За пар дана прославиће свој тек 20. рођендан, а већ сада се може похвалити чињеницом да се налази на прагу Звездиног „Клуба 100“ чији би члан и постала да фудбалске активности нису заустављене услед добро познате ситуације на светском нивоу. Оног момента када се живот, а самим тим и спорт и фудбал врате у нормалне токове сасвим је јасно да ће ући у историју нашег клуба као најмлађа играчица која је забележила 100 и више наступа у црвено-белом дресу.
Красе је одличан преглед игре, добро постављање у дефанзивним задацима, лако „читање“ навалних акција противника, али и правовремене асистенције којима из одбрамбене линије само једним додавањем спаја наше нападаче са противничким голом. Црвено-бели дрес са бројем „6“ у њеном је власништву, а она је Јована Миладиновић у фудбалском свету позната као Хајди.
Овај период без фудбала искористили смо да поразговарамо са нашом играчицом, осврнемо се на њене играчке почетке, сагледамо актуелна дешавања и проникнемо у оно што и сама жели када је фудбалска будућност у питању.
Јована је рођена у Прокупљу 16. априла 2000. године, а разговор са њом морамо започети стандардним лексиконским питањем које се односи на клубове у којима је наступала током досадашње каријере?
– „Своју фудбалску каријеру започела сам у школи фудбала „ТСЦ“ из Прокупља. Када сам прерасла године играња малог фудбала, прешла сам у фудбалски клуб „Топличанин“ где сам играла развојну лигу са дечацима. Касније смо основали први женски клуб у мом граду, који се звао „Крстарица“ са којим сам такође наступала у развојној лиги. Након годину дана играња у развојној лиги за довојчице 2015. године прелазим у ЖФК „Црвена звезда“, клуб за који наступам и дан данас.“
Увек је интересантно поставити питање како и када си почела да се бавиш фудбалом?
– „Своје прве фудбалске кораке начинила сам почетком 2008. године у школи фудбала „ТСЦ“ тренирајући са дечацима и са још две девојчице. Пре него што сам дошла на свој први фудбалски тренинг, стално сам играла на два гола са својим пријатељима, од којих се већина нашла у школи фудбала. Пре тога сам активно тренирала аикидо, али када су ми рекли да се отворила школа фудбала у нашем граду, без размишљања сам замолила родитеље да ме одведу на први тренинг,… Тако је све почело.“
Многе девојчице маштају о одбојци, кошарци, и сличним спортовима. Зашто си се ти определила за фудбал?
– „Ја сам од оних људи који не деле спортове на мушке и женске. За мене је сваки спорт исти и сваки на свој начин носи одређену спортску тежину. Још као мала стално сам носила лопту са собом где год да смо ишли. Сећам се свог детињства и девојчица које су играле неке друге игре, док сам ја са дечацима играла фудбал. Некако ме је то чинило срећном и знала сам да ће то бити мој први избор у будућности.“
Како су твоји укућани реаговали када си им саопштила да желиш да се бавиш фудбалом?
– „Моји родитељи су већ на неки начин знали да ћу се бавити неким спортом и подржали би ме шта год да сам изабрала. Нису ми правили проблем што сам баш изабрала фудбал. Подржали су ме и волели су да долазе на сваки мој тренинг и утакмицу, што ми је некако давало снагу да могу да напредујем и да имам некога ко ме подржава и даје савете. И волела бих да сваки родитељ има исти приступ када се њихово дете определи за неки спорт и да не праве поделу на спортове.“
Сећаш ли се свог првог тренера и који тренер је највише утицао на твој фудбалски развој?
– „Наравно, сећам се. Мој први тренер Дејан Стојановић, са којим сам провела најдужи период своје каријере. Са њим сам почела своје прве кораке у фудбалу и уз помоћ њега остварила бројне успехе, како на терену тако и ван њега. Трудио се да сви израстемо пре свега у добре људе, што је на мене оставило велики утисак да имам прилику да сарађујем са добрим тренером и са још бољим човеком. Управо он је оставио највећи утицај на мене, да није било њега не бих била ово што јесам данас. Захвална сам му на свему и надам се да ћемо некад опет сарађивати.“
Шта сматраш својом највећом врлином, а шта маном када је фудбалска игра у питању?
– „Својом врлином сматрам своју послушност на терену, а маном можда то да нисам неко ко воли много да ставља себе у први план и да се истиче.“
Како је дошло до интересовања Звезде и ко те је довео у клуб?
– „Још као мали смо стално играли турнире на којима је често долазила и Звезда. Управо после једног од турнира 2012. године уследио је позив тренера Дарка Стојановића да дођем на први Зведин камп, што сам ја радо прихватила и са нестрпљењем ишчекивала да обучем дрес вољеног клуба. После кампа сам често добијала позиве да идем са њима на турнире, што ме је радовало. Након тога сам добила позив да са својих петнаест година пређем у први тим Црвене звезде.“
Лета 2015. године стигла си у Црвену звезду. Дебитовала си за први тим са тек навршених петнаест година 15. августа 2015. у дуелу са новосадском Војводином када си на почетку другог полувремена ушла у игру уместо Тијане Ђорђевић. У готово троцифреном броју наступа у црвено-белом дресу који сусрет ти је посебно остао у сећању?
– „Свака утакмица када се носи дрес таквог клуба има посебан значај за мене и свака ми је остала у неком сећању. Али, ако баш морам да издвојим једну нека то буде моја прва утакмица са Војводином када сам и дебитовала. Мислим да ћу се тог тренутка увек сећати, јер се тада мој највећи сан остварио и то је нешто што увек остаје у срцу.“
До сада си 94 пута облачила црвено-бели дрес и тиме се тренутно налазиш на 5. месту вечите листе играчица ЖФК Црвена звезда када је број одиграних утакмица у питању. Какав је осећај бити најмлађи члан Звездиног „Клуба 100“ што ћеш ускоро и постати?
– „Некада сам само маштала да обучем дрес омиљеног клуба, а данас сам на прагу да испишем историју и то са 100 утакмица за овај клуб. Мислим да још увек нисам свесна да је прошло толико од моје прве утакмице, али сам срећна што ћу баш ја бити та која је успела да постане најмлађа играчица са толиким бројем утакмица.“
У актуелном саставу само Јована Стојановић (137) и Мирела Тенков (98) имају више одиграних утакмица. Због чега си само једном понела капитенску траку и зашто се не водиш барем као други заменик капитена?
– „Мислим да је ово одлука тренера, не бих се мешала у његове одлуке ако он сматра да је тако најбоље за екупу.“
Након свих репрезентативних селекција недавно си добила позив селектора Предрага Гроздановића и за најбољу селекцију Србије. Тренирала си са најбољим српским фудбалеркама. Како су те примиле и сматраш ли да ћеш ускоро имати значајнију улогу и у дресу са националним грбом?
– „Леп је осећај бити члан најбоље српске репрезентације и захвална сам што сам добила позив да будем део тога. Добро сам прихваћена од стране свих играчица и стручног штаба, гледали су да се оосећам што боље док сам тамо. Позитивна атмосфера и добра хемија влада у нашој репрезентацији и искрено не сумњам да ће се тек низати успеси. Жеља ми је да будем једна од стандардних чланова репрезентације, видећемо шта носи будућност.“
Како оцењујеш овосезонске резултате ЖФК Црвена звезда?
– „Доста добра сезона је иза нас, али мислим да нам увек недостаје тај мали део да будемо на врху. Свака екипа игра на победу и то се увек само пише и гледа. Надам се да ћемо колективно да подигнемо све на један још виши ниво. Нисам у потпуности задовољна, јер статистика и табела говоре своје и сматрам да све то уз један добар рад и квалитетне услове може да се надокнади и да стварно можемо да унапредимо себе и клуб и мислим да успех неће изостајати.“
У првом делу сезоне играла су у пару са Ређином Могололом. На старту пролећног дела саиграчица у последњој линији постала ти је Николета Николић. Како би оценила сарадњу са њима и са којом од њих две се боље допуњујеш у дефанзивним задацима?
– „Да, после шест месеци играња са Ређином, дошло је до промене у последњој линији. Драго ми је да сам имала прилике да сарађујем са играчицом као што је Ређина, много ми је помогла и давала савете шта могу поправити у својој игри. Такође са Николетом имам доста добру сарадњу, нисмо имале прилику да одиграмо велики број утакмица, али сматрам да смо се одлично уклопиле. Мислим да су обе одлични спортисти и не бих издвајала неку посебно, обе су сјајни дефанзивни играчи.“
Због светске пандемије фудбал је у потпуности заустављен. Како проводиш дане током ванредног стања и да ли је клуб сачинио било какав план тренинга за овај период?
– „Трудим се да поштујем одлуке државе и да остенем код куће. Сваког дана одрадим тренинг снаге, добили смо план и програм од кондиционог тренера репрезентације Александра Петровића, такође пратим и план и програм нашег кондиционог тренера Бојана Маравића који ми је доста помогао да радим на себи од када је дошао у клуб. Исто тако гледам да одрадим тренинг са лоптом и да останем у што бољој форми. Остатак дана проводим са породицом и пратим предавања на факултету.“
Какви су ти планови за будућност? Да ли остајеш у Звезди или имаш планове да се у блиској будућности опробаш у неком иностраном шампионату?
– „Наравно, жеља сваког спортисте је да се опроба у неком од омиљених клубова, ја сам једну остварила, али мислим да ће доћи и период када морам да кренем даље. Жеља ми је пре свега да се вратим на своју природну позицију, видећемо све уз договору са управом. Не могу тачно одредити шта ће се десити са мојом даљом каријером, али за сад остајем у Звезди.“
Поред фудбала бавиш ли се још нечим?
– „Поред фудбала студирам, и волим да се у слободно време рекреативно бавим осталим спортовима.“
Пратиш ли портал „Моја Црвена звезда“ и шта мислиш о нашем раду на афирмацији ЖФК Црвена звезда и женског фудбала уопште?
– „Пратим чисто после наших утакмица статистику сваке од нас. Свиђа ми се што имам где да погледам како сам одиграла утакмицу у очима других људи. Леп је осећај видети да се неко бави нама и надам се да ће у неком скоријем периоду што већа медијска пажња бити усмерена на женски фудбал. Све похвале за досадашњи рад.“
Има ли нешто што би желела да кажеш, а да те нисмо питали?
– „Желим само да кажем да се сви чувају и да ово што пре пребродимо и да се вратимо редовним активностима. Искрено ми фали да погледам неку Звездину утакмицу са севера, надам се да у скоријем времену хоћу.“
За крај једно питање које сигурно многе интересује. У свету фудбала позната си под надимком Хајди. Када, зашто и од кога си добила тај надимак?
– „Тај надимак сам добила од својих другарица из претходног клуба. Једном приликом смо седеле заједно и имале жељу да свака од нас у групи има неки свој надимак другачији него иначе. Ја сам волела често да носим кикице и ретко коју утакмицу сам играла без њих и постоји цртани филм под називом „Хајди“ и та девојчица је имала кикице стално и тако су дошле на идеју да добијем баш тај надимак. Такође и тата је волео да ме зове тако, као бивши рукометаш стално је пратио утакмице и ја сам волела да гледам стално са њим и омиљена рукометашица ми се такође звала Хајди. Ето укратка прича о надимку.“
Јована Миладиновић спада у ред нејстандарднијих фудбалерки у актуелној сезони. Наступила је на 13 од укупно 14 овосезонских сусрета, а једини меч који је пропустила била је пролећна премијера против екипе ЖФК Пожаревац (8:0) када услед повреде није могла да наступи. Просечно је на терену проводила нешто више од 84 минута по сусрету, а и поред чињенице да се није уписала у листу стрелаца, као дефанзивна играчица забележила је две асистенције. Укупно је остварила 753 додавања од којих је чак 90,84% било успешно. Остварила је 39 освојених и свега пет изгубљених лопти. Начинила је укупно шест прекршаја, а интересантан је податак да иако игра у дефанзивној линији противничке играчице су је непрописно заустављале чак 14 пута. Два пута се нашла и у судијским бележницама, а једина је играчица црвено-белих „Вучица“ која је „пожутела“ у пролећном делу сезоне и то у дерби сусрету 13. кола Супер лиге Србије против земунске Слоге.
О константности њене игре говори податак да је чак четири пута у претходних 13 мечева од нашег портала за приказано на терену добијала оцену „8“ и то на сусретима 8. кола против Војводине (6:1), 9. кола против Спартака у Суботици (0:1), 10. кола против нишког Машинца (6:1) и 11. кола на гостовању у Крагујевцу екипи Раднички 1923 (2:0), а шест пута је оцењена са врло добрих „7,5“…
Од оног 15. августа 2015. године када је на игралишту Спортског центра „Вујадин Бошков“ у Новом Саду први пут на терен истрчала у црвено-белој опреми Хајди је до сада 94 пута облачила дрес омиљених боја. Одиграла је 80 првенствених и 14 куп сусрета и пет пута се уписивала у листу стрелаца. Остаје нада да ће актуелна ситуација у свету што пре бити прошлост за све нас, да ће се такмичења наставити, а самим тим и Јована Миладиновић ће и званично постати пета, али и најмлађа чланица Звездиног „Клуба 100″…
– Јована Миладиновић Хајди – фото албум:
