Moja Crvena Zvezda
Featured Važne vesti Важно Звездине легенде Најновије Фудбал

Из архиве – Жика Јевтић и пролазност славе

Живорад Жика Јевтић је чак 13 сезона, од 1961. до 1974. године, играо у Црвеној звезди, био је репезентативни бек бритак као сабља, али и човек који је волео живот. И правио грешке које није крио. У архиви Југопапира пронашли смо текст из “Света” из 1984. године који сведочи о пролазности славе и животу.

Када завеса почне да се спушта, требало би се припремити за нови живот, јер „слава је лепа док траје, али обично није дуговечна“. Шта сада ради и како живи Жика Јевтић…

У то исто време, са Ћерамилцем је у „Звезди“ почињао да гања лопту и Жика Јевтић (не Јефтић – тек данас исправља грешку која траје 20 година). Од јуниорског тима 1957. године, од 1961. до 1974. године – 400 утакмица у „црвено-белом“ и 21 у плавом дресу са грбом.

Вечита Звездина “тројка” – бек без мане и страха, прозван Силвер, као алузија на сребро и оштрицу познате марке жилета.

Како су то лепа времена била, па другарство, шале… Сећам се, дошао нови центарфор из Никшића, Војин Лазаревић, па све нешто прескаче, опкорачује трамвајске шине, док шетамо градом. „Да ме не ухвати струја!“, каже нам. А, ми попадамо од смеха.

Са Пером Кривокућом на путовањима је био собни другар.

– Пет пута сам га спречио да ноћу не скочи кроз прозор хотелске собе. У сну устане и крене. Ја за њим! Куд ћеш, црни Перо? Змије ме јуре , каже. Једва га вратим у кревет. Отишао сам и у печалбу, у грчки „Ираклис“. Повредио се и, шта ћу, вратим се у Београд.

Остао је без посла.

– Тражили ми посао људи из Звездине управе. У „Нафтагасу“ сам радио само један дан. Препознају ме радници, а тамо велика хала, окупе се око мене. Кажу ми: Побогу, Жико, зар ти да овде црнчиш“?. И ја не дођем сутра на посао, срамота ме било.

После се, преко задруге, запослио на бензинској пумпи.

– Месец и по дана сам издржао. Зар ја да примам бакшиш, киснем, да ме неко гледа са висине! А људи долазе и чуде се – Жика Јевтић продаје бензин и брише шофершајбне. Остави ме жена, одведе ћерке. Почнем и да пијем. Седнем са друштвом, присећамо се успомена и тако до зоре.

А, како да преживим, питао се Жика.

– Почнем да тргујем на земунском „бувљаку“. Волим старине, купим, препродам, одем до Трста, донесем фармерке. Морало се. А на „бувљак“ свакакав свет долази. Препознају ме, шалимо се, ћаскамо; штета што су „бувљак“ укинули.

Срећом, Јевтићева прича нема тужан крај: Жика се вратио у Звезду. Од пре два месеца ради на одржавању стадиона. Оног истог на којем је некад жарио и палио.

– Звезда је институција. Брине о својој деци.

„Где си, Жико, како си Жико?“ питају голобради „Звездини“ првотимци, јављају се мајстору.

Није Балзак без разлога рекао:

„Слава је отров који би требало узимати у малим дозама“.

Жика је своју бочицу попио наискап.

Жика Јевтић је преминуо осмог августа 2000. године.

Аутор: Озрен Милановић (Свет, 1984.)

The post Из архиве – Жика Јевтић и пролазност славе appeared first on СД Црвена звезда.

Текст на сајту СД

Повезане вести

Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
  Subscribe  
Обавести ме о