваљеву, а за лоптом сам потрчао у мионичком мезимцу. Сутра, као будем отишао у бели свет, зарадиће Рибница, мој матични клуб. И треба. Преселио сам се одатле у Крушик, па у Црвену звезду. На почетку сам био задњи везни, у ваљевском клубу играо сам десетку за своје годиште, а лево крило за старије, као отац. Центарфор сам од доласка у Звезду, од малих ногу је волим. Створила ми се прилика, ишло је све спонтано, корак по корак. Звездин стручни штаб снимио ме је у дресу Крушика, позвали су ме тренери и… Ко би одбио тај позив?!“

Цела фамилија живи за победу црвено-белих, свеједно да ли на зеленом правоугаонику, испод обруча, у рукомету или базену.

– „Откад сам проговорио почео сам да волим клуб као и већина људи у Србији. Звезди је наклоњена породица, родбина, такође. Нисам смео ни ја да одударам, логично.“

Реткост је да таленти у наша два највећа клуба наставе да другују са књигом и свеском, да се одлуче за редовно школовање. Бурмаз припада мањини у свом узрасту.

– „Био сам одличан ђак у ОШ „Милан Ракић” у Мионици, све до завршетка другог разреда средње школе, кад сам попустио са учењем. Превише обавеза, а Звезда је Звезда, тренинзи, утакмице и тако у круг. Све је мање времена за себе. Осми разред завршио сам у „Карађорђу”, код Аутокоманде. Обожавао сам часове историје и географије, друштвене науке. Занимало ме је шта се дешавало у прошлости, ко је са ким водио ратове. Волим да знам где се налази нека мала држава, волео бих да једног дана почнем да откривам неоткривена места на свету, да одем тамо где није много ногу закорачило.“

Примичу се дани до окупљања иза јужне трибине стадиона „Рајко Митић”. У фебруару је нови европски испит омладинаца, у Молдавији.

– „Горим од жеље да заиграм у првенству за наш први тим, најсрећнијим би ме учинило и да постигнем гол у вечитом дербију, за победу! Титула је, наравно, у лепези жеља и све остало са клубом своје младости. Делу снова припада и каснији одлазак у Енглеску, да осетим каква је најјача лига на свету. Живим да стекнем и то искуство. Знам где сам, држим све под контролом, умем да контролишем емоције, да будем лидер. Звезда је пре и изнад свега, да газим траву Маракане и на Острву животни ми је план. И то са дипломом правника, онда бих био испуњен скроз. Тек тад би уживао. А Шериф за месец дана, припремићемо се добро!“

Борисав нема обичај, потврдио је у разговору више пута, да се двоуми. Широм отворених очију загледан је у фудбалско сутра.

– „Бројим дане до утакмице кад ћу да чујем тај хук са севера, живим за то. Верујем да ћу да похитам ка Делијама, испред навијача пољубим грб и касније кажем себи – успео си Боро. Човек је јак колико има поверења у себе“ – ставио је тачку капитен српског клуба у УЕФА Лиги младих тимова.

(извор/фото: zurnal.rs)