Бивши тренер Црвене звезде Владан Милојевић открио је у разговору за Журнал како је због свог сина био на путу да преда оставку Звездану Терзићу прошлог лета.
И то између две утакмице трећег кола квалификација за Лигу шампиона са Копенхагеном. Срећа тадашњег тренера Звезде била је евидентна на лицу после пенала за инфаркт у реваншу са Копенхагеном када су црвено-бели обезбедили бар Лигу Европе.
Историја ће хтети да други пут заредом после Јанг Бојса уђу у ЛШ, али је сада по први Милојевић рекао зашто је хтео да оде и пре децембра 2019.
– Нико у клубу није знао, први пут и причам јавно о томе. Да ме супруга није убедила да останем, поднео бих оставку. Био сам на путу да то учиним – рекао је Милојевић.
Појаснио је и да је реч о „ниским ударцима“ у екипи где је играо његов син Немања – Војводини.
– Имао сам велику перипетију, тада схватио неке ствари. У клубу чији је члан тада био мој син, Војводини, било је ниских удараца од неких небитних људи, реч је о стварима које нису за јавност. То ме је оптеретило. Морао сам да га склоним. Цео живот сам се борио да деца остану овде, али Србија је ово.
– Нисам желео да моје дете испашта, има своје снове и живот. Чекао сам да се све то заврши, Богу хвала истрајао сам. Велика је то школа за мене, свашта сам прошао – признаје Милојевић.
Владан је током две и по године са Звездом остварио оно што нико није могао ни да замисли. Од Спарте из Прага, преко Краснодара до Лиге Европе, па онда преко Спартак Трнаве и Салцбурга до Лиге шампиона, па репете…
Све то је оставило трага и на психичком плану тренера кога ће многи звездаши упамтити као свог најбољег, али тај притисак није нешто због чега би зимус уступио место Дејану Станковићу.
– Нажалост (небитни људи у Војводини) налазе се на местима на којима се налазе. Кад сложно гурате камен узбрдо, покушавате да га држите високо, а онда видиш да навијају да се тај камен сруши и нема више мотива. Све је узалуд – каже Милојевић.
Није дуго прошло по одласку из Звезде, а он је нашао ангажман у Ал Ахлију, али је и пре почетка актуелне сезоне, прекинуте због пандемије корона вируса знао да ће отићи.
– Било је анегдота између нас у стручном штабу, кад сам полако причао да би већ требало да одем, рекли су ми: ‘Хајде да још једном уђемо у Лигу шампиона, па иди’. Тако је и било, Квалификације те психолошки исцрпе, није било ту ни скијаша, ни рибара, а свака утакмица је квалификациона. Као да си на светском или европском првенству, сваки гол је битан. Навијачи су много помогли – закључио је бивши тренер црвено-белих.
