Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiВажноДруги пишуКлупска дешавањаНајновијеРукомет

Милосављенић: „Волим Звезду, шта ћу“

Они мало старији навијачи Црвене звезде добро памте период од 1994. до 1999. године када је нови тренер Црвене звезде, Жикица Милосављевић, заједно са саиграчима, доносио трофеје у Љутице Богдана. У том периоду, три шампионска пехара, два национална купа, попунили су витрине клупских просторија.

Још већи значај дао је податак да су навијачи црвено-белих чекали 39 година да њихови миљеници освоје пехар. У првој сезони у Звезди, Милосављевић се радовао Купу Југославије. Титула, извојевана 1996. дошла је после 40 година, као трећа у историји.

Ипак, прва асоцијација за ту генерацију тима из Љутице Богдана је полуфинале Купа победника купова против Теке. Шпанци су прошли даље, али тај пласман остаће уписан као најбољи у историји клуба.

Пут га је даље водио у Словенију, у Пруле, па Пивоварну Лашко са којом је освојио Лигу шампиона. Касније је играо за Кантабрију и Ваљадолид, с акојим је освојио Куп победника купова. После шпанске “спизоде” вратио се у Србију.

Жикица је проносио славу наше земље, играјући и за национални тим. Освојио је две бронзане медаље на СП, 1999. и 2001, као и ону чувену са ЕП 1996. На светској смотри 2009. године проглашен је за најбоље десно крило на шампионату…

А данас? Данас је Милосављевић одрадио први тренинг као стретег црвено-белих. Питање које се намеће је, шта је требало Жикици да у оваквом тренутку (последњепласирани тим) прихвати тренерски посао у Звезди?

– „Не знам“ – кроз осмех ће, као и увек Милосављевић за МаксБет Спорт.

Љубав према клубу?

– „Па, волим Звезду, шта ћу!“

Ипак, брзо се уозбиљио.

– „Нисам дошао као спасилац, јер ово не може нико да спаси! Идеја је да дам неку нову енергију играчима. Објаснио сам играчима, када губиш једну, другу, трећу, пету, тешко ти је и да дођеш на тренинг. Не тренира ти се. И свака следећа утакмица је још већа тензија. Међутим, када побеђујеш, онда је све супер, можеш и повређен да долазиш на тренинг. Моја идеја је да им вратим енергију и идеју о победи.“

Уколико се то деси, ни опстанак није немогућа мисија?

– „Ако се успе у томе, ништа није немогуће“ – јасан је Милосављевић.

Повезане вести

1 comment

Loki мар 6, 2020 at 22:55

Vihorno desno krilo, u pocetku sa dugom kosom i repom, kasnije osisan na keca…donosio nam radosti i trofeje….sad majstore, spasavaj sto se spasiti moze!!!! Ti to mozes, jer si majstor rukometa i veliki Zvezdas…. Srce na teren…da se spasimo bruke ove godine…pa onda majstore polako poslozi kockice i da se polako vratimo tamo gde nam je i mesto. U vrh rukometne srpske scene…ovo sada je agonija i uzas!

Reply

Leave a Comment