У свету српског женског фудбала позната је као играчица пред којом на терену препреке нема. Увек максимално борбена и усмерена искључиво ка тријумфу своје екипе врло брзо и лако приграби симпатије свих оних који макар и залутају на утакмицу женског суперлигашког каравана. Носила је дрес новосадске Војводине, са Спартаком из Суботице је освајала трофеје и наступала у елитном европском клупском такмичењу, а почетком 2019. године обукла је црвено-бели дрес Црвене звезде. Наступала је и за млађе категорије националне селекције Србије…
… она је Теодора Буркерт.
Све наведено може само представљати једну лепу спортску, фудбалску причу, па је самим тим све изненадило када је по окончању јесењег дела актуелне сезоне одлучила да у 21. години живота „окачи копачке о клин“ и усмери се ка неким другим животним стварима. С`обзиром да је услед добро познате ситуације фудбал заустављен, а да о новонасталој ситуацији нисмо имали прилике да разговарамо још од гостовања нашег клуба на крагујевачком стадиону „Чика Дача“ крајем новембра претходне године, овај фудбалски празан ход искористили смо да поразговарамо са већ сада нашом бившом играчицом…
По окончању јесењег дела сезоне као гром из ведра неба стигла је информација да престајеш са активним играњем фудбала. Због тога овај интервју започећемо нечим што би можда уобичајено било на самом крају па ћемо те питати како си и чиме се бавиш сада када фудбал није у твом опсегу интересовања?
– „Хвала на питању, одлично сам. Сада када фудбал није приоритет мог свакодневног живота посветила сам се другим стварима. Превасходно сам се одлучила да време и труд усмерим ка даљој едукацији и да радим на себи. Слободно време углавном проводим уз неку добру књигу или опуштајући се уз музику, а коначно имам довољно времена да се посветим породици и са њима проведем квалитетно време. Такође морам да нагласим да иако сам престала са бављењем фудбалом и даље редовно тренирам и одржавам кондицију јер просто не могу да замислим дан без таквог облика активности.“
Да се вратимо на период када си стигла на стадион „Рајко Митић“. Чланица Црвене звезде си постала након сезоне у којој је клуб остварио историјски успех освајањем трофеја у Купу Србије и то победом над твојим бившим клубом екипом Војводине. Какав је био осећај доћи Звезду?
– „Велика је част уопште добити позив клуба какав је Црвена звезда. Претпостављам да је баш тај сусрет у финалу Купа Србије између Звезде и Војводине био и кључан за мој долазак на Маракану. Одиграла сам борбену утакмицу и тиме вероватно упала у око руководству клуба. Уследио је позив и ја сам одлучила да га прихватим.“
С`обзиром да је Црвена звезда једна велика фамилија било би лепо чути како си примљена у нашем клубу и од стране руководства и од стране саиграчица?
– „Од самог доласка у Црвену звезду примљена сам одлично од стране свих у клубу. Сви су ми максимално помогли да се што боље уклопим у нову средину и заиста морам рећи да сам лепо примљена и од стране руководства клуба и од стране саиграчица.“
Позната си као играчица која је увек давала на терену све од себе и која је максимално борбено улазила у мечеве. Баш из тих разлога си и доведена у Звезду. Како оцењујеш чињеницу да си прилику да заиграш добијала на „кашичицу“?
– „Прву утакмицу у Звезди одиграла сам на старту пролећног дела сезоне 2018/19 и до краја те сезоне само сам се једном нашла у стартној постави. У осталим утакмицама улазила сам са клупе. Ове сезоне сам имала више прилике да играм и поред чињенице да сам већи део јесени вукла повреду квадрицепса, а чак сам у финишу јесени често наступала и у стартној постави. На питање да ли сам могла више да играм, вероватно јесам, али то ипак није питање за мене. Зна се ко о томе одлучује.“
Црвена звезда је у сезону након освајања трофеја ушла са великим амбицијама. Међутим, догодило се да је остварен статистички најлошији резултат у историји клуба. Како оцењујеш све чињенице које су довеле до тога?
– „У спорту као и генерално у животу постоје успони и падови. Некада на неке ствари не можете да утичете. Ми као играчице задужене смо за оно што представља наш део посла, а он се односи на тренинге и утакмице. Ипак, неко други мора да омогући да ми будемо усресређене само на оно што је до нас, тако да превасходно они морају и дати одговор на питање зашто су остварени такви резултати.“
На старту сезоне 2019/20 само недељу дана након окончања прелазног рока бивши тренер ти је саопштио да тражиш нови клуб. Сасвим је јасно да је то био директни атак на твоју спортску каријеру, али можеш ли нам појаснити шта се то дешавало и зашто је до тога уопште дошло?
– „Ваш портал је у моменту када се то догодило и писао о томе. И сада са ове временске дистанце није ми лако када се сетим свега тога. Само ја знам како сам се тада осећала и како сам уопште пребродила тај период и разумите ме, не желим да поново пролазим кроз све то.“
Након смене тренера, у финишу јесењег дела сезоне коначно си и добила прилику да заиграш и свакако у сећању остаје Еврогол који си постигла у 10. колу против нишког Машинца. Колико ти је тај погодак значио након свега?
– „Сваки гол који сам постигла у својој каријери је посебан на свој начин. Гол против Машинца ће свакако остати урезан у мом памћењу највише из разлога што сам након повреде доказала и себи и другима колико могу, колико умем и ка чему увек тежим, а то је да увек пружим најбоље од себе.“
На крају полусезоне ти си одлучила да напустиш клуб и прекинеш каријеру. Колико имамо информација ни до дан данас нико из клуба те није контактирао. Да ли је тај податак тачан и како би то прокоментарисала?
– „Моје амбиције су увек биле усмерене ка образовању и увек сам тежила да уз образовање у мом животу буде присутан и спорт, јер то је нешто што волим од малена и то је оно што ме заправо испуњава, али дошао је тренутак да нешто променим јер сам свесна да од фудбала нећу живети. Што се тиче управе, нисам имала прилику да се чујем ни са ким од момента када сам одлучила да прекинем са каријером, али им се захваљујем на свему што су учинили за мене.“
Из своје садашње перспективе, као Звездашица и као бивша фудбалерка, шта би у сврху просперитета, напретка и бољих резултата променила у данашњој Звезди, а шта сматраш да је добро и да би подржала?
– „Као дугогодишња спортисткиња и као неко ко је освајао трофеје и наступао у Лиги шампиона, могу да кажем да је за функционисање сваког колектива потребно обезбедити све потребне предуслове. Треба успоставити одговарајући систем и начин рада и све то треба да прати одређена доза озбиљности, ауторитета и дисциплине свих људи из стручног штаба као и играчица. Звезда је бренд и то има посебну драж, али и обавезу сваке играчице да се према дресу опходи онако како то доликује. Звезда има млад тим и уз адекватна појачања и адекватног тренера, верујем да моје бивше саиграчице могу да буду конкурентне за прву позицију. Ја им то од срца желим!“
Као фудбалерка, са ким из Звезде си имала добар, а са ким лош однос и због чега?
– „Као што сам већ и рекла, са свима у клубу у најмању руку имала сам коректан однос. Ако је и било неких несугласица оне су биле само плод жеље да клуб оствари што боље резултате.“
За крај морамо те питати шта ће ти остати као најлепша успомена вазано за период проведен у Звезди?
– „Период проведем у Звезди заувек ће ми остати у сећању и свакако ћу га памтити само по лепим тренуцима. Наравно, било је и оних мање лепих, али они се природно заборвљају и заиста не желим ни да их помињем.“
Теодора Буркерт је у актуелној сезони укупно шест пута наступила у црвено-белом дресу. Три пута је била стартер и на терену је просечно проводила нешто више од 49 минута. Била је стрелац једног поготка, а забележила је и једну асистенцију. Забележила је укупно 115 додавања од којих је 71,3% било успешно. Забележила је осам освојених и 17 изгубљених лопти, а уз шест направљених и три доживљена прекршаја, једном је санкционисана и жутим картоном и то због приговора у свом последњем наступу у дресу омиљених боја.
Једна спортска прича је завршена. Да ли је све могло да има другачији ток, вероватно да да. Популарна Теа има тек 21. годину и свакако да још дужи низ година може фудбал да игра на високом нивоу. Да ли ће до тога доћи, да ли ће љубав према фудбалу преовладати, остаје нам да видимо и да се надамо…
