Дамијан ле Талек спада у ред страних играча који су се прилично одомаћили у Србији – са великим успехом је носио дрес Црвене звезде у Србији и Европи, можда је и најбоље дане каријере провео управо на Маракани, о чему је говорио за „Телеграф“.
Француз је дуго био Звездин универзалац, као задњи везни и штопер се одлично показао у мандатима Миодрага Божовића и Владана Милојевића, у Лиги Европе бележио је блиставе партије у тандему са Вујадином Савићем, а само га је лична жеља да се врати у родну земљу одвукла са Маракане.
Чињеница је да често дође до играчког засићења код многих фудбалера у једној средини, тако је било и код Ле Талека, који је по преласку у Монпеље постао највећи навијач Црвене звезде. Редовно комуницира са навијачима на Инстаграму, ишао је у Париз да гледа ПСЖ – Црвена звезда и навија за београдски тим, иако је познато да је ПСЖ клуб за који је одувек навијао.
– „Не дајем интервјуе често, али за српске медије може“ – биле су Ле Талекове речи из Москве, где је тренутно са породицом. Ипак, интервју је био одложен за неколико дана, а разлог је прилично тешка ситуација у којој је био саиграч Жуниор Самбија.
Овај 23-годишњи момак је био у прилично тешкој ситуацији због корона вируса, борио се за живот, али се на срећу стање стабилизовало. После тога, остали играчи су добили слободу за контакт са медијима, па је и Ле Талек евоцирао успомене са Маракане, уз речи подршке када је у питању Самбија.
– „Сада је он боље, али сви морамо да будемо опрезни, проблем са вирусом очигледно уме да буде веома опасан. Сада смо добили добре вести о њему, али морамо да будемо стрпљиви. Надамо се да ће бити боље“ – рекао нам је на почетку разговора Ле Талек, који је са породицом у престоници Русије.
– „Са породицом сам у Москви и затворени смо практично, не излазимо нигде, све је овде затворено. Немамо много опција, а што се тиче Француске, чекамо реакцију државе, затим и лиге, делује да ће све водити ка томе да у једном тренутку почнемо са индивидуалним тренинзима. За сада, само чекамо потврду о томе“ – додаје Ле Талек, који је превалио велики каријерни пут од Борусије Дортмунд до Звезде, успут ишавши од позиције нападача до штопера. Посебно памти и сарадњу са Жељком Бувачем.
– „Сећам се добро и дана из Борусије, иако је прошло 10 година, тамо сам отишао 2009. и био сам већ професионалац, прошао сам Академију Рена, младе репрезентације Француске, па сам имао много опција, одлучио сам да одем тамо јер су давали шансу великом броју младих играча.“
– „Било је то време кад су Клоп и Бувач били ту. Радио сам са њима две-три године, а Бувач је био тих тип, не говори много, али је био први од у стручном штабу који води тренинге. Увек је давао занимљиве тренинге и нису га без разлога звали Клопов „мозак“. Тада су имали стварно врхунски однос, не знам каква је ситуација сада, али је са Бувачем стварно било занимљиво радити, а о њиховом заједничком раду довољно говоре резултати, освојили су заједно све што су могли.“
Даљи пут водио је у Нант, Говерлу и Мордовију, одакле је 2016. уследио трансфер у Црвену звезду. Није тада било лако остварити договор, али је један потез „купио“ Ле Талека.
– „Имао сам много среће тада, јер је Доналд већ отишао из мог клуб из Русије а у Црвену звезду пола године раније. Имао сам у окружењу још момака из Србије и Црне Горе који су ми рекли да су у новинама прочитали да је Црвена звезда заинтересована за мене, а ја сам тада реаговао у стилу „не, добро ми иде овде и радије бих остао у руском шампионату“. Онда је господин Терзић дошао у Москву, да ме види лично и то је био сјајан састанак. Поред тога, Доналд је ту био шест месеци и дао ми је много добрих информација већ. Онда сам одлучио да потпишем. Већ сам и са других извора дошао до великог броја информација, погледао сам много снимака и то је било то.“
Ле Талек нема дилему када су у питању најдраже утакмице.
– „Увек то волим да истакнем, најдражи су ми дербији, јер волим ту врсту адреналина и атмосфере, наелектрисаност, то сам највише волео и играо са највише страсти. Наравно, ту је и Лига Европе, то је било врхунски и за клуб и нас играче. Имали смо већ велики тим и код Божовића, али када је Милојевић дошао, било је добрих играча, он је направио велики посао што нас је држао заједно и умео је на индивидуалном плану са играчима да направи добре потезе. Имали смо и мало среће да уђемо у Европу, она нам је недостајала у периоду док је Божовић водио Звезду.“
Ко је био најбољи за атмосферу у свлачионици Звезде?
– „Ух, било је много момака које сам волео због тога што су умели да направе добру атмосферу. Био сам у сјајним односима са свима, истина је да сам био прилично близак са Доналдом, Беном, Кангом, Савићем… И даље се сви чујемо!“
Памти се и славље у запаљеном аутобусу…
– „Ух, сећам се. Није то баш забавно, желели смо да дуже продефилујемо аутобусом, уживамо још, али се после неколико минута бус запалио. Било је много навијача около, било је лудо, а захваљујући њима, журка је ипак потрајала.“
Гелор Канга је посебан феномен Црвене звезде – непредвидљвост му је била главна одлика уз мајсторство на терену.
– „Имам сјајан однос, он ми је велики пријатељ, али сам увек морао да га „хладим“ и „спуштам“, и да дам свој максимум у томе. Као што си рекао, непредвидив је и тешко га је усмерити. Велики играч, али је некада „на своју руку“. Али он је сјајан тип и обожавам га, морате га разумети, једноставно. Ако га разумете добро, он ће вам дати најбоље од себе. Ја сам се стварно трудио да утичем на њега, да причам са њим сваког дана. Некада смо имали стварно тешке ситуације са њим, али је показао на крају најбоље и одвео Звезду у Европу.“
Да ли сте се престравили када је претерао у слављу против Краснодара, па је ризиковао и искључење?
– „Хаха, то је Канга! Он воли да се покаже, шта зна… То је Канга, нема шта више да се каже!“
Годину дана раније, није било све тако сјајно, Габонац је насео на провокације у полувремену и добио црвени картон против Лудогореца.
– „Била је то прилично тешка ситуација за нас, мислим да бисмо прошли даље да није добио црвени картон, играли бисмо Европу. Али, то се дешава у фудбалу, не само њему, може свакоме да се деси. Наравно, била је то тешка ситуација за све, али смо зато направили корак напред и кренули даље.“
Ле Талек је пропустио прилику да заигра Лигу шампиона, али не жали због тога – уживао је као навијач.
– „Није ми било жао што не играм, осећао сам се као да сам део екипе јер сам навијао и пратио, био сам уз моје пријатеље који су тада били на терену. Не жалим, стварно, када играте у француској лиги, као да играте Лигу шампиона сваке недеље, само слушате другу музику када идете на терен. Али утакмице су напете и на високом нивоу, па сам зато осећао задовољство.“
У Лиги шампиона, Ле Талек је имао прилику да гледа дуел клуба за који навија од малих ногу и оног који је заволео бранећи његове боје – био је више уз црвено-беле, али је ПСЖ приредио болан дан екипи Владана Милојевића.
– „Била је то веома тешка утакмица за Звезду, али знао сам како је тешко играти у Паризу. Срећан сам јер сам тад имао прилику да видим бивше саиграче, тренера, штаб, све из клуба. Нисам ишао тада само да гледам Звезду, већ да видим своје пријатеље, а пробаћу да дођем што пре, чим прође ово са корона вирусом. Не знам када, али слободни дани ће се искористити за посету.“
Звезда је чинила све да задржи Ле Талека, али је жеља за повратком у Француску била ипак јача.
– „То није била лака одлука јер ми је Звезда нудила добар уговор да останем још неколико година. Али две и по године сам провео у Србији, био сам шампион два пута, играо Европе, већ сам све видео, играо дербије и желео сам да нађем нови изазов. Људи из Звезде су ме разумели, иако смо имали неколико разговора и састанака у којима су ме убеђивали да останем. Али хвала им велико на разумевању и поштовању моје одлуке, знам да је тешко за Звезду да пусти играча као слободног јер клубу је увек потребан новац кроз трансфере. Али ценили су што сам увек давао максимум и изгарао на терену, па су ме пустили.“
Ле Талек је потврдио и да је Терзићу на састанцима рекао да је уморан од играња у прилично незахвалним инфраструктурним условима, на лошим стадионима и теренима који се не одржавају адекватно.
– „Да, да, тачно је, рекао сам то господину Терзићу. Играо сам две и по године, рекао сам му да сам мало уморан од играња на лошим теренима и против неких не баш великих екипа. Знате, већ сам одиграо све што сам могао у Србији и било је довољно, сада играм у Француској и имам прилику да у својој земљи покажем шта сам научио у Звезди и на сваком кораку покажем шта је Звезда.“
Памти се и утакмица против Младости у Лучанима, која је револтирала француског интернационалца – тада их је назвао „сељачком екипом“, због чега је платио казну. Ипак, на том дуелу је било и речи за које су фудбалери Младости сматрали да неће бити разумљиве Ле Талеку.
– „Тај меч је био… Чуо сам неке речи од њихових играча, они нису хтели да играју фудбал, већ да ударе неке од играча, да их повреде. Чуо сам то, али опет, и то се дешава на утакмицама, само је направљена велика прича од тога. Али није ме било брига, битно је доћи до победе.“
Још једном се Ле Талек осврнуо на разговор са Терзићем, када се преговарало о потенцијалном останку.
– „То сам и Терзићу рекао, уморан сам од лоших стадиона и терена, да се игра сваке недеље на Маракани, било би супер. Зато треба да се ради на свим стадионима и то је основни услов за фудбал, да сви терени буду такви да на њима може да се игра, то желим и због свих колега које играју фудбал у Србији. Ако и клубови желе да задрже играче у Србији, то је основно.“
После одласка, испоставило се да је Дамијан имао брзо уклапање и са Монепељеом је брзо почео да доминира на средини терена, у коју се вратио после дужег боравка на штоперској позицији.
– „У Монпељеу сам се идеално уклопио, јер сам дошао са стварно великим искуством. Нисам више био ту млад играч, знао сам шта треба да радим на терену и знао сам шта је мој фудбал и шта ја могу да пружим. Добро сам се показао већ на тренинзима и онда сам то пренео на утакмице, испоставило се да сам на почетку већ имао одличан ниво. Није било лако доћи из српске лиге у Француску јер је једна од најјачих на свету, интензитет је другачији, али сам успео и драго ми је због тога. Показао сам и да можеш доћи из Србије и показати да можеш свима да парираш. Ако си добар, онда можеш.“
Да ли је тачно да си имао велику улогу и у доласку Михаила Ристића?
– „Тачно је, није му било лако када је дошао, али и он напредује и све је бољи, разуме и француски, тренирао је све боље и радио је на себи и ван фудбала. Почео је да игра и мислим да ће бити сјајан у будућности.“
Планови за будућност?
– „Имам две године још са Монпељеом, када се ова сезона заврши. Срећан сам овде, лига је одлична, јака, свака утакмица доноси велики интензитет, али у фудбалу се никада не зна. Имао сам понуде и из Кине, али сам одлучио да останем. Видећемо шта носи крај ове сезоне, све је могуће.“
Постоји ли шанса за крај каријере у црвено-белом?
– „Као што сам рекао, у фудбалу је све могуће. Само би за Звезду било тешко да ме откупи сада. Надам се да ћу моћи да играм на високом нивоу још више година, али бих уједно волео да останем у јакој лиги. Срећан сам са оним што сада имам.“
И ако тога не буде, постоји много ствари које ће Ле Талека заувек подсећати на Србију и Београд.
– „Наравно, имао сам много лепе дане у Звезди, и то не само у фудбалу, него у животу генерално. Град је леп, људи дивни, стекао сам много пријатеља, син ми се родио у Београду, па имам велику конекцију са Србијом. Зато и на крају немам поруку за звездаше јер смо у сталној конекцији на Инстаграму. Деведесет и пет процената мојих пратилаца на Инстаграму су из Србије. Повезани смо и увек ћаскамо, они знају све и онда не морам да им шаљем поруку кроз интервју.“
(извор/фото: telegraf.rs)
