Преко 25.000 гледалаца поздравило Декија и нови Звездин тријумф

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ВОЈВОДИНА 2:0 (1:0)

И 11. пут заредом београдски црвено-бели били су бољи од новосадских (данас играли у светло плавој гарнитури). Друга важна утакмица за наш тим из прва два кола, и друга коју наш тим рутински решава у своју корист. Деби пред својом публиком максимално је искористио наш нови стратег, а стара и добра позната легенда – Дејан Станковић. Головима Бена и Гобељића, Црвена звезда савладала је Војводину резултатом 2:0 у оквиру 22. Суперлиге Србије.

Пред нешто мање од 26.000 гледалаца, по готово идеалним условима за ово доба године Звезда је још једном приказала офанзивну, а уједно и сигурну игру, и тиме се у најбољем светлу представила својој публици на старту пролећног дела шампионата. Овације шефу стручног штаба нису изостале, „Рајко Митић“ је адекватно поздравио свог Дејана Станковића. Такође, неизбежни су били и срдачни поздрави још једног великог Звездаша, а данас спортског противника, Ненада Лалатовића, са целом нашом клупом и лекарским тимом. Овим путем, наш портал користи прилику и да честита Милану Родићу 100. наступ у црвено-белом дресу.

Још једна од новина у игри нашег новог тренера коју можемо наслутити у односу на узорак од свега два меча, јесте та што се састав Црвене звезде готово нимало није изменио. За разлику од меча са Чукаричким, у редовима нашег тима видели смо само једну промену – и то принудну: уместо повређеног Боаћија, стартер у шпицу напада био је Павков. Још једном су три млада играча добила шансу од почетка меча (Петровић, Николић и Гаврић), који ће чинити заједно са Беном и Павковим ударну иглу Звездине офанзиве.

Да је Војводина дошла да се надиграва, показало се већ у другом минуту, када је оштро по земљи центрирао Деветак са леве стране, а у срцу шеснаестерца слабо су реаговали Мркаић и Ђуричин, па су Новосађани на послетку добили само корнер.

Узвратила је Звезда три минута касније, када је контранапад сјајно отворио Бен пасом ка Гаврићу, овај је упослио Николића лоптом у празно, али је пребрз за нашег Вељка био Огњен Ђуричин. У наставку акције слободан ударац за наш тим извео је управо Гарврић, Мулоновић са друге стативе главом пребацује лопту у срце шеснаестерца где Дринчић умало вара Роцкова повратним пасом. Млади голман Војводине био је сконцентрисан.

Уводни минути сусрета наговештавали су обострано отворен меч. Већ у осмом минуту још једном се истакао Гаврић, када је направио дар-мар Ђурићу по левој страни, одлично упослио Бена чији је шут био изблокиран.

Нешто оштрија игра гостија на старту меча донела је неколико прекида за наш тим у опасним позицијама за шут или центаршут. Нису у тим тренуцима извођачи истих били претерано успешни.

У моментима када је темпо само за нијансу опао, Црвена звезда је повела 1:0. Почео је 18. минут када је Гаврић са леве стране центрирао, лопту је на ивици петерца закачио Саничанин и тиме „на тацни упослио“ Бена, који хвата волеј и искоса неодбрањиво погађа ближи угао Роцкововог гола.

Стопостотну прилику да дуплира предност имао је Павков већ у 22. минуту. Фантастично се снашао Његош Петровић на центру игралишта, упослио Николића који још боље избацује нашег центарфора у 1-на-1 шансу са Роцковим. Голман Војводине је овај пут изашао као победник. Веома је једноставно све ово изгледало од стране наша два млада играча, који су у два потеза разбили високи пресинг противника.

У 30. минуту је још једном Бен отворио контранапад на сјајан начин. Фантастично је упослио Николића који је био усамљен на левој страни. Логично, кренуо је у казнени простор, наместио се на ударац искоса, преварио Роцкова, али је лопта погодила стативу. Иако није превише учествовао у игри, тамнопути крилни играч је сваки пут када би дошао до лопте правио проблеме Новосађанима. Гол и две изгледне прилике у првих пола сата, уз прилично дисциплиновану игру, веома су обрадовале многобројне навијаче нашег тима.

До нове велике прилике за наш тим чекало се још седам минута. Да ће прекиди бити једно од најјачих оружја показујемо из меча у меч. Сада је Бен са десне стране „заврнуо“ лопту која пролази све играче, а на крају и потпуно усамљеног Родића, који је необјашњиво промашује са неколико метара.

Када су сви очекивали судијин звиждук за крај полувремена, умало је Војводина изненадила успавану одбрану. Лопту кроз срце наше дефанзиве искоса је прихватио Ђуричин, по земљи гађао супротан угао, али лопта одлази пар метара поред нашег гола.

Иако није тако изгледало у првих пар минута, ипак смо одгледали још једно полувреме у којем се противник малтене ни за шта на терену није питао. Четири одличне прилике и само један гол говорили су о доброј и конкретној игри, али и мањку концентрације у завршници. Центаршутеви из прекида још једном су били сјајни, док ће сами шутеви још морати да се усавршавају. Битно је такође истаћи и да је дефанзива нових 45 минута одиграла скоро без грешке, изузимајући последње секунде полувремена када се Ђуричин искрао и пропустио прилику за Новосађане.

Друго полувреме почело је фантастичном кореографијом на северу у бојама заставе наше земље – под паролом „не дамо светиње“. А на терену, незадовољан игром младог Деветка коме је непрестано делио инструкције током првог дела игре, Лалатовић је увео Николу Андрића.

Уводних десет минута наставка нису донела готово никаква узбуђења, тек је вредан помена био ударац Милуновића са дистанце, али солидно непрецизан. Који минут касније, на сличан начин покушао је и Дринчић на другој страни. Жеља гостију била је да полако преузимају контролу на средини терена, у чему су их успешно спречавали Јованчић и Петровић.

Оборила је Звезда темпо у првој трећини полувремена, „калкулисало“ се на средини терена и није се претерано ризиковало. Свакако то није нешто што наилази на одобравање великог броја навијача, али је итекако умело да донесе жељене резултате. И баш у моментима када су гости парирали нашем тиму, уследио је један непромишљен старт Гемовића над Гаврићем, којим је заслужио други жути, а уједно и црвени картон. Тада је већ било извесно да су се шансе Војводине за позитивним резултатом драстично смањиле.

Одмах је реаговао Лалатовић увођењем Ђуришића уместо Бојића.

Није се дуго чекало да наш тим материјализује бројчану надмоћ. Играо се 66. минут када је Јованчић упослио потпуно усамљеног Гобељића на супротној, десној страни. Наш бек је храбро повукао лопту и са неких 25 метара из трка распалио по њој, па на крају и погодио супротан угао гола Новосађана. Бацио се Роцков колико је могао, али је успео само да улепша овај фантастичан погодак за 2:0. Са друге стране, своју офанзиву освежио је и Станковић убацивши у игру Вукановића и Вулића уместо Гаврића, односно Петровића.

Наставила је Звезда са притиском, извели смо неколико корнера, неколико солидних акција, а узбуђења је било и у 77. минуту. Након гужве у казненом простору Војводине, свој шут са ивице шеснаестерца опробао је Дегенек, и то по земљи, али је одлично постављен био чувар мреже плавих. У истом минуту на терен је крочио Бабић, уместо Милуновића.

Није Звезда у другом делу стварала шансе из категорије стопостотних, али јесте у многоме контролисала игру и дешавања на терену, оставивши још једног противника без адекватне прилике за гол. Ипак, критички настројена публика са истока и запада није имала слуха за резервисану игру, па је почела да напушта наш највећи стадион пет минута пре краја меча. А баш у 85. минуту коначно смо створили, можда не баш стопостотну, али свакако добру прилику. Прошао је Павков по десној страни, центаршутем гађао другу стативу где проналази Гобељића, а овај је омдах вратио повратну лопту ка Вукановићу који се није најбоље снашао са пет метара.

Други дерби ове сезоне и друга рутинска победа свакако је чињеница која радује. Поред добрих ствари, мора се истаћи и огромна доза дефанзивне дисциплине, па тако нападачи Војводине, па и Чукаричког нису могли да прикажу малтене било шта опасно по нашу мрежу. Игра се полако гради, прихватају се и реализују Декијеве идеје, док бодовна предност у односу на најљућег ривала расте. Након кикса Партизана у Сенти, Звезда је за још два бода повећала предност, па би тако само чудо морало да се деси да би се та предност прокоцкала на крају. По укусу наше публике, ипак још увек недостаје овом шампионском тиму мало више дрскости и глади за још бољом игром и постизању још више голова, посебно имајући у виду играча више. Јер, задовољавање резултатом већ на старту другог дела сусрета (па још пред одлично попуњеним трибинама) није нешто чему треба да тежи играч који носи црвено-бели дрес.

 

Београд – Стадион Рајко Митић. Судија: Петар Пипер. Помоћници: Немања Петровић и Павле Пипер. Жути картони: Гемовић, Саничанин (Војводина), Милуновић, Петровић (Црвена звезда) Црвени картони: Гемовић (Војводина).  Стрелци: 1:0 Бен (18. минут), 2:0 Гобељић (66. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гобељић, Милуновић (од 77. Бабић), Дегенек, Родић, Јованчић, Петровић (од 67. Вулић), Бен, Николић, Гаврић (од 67. Вукановић), Павков. Тренер: Дејан Станковић

Војводина: Роцков, Стојковић, Деветак (од 49. Андрић), Ђурић, Саничанин, Дринчић, Топић, Ђуричин, Бојић (од 64. Ђуришић), Гемовић, Мркаић (од 73. Зукић) Тренер: Ненад Лалатовић