Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiБлоговиВажноВладимирДруги пишуИсторијаНајновијеФудбалФудбал

Господа Цигани – Прича о Микици Мађару

Светска пандемија вируса COVID-19 обуставила је све спортске активности, али је истовремено омогућила да се подсетимо неких догађаја и људи који су обележили историју нашег клуба, а који су можда по мало пали и у заборав услед спортских догађаја који у нормалним условима смењују једни друге. Управо током претходног периода међу нама Звездашима провукла се прича о симболу Звездиног „запада“ у периоду од 70-тих до половине 90-тих година ХХ века – Михајлу Божиновићу, познатијем као Микица Мађар.

У дану када је звездашка јавност са тугом примила вест о смрти Марка Елзнера, колеге са портала „redstarbelgrade.rs“ објавили су причу о легендарном Микици Мађару и наш портал ту причу преноси у целости уз захвалност колегама са РСБ-а што су нам омогућили да се присетимо овог великог Звездаша, а превасходно у циљу да млађе генерације чују причу о човеку који не сме бити заборављен…

Прича се чита у даху…

Седамдесетих година на Маракани су већ биле изграђене све трибине. Од отварања стадиона север је био навијачка трибина, јужна трибина је често била отварана за најмлађе Звездаше-основце, а западну су посећивали старији љубитељи фудбала. На источној трибини су се поред звездаша често налазили гостујући навијачи. Од средине седамдесетих навијање на западној трибини обележио је чувени звездаш Микица Мађар.

Михајло Божиновић, познатији је по надимку Микица Мађар је рођени Чубурац. Надимак Мађар је добио по мајци Ержебет-Јелисавети мађарици, али како и сам Микица тврди у младости је играо фудбал као Алберт, Геречи или Тихи (чувани Мађарски фудбалери) па су га и због тога звали „Мађар“. Звезду прати још од 1961, навијачку каријеру је започео на Северу, а касније прелази на Запад. Са својим црном косом и брчићима био је врло упечатљив.

„Звездин запад је био мртав док ја нисам почео тамо да долазим. Ту се радује и тугује у дискрецији. Нема жара, нема поклика. Разумете… стадион ипак није музеј. Не одобравам хистерију и вандализам. Међутим, ако међу нама навијачима нема плама који желимо да пренесемо на наше љубимце они нису криви када прихватају „салонско“ навијање и у том тону и одиграју утакмицу“ – говорио је Микица

Микица припреме за утакмицу почиње дан раније, рецимо већ у суботу ујутру намаже ципеле. Гланцање обуће претходи тек у недељу уочи поласка на стадион. Одећа? Увек мора да буде у тону. Увек одело, а и обавезна кравата. Не ретко и шешир.

– „Прави џентлмен увек носи одело. Имам их 11, кравата 80 и 6 шешира, али 2 би требало да отпишем. Већ су демодирани. Жалим што немам и одговарајући штап и рукавице. Брат Марко је лутао по Лондону тражећи браон штап са сребрном јабуком на врху. Није нашао“– додаје Микица.


Микицино место је у сектору запад-центар у вишим редовима. На западну трибину Микица улази увек 15 мин. пред почетак утакмице. Чак и на велике утакмице, када су трибине крцате, морао је да се направи пролаз да Микица стигне до свог места. Сваки пут његов улазак је био пропраћен великим аплаузом и овацијама целог запада. Пре него што ће сести на своје место, Микица позове трибину на скандирање пропраћено пљескањем „Звезда !!!, Звезда !!!!“ једно 3-4 пута и онда викне „Доста, у реду је, седи“. И тада је утакмица могла да почне.

Поред Микице је увек и његов брат Марко и њихово друштво. У тренутцима када је потребно покренути навијање. Марко подиже Микицу на рамена, а Микица започиње свој ритуал – најпре скида сако , потом одвезује кравату , па раскопчава кошуљу, на крају све то баца, и го до појаса наставља да бодри, гласно узвикујући „Звезда, Звезда!!!“ У том скандирању у таласима му се придружују и остали навијачи са запада. Некада је успевао да покрене масу са запада, некада не, али никада није одустајао.

„Био је у смокингу, са шеширом. Кад Звезда да гол, он баци ружу, па скине сако. Извео је Цигане трубаче да свирају ‘Марш на Дрину’ против Бајерна 1979.“ – из интервјуа у Недељнику 2020., Петар Илић Ћирило

У сезони 1983/1984. на Маракани је гостовала Приштина. Тада су ушли у прву лигу. Све је деловало као уобичајно недељно попдоне на нашем нејвећем стадиону, међутим када је приштина повела са 1:0, пола запада је скочило на ноге и кренуло са навијањем. Тек тада се видело колико је у ствари навијача приштине дошло, јер нису имали никаква обележја и били су измешани са домаћом публиком. За Приштину су тада навијали Шиптари. Било их је више хиљада. Скандирали су „ Е-Хо, Е-Хо !!!“ (Алузија на Енвера Ходжу, председника Албаније) што је тада била невиђена провокација и дошло је до туча између Зведаша са запада и Шиптара. Тада је први и једини пут виђен Микица у инцидентима , како кидише на Шиптаре.

Крајем осамдесетих нова генерација навијача са запада је основала групу „West Coolers“ , али убрзо по оснивању Делија променили су име у „ Делије Запад“.

Почетком деведесетих све се променило. Избио је рат, наступила је велика криза, уведене су санкције. Европске великане заменили су до тад нижеразредни српски клубови. Услед те хаотичне ситуације велики број навијача је престао да долази на утакмицем а трибине Маракане су биле више празне него пуне. И у то време Микица је остао веран Звезди и западној трибини. Бодрио је Звезду без обзира ко је противник и колико је навијача на Западној трибини. Микицин навијачки ритуал нас је увек подсећао , где је звездино место и будио веру да ће се Звезда једног дана ту и вратити у врх европског фудбала. Преминуо је почетком новембра 1995. године.

„Запад је без њега нула. Микица је имао своје место на средини трибине и сво навијање са дела стадиона где су најскупље улазнице потицало је од њега. Умео је и у каквој „мртвакуши“ да разбуди и понесе не само „ запад“ већ и Делије са „ севера“ и његово „Звезда, Звезда“ разликовло се од свега што се видело и чуло на трибинама. Зато баш вреди сачувати тнце успомена на навијача са пропусницом бр. 000001, надајући се да ће опет доћи дани када ће избледети све нуле , а појединац нешто вредети.“ – написао је у звездиној ревији његов саборац.

Данас се међу Звездашима одомаћио слоган „господа цигани“ кога графички сиболизује црвена кравата. Слободно се може рећи да је то сећање на Микицу великог Звездаша и господина.

(извор/фото: redstarbelgrade.rs)

Повезане вести

Leave a Comment