На данашњи дан, 2. априла 1974. КК Црвена звезда је освојио свој први и једини европски трофеј – Куп победника купова. Иако је и пре те 1974. било прилика ( финале КПК 1972, полуфинале КЕШ 1973) а и после ( финала КПК 1975 као и финала КРК 1984. и 1998) тријумф у Удинама је до данас остао једина светла тачка што се наступа нашег клуба у финалима европских клупских такмичења тиче. Али кренимо редом…
Крајем 60-их и почетком 70-их година прошлога века Црвена звезда је формирала снажан тим који је освојио пет трофеја у седам сезона (две титуле првака СФРЈ, два национална купа и међународни Куп победника купова). Црвена звезда је и две године раније била на прагу истог успеха али ју је у одлучујућој утакмици савладао италијански Симентал резултатом 74:70. Тренер тог тима Црвене звезде био је Братислав Ђорђевић. Две године касније састав тима са Малог Калемегдана био је скоро исти, само је недостајао Владимир Цветковић који се од црвено белог дреса опростио те 1972 као капитен и освајач првенства СФРЈ . Најбитнија промена се десила крај терена, на клупи, јер је Звезду те 1974. предводио чувени Александар Николић, тада већ опште прихваћен као један од најбољих тренера Европе. Професор Николић је на клупу Звезде стигао након четири сезоне које је провео у Италији током којих је са Венецијом освојио три титуле првака Европе и по три италијанска првенства и купа. Ударну снагу звездиног тима чинили су Зоран „Мока“ Славнић, Драган Капичић и Љубодраг „Дуци“ Симоновић.
Пут ка европском трофеју црвено-бели су започели са две победе у првом колу против албанске екипе “17 Нандори“ из Тиране са 99:83 и 114:70. У наредној рунди изабраници тренера Аце Николића елиминисали су француски Бањоле. Французи су добили меч на домаћем терену са 94:92, али је у реваншу Звезда убедљиво славила резултатом 102:86. Систем је био такав да је након два кола такмичење настављено у четвртфиналној групи А. Помало изненађујући пораз од ЦСКА у Софији (81:88) био је последњи који је Звезда забележила у читавом циклусу. Звезда је у Београду добила ЦСКА резултатом 80:72. Оба тријумфа су уписана против Сакле из Торина, 93:86 у Београду и 88:87 у Италији. На тај начин Звезда је као првопласирана екипа у групи отишла у полуфинале на мегдан шпанском Естудијантесу. Екипу из Мадрида предводили су центар Роналд Тејлор који је у Шпанију дошао из АБА лиге (америчка професонална лига која је у то време била конкурент НБА лиге) и познати шпански бек Гонзало Сахи Вела. У првој утакмици у Мадриду Тејлор је убацио 35 поена али су кошаркаши Александра Николића ипак славили са 79:74 уз 27 поена Капичића и 20 поена Славнића. У реваншу је Звезда била још убедљивија (104:85) и са стотком избацила “студенте“ из Мадрида којима нису помогла ни 36 поена Гонзало Сахи Веле. Иван Сарјановић је одиграо меч каријере забележивши 29 поена а у стопу га је пратио Драган Капичић који се зауставио на бројци од 27 постигнутих поена. У другом полуфиналу Збројовка је елиминисала Саклу из Торина и сцена за велико финале у Удинама је била постављена.
Звезда је била уочи меча била фаворит на папиру и доминантном игром на паркету тог 2. априла 1974. је оправдала је очекивања својих навијача и победила Чехе резултатом 86:75. Драган Капичић је у финалном мечу забележио 23 поена, Зоран Славнић 20, а Љубодраг Симоновић 19. Сарјановић се овога пута истакао игром у одбрани зауставивши Поспишила, најопаснијег играча чешке екипа. Звезда је у своје витрине донела први европски трофеј.
Најбољи стрелац Црвене звезде у читавом циклусу Купа купова био је легендарни Љубодраг “Дуци“ Симоновић са просеком од 21,3 поена по утакмици. У КПК 1973/74 за Црвену звезду су наступали: Љубодраг Симоновић (234 поена, 11 утакмица) Драган Капичић (225/11) Зоран Славнић (159/11) Драгиша Вучинић (159/11) Иван Сарјановић (76/11) Радивоје Живковић (57/10) Горан Ракочевић (56/11) Зоран Лазаревић (28/10) Божидар Пешић (12/4) Љубомир Жугић (6/9) Драгоје Јовашевић (4/10).
У екипи је те сезоне био и Веско Пајовић, али без наступа у Купу купова. Тренер Звезде био је легендарни професор Александар Николић а његов први асистент некадашњи репрезентативац Југославије Немања Ђурић.
Црвена звезда – Спартак Збројовка 86:75 (45:36)
Удине, 2. април 1974. Дворана: “Примо Карнера“. Гледалаца: 3.500. Судије: Вили Бестген (Западна Немачка) и Алдо Албанези (Италија).
Црвена звезда: Горан Ракочевић, Зоран Лазаревић, Иван Сарјановић 4, Божидар Пешић, Радивоје Живковић 8, Драгоје Јовашевић, Драган Капичић 23, Љубодраг Симоновић 19, Драгиша Вучинић 12, Зоран Латифић, Љубомир Жугић, Зоран Славнић 20. Тренер: Александар Николић.
Збројовка: Јарослав Баранек 8, Јиржи Балаштик 9, Камил Брабенец 14, Јан Бобровски 20, Петр Новицки 8, Јиржи Поспишил 6, Војтех Петр 10, Јарослав Стехлик, Михал Арпаш, Вацлав Шрамек, Лудвик Давид, Хрубец. Тренер:Франтишек Конвичка.
Црвена звезда је крајем 60. и почетком 70. година прошлог века имала сјајне играче који су, на клупском нивоу, можда могли да постигну и више него што су постигли. А нису постигли мало – две титуле државног првака (1969,1972) три титуле освајача купа (1971,1973,1975) и европски трофеј КПК су оставштина Сланића, Симоновића, Капичића, Цветковића, Вучинића, Сарјановића... нашем клубу. Трофеј победника КПК је први европски трофеј који је освојио неки кошаркашки клуб клуб из наше земље. На изазов мушке секције КК Црвена звезда одговориле су кошаркашице које су се 5 година касније окитиле титулом првака Европе, првом од укупно шест титула шампиона Европе које су освојили клубови СД Црвена звезда. Након освојеног купа 1975. и лаганог силаска са сцене Моке, Дуција, Капоње и осталих наступио је сушан период од 18 година до следећег трофеја, шампионске титуле 1993. са Владиславом „Лалетом“ Лучићем на клупи. Али то је већ нека друга прича...
