Moja Crvena Zvezda
Featured Važne vesti Важно Звездине легенде Најновије Фудбал

Дан када нас је напустио Рајко Митић

Прва Звездина звезда Рајко Митић, на данашњи дан пре 12 година отишао је заувек у легенду. Господин и џентлмен у копачкама, учитељ, едукатор, био је симбол Црвене звезде од њеног постанка и остаће заувек њен заштитни знак.

Легендарни ас рођен је у селу Дол, близу Беле Паланке, 19. новембра 1922. године, а напустио нас је 29. марта 2008. Црвено-беле боје бранио је 14 сезона – од оснивања 4. марта 1945. године, па све до новембра 1958. Одиграо је 572 утакмице и постигао 262 гола, био је капитен и допринео је освајању шест титула.

Статус Звездине звезде ишао је савршено уз Чика Рајка јер је имао посебну харизму, био пођеднако сјајан фудбалер и човек, одисао је господственим ставом стварајући око себе, како у клубу и међу навијачима, али и у целом друштву модел културног и спортског понашања.

Рајко је почео да игра фудбал на ливадама београдског насеља Кошутњак, да би 1940. године у утакмици против екипе земунског Витеза у којој је постигао пет голова, забележио први сениорски наступ за екипу БСК-а. Наредне године, по избијању Другог светског рата на просторима Србије, његов спортски развој је стагнирао све до 1944. када заједно за Ђајићем и Језеркићем наставио да игра фудбал. Црвено-бели дрес носио је пуних четрнаест сезона, од оснивања 4. марта 1945., па све до новембра 1958. године, када се од најдражег дреса опростио у финалу купа против мостарског Вележа (4:0). Био је капитен Црвене звезде коју је предводио до шест титула шампиона (1946, 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959.) док је два трофеја мање „подигао“ у националном Купу. Велики спортсмен и прва звезда нашег „сазвежђа“ урадила је 7. априла 1958. године, нешто о чему се и дан данас прича. Наиме у првенственом сусрету против Сплита двадесетак минута пре краја каменица која је долетела из гледалишта, погодила је у главу Бору Костића, након чега је Рајко повукао екипу са терена. Дисциплински суд ФСЈ казнио је због тога све играче нашег тима изузев Беаре и Костића једномесечном суспензијом.

Био је велики ас, фудбалер и џентлмен у копачкама, поштован и вољен у целој земљи. Његова популарност прерасла је у легенду и превазишла време у којем је играо. Био је слављен као незаборавни капитен Црвене звезде и један од диригената и најбољих стрелаца репрезентације којој је пуну деценију давао посебан печат. Велики противник неспортске игре и некоректне борбе, никад није повукао противника за дрес, нити му је подметнуо ногу. Фудбалски терен за Рајка никад није представљао надметање у снази, већ простор за игру и демонстрацију вештине. Једноставно, волео је фудбал преносећи љубав и фер-плеј на своје клупске и репрезентативне другове, на противнике али и навијаче. Био је поштован и непоновљив због изузетних људских и спортских врлина.

За репрезентацију Југославије одиграо је 59 утакмица и постигао 32 гола а дебитовао је 9. маја 1946. у Прагу када су „плави“ победили Чешкословачку 2:0. На том мечу се и уписао у стрелце. Учествовао је на две Олимпијске игре 1948. у Лондону и 1952. у Хелсинкију и окитио се сребрним медаљама. Био је учесник два Светска првенства 1950. у Бразилу и 1954. у Швајцарској. Последњи репрезентативни меч одиграо је 29. септембра 1957. против Румуније у Букурешту.

По окончању каријере, од 1960., па у наредних шест година, Митић се налазио на челу стручног штаба Црвене звезде, да би после тога три године био савезни капитен-селектор Фудбалског савеза Југославије. Највећи селекторски успех остварио је 1968. године у Италији на Европском првенству кад је тим предвођен Драганом Џајићем био вицешампион.

Велика љубав поред фудбала, била му је и новинарство, па је још за време активног играња био коментатор београдског „Спорта“, да би се касније потпуно посветио журналистици радећи у магазину „Темпо“ у коме је и након пензионисања 1983. године, остао активан. Од 1983. посветио се активно волонтерском раду у Црвеној звезди где је дуго био члан најужег руководства и у два мандата председник Скупштине клуба. Био је активан у Савту клуба и секцији ветерана.

Велемајстор фудбала са животне сцене сишао је 29. марта 2008. године оставивши иза себе неизбрисив траг у нашем клубу и нашој земљи. Од 21. децембра 2014, одлуком Скупштине клуба а на предлог навијача, стадион Црвене звезде носи име Рајко Митић. Од 18. новембра 2017. испред стадиона постављена је и биста прве Звездине звезде, а улица у близини стадиона носи његово име.

The post Дан када нас је напустио Рајко Митић appeared first on СД Црвена звезда.

Текст на сајту СД

Повезане вести

Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
  Subscribe  
Обавести ме о